helikopterska jedinica | Dimitrije Ostojic photo blog

Septembar 2024. godine je bio krcat zanimljivim vazduhoplovnim događajima širom Evrope. Ništa drugačije nije bilo ni u Srbiji. U samo tri dana imali smo dva vrlo interesantna događaja. Prvi je bio prikaz sposobnosti Vojske Srbije „Zastava 24“, a drugi aero-miting „Vršac 24“, koji je i tema ove reportaže.

Povod za ovaj aero-miting je proslava impresivnih 100 godina Vazduhoplovne akademije tj. organizovanog vazduhoplovnog školstva u Srbiji. Veliki jubilej koji je zaslužio da se obeleži na adekvatan način, što je i urađeno. Vršački aero-miting je bio dugo čekano osveženje u svakom smislu. Vojska nas je navikla da ona bude ta koja pravi vazduhoplovne spektakle, ali nekako zadnjih godina tenkovi i oklopna vozila dominiraju aerodromima, dok je avijacija potisnuta u drugi plan. Zato su verovatno i mnogi ljudi bili odušuvljeni vršačkim aeromitingom. Možda to i nije bio najbolji vazduhoplovni događaj, možda može još bolje da se organizuje, da se napravi još bolji letački program i broj učesnika, ali to niko nije primetio, svima je bilo super i svi smo uživali. Uz iskrenu zahvalnost organizatorima očekujemo da se ova tradicija, koja ima dosta potencijala, nastavi. U prilog moje tvrdnje ide i podatak da je ovaj događaj posetilo gotovo 15000 ljudi iz čitave Srbije. I subjektivno i objektivno mnogo veće brojke i bolji efekat nego za prikaz na Batajnici, sa neuporedivo manje uloženih sredstva.

Ovo je bio jedan u nizu mojih profesionalnih angažmana poslednjih meseci, ali ne pamtim da sam u skorije vreme odradio neko snimanja sa ovoliko lakoće i elana. Probaću da onima koji nisu bili prenesem deo atmosfere, a one koji su bili da podsetim na najbolje trenutke.

Melanie Astles & EA-330SC

Da počnemo od nastupa koji je privukao najviše pogleda i uzdaha. Melani je sa svojim Extra 330 bila ništa drugo nego ekstra. To su oni trenutci kada svi na aerodromu, bez obzira da li ih avijacija zanima ili ne, gledaju u nebo sa spuštenim vilicama. Brilijantan nastup, a i vrlo fotogeničan ;)

Soko G-2 Galeb „Galeb Teama“

Stars-a više nema, ali tu je „Galeb Team“ i pilot Dragan Zlokas, koji je u izuzetno zanimljivom nastupu (što bi stranci rekli “solo displey-u”) pokazao mlaznu akrobatsku eleganciju Galeba. Vizuelno najatraktivniji nastup, posle pomenute Melani.

Airbus H-145 Helikopterske Jedinice MUP-a

Helikopterska jedinica MUP-a je počela da daje veliki doprinos vazduhoplovnim manifestacijama u Srbiji. Ne samo da su tu, već aktivno učestvuje u letačkom programu i to izuzetno kvalitetno. Na prošlogodišnjem „Granitu“ Super Puma je oduševila publiku, a ovog puta smo imali priliku da vidimo pilota instruktora Miloša Milutinovića koji je sa svojom mašinom odradio neke stvari koje do sada na ovim prostorima nismo videli. Ovo je verovatno jedan od onih nastupa gde su piloti (posebno piloti helikoptera) bili više oduševljeni od publike. Fantastični „rotor flip“ me je naterao da za trenutak sklonim oko sa tražila foto-aparata i pogledam šta se to dešava na nebu. Ovaj nastup mi uliva optimizam da ćemo ubuduće imati vrlo kvalitetne „solo displey-e“ iz državnih sistema (čitaj: vojske ili policije), kao što smo nekad imali (iz RV-a). Uz dodatno usavršavanje programa, ovakvi nastupi bi bili rado viđeni i van naših granica!

Kamov Ka-32 Helikopterske Jedinice MUP-a

Kamov ne mora da izvodi vratolomije, dovoljno je samo da se pojavi i napravi svoj šou sa nekoliko tona vode. U Vršcu Ka-32 (YU-SVS) nije gasio požare, ali jeste pravio dugu.

SILA 450 Aero kluba Ćuprija

Bilo je interesantno posmatrati kako pilot dvomotornog lovca MiG-29 ppuk. Dejan Beda izvlači maksimum iz ultralakog aviona domaće proizvodnje Sila 450c.

Piper Seneca IV & Cessna 172 Vazduhoplovne akademije

Domaćini iz trening centra Vazduhoplovne akademije nastupili su sa četiri Cesne 172 i jednom Pajper Senikom.

Utva Sova

Evolucija legendarne Utva 75. Ovo je prvi put da sam imao priliku da fotografišem Sovu u vazduhu.

Cessna 525 CitationJet – Prince Aviation

Naizgled običan biz džet koji je niskim preletom pozdravio publiku, ali nije baš tako. Cessna 525 CitationJet domaće avio-kompanije Prince Aviation je vrlo jedinstvena letelica, to je prvi sertifikovani avion na svetu sa ugrađenom opremom za internet baziran na Iridium Certus mreži satelita. Zahvaljujući 66 satelita u niskoj orbiti, ovaj sistem omogućava konektivnost praktično sa bilo koje tačke na planeti.

MiG-29 RViPVO Vojske Srbije

Dva Miga 29 iz 101. eskadrile “Vitezovi”, jedan dvosed UB, drugi modernizovani jednosed SM+, rutinski su odradili prikaz bliske vazdušne borbe. Brzo, efektno i bučno, kako to oni inače rade. Stvari su se dešavale na nešto većoj distanci, zato nema “close up” kadrova. Bilo je i boljih prilika za fotkanje Migova, pa je ovog puta više imalo smisla posmatrati šou na nebu, umesto juriti za dobrim kadrom kroz objektiv.

Airbus A319 AirSerbia

AirSerbia je svoj doprinos dala preletom putničkog aviona Airbus A319.

Utva Lasta V-54 Vojska Srbije

Efektan prikaz mogućnosti domaćeg školskog aviona.

PZL M-18 Dromader, JAT Privredna avijacija

I par kadrova stajanke…

Najbolje svetlo za kraj

Iz nekog razloga postoji ustaljena praksa da se aeromitinzi uglavno realizuju u najgore doba dana, a to je od 11 do 14h. To je ono doba kada svi inače gledaju da se sklone u hladovinu, a na aeromitingu su primorani da budu na suncu i još gledaju u nebo. Neuporedivo bolji termin za ovakve događaje je druga polovina dana, recimo neki raspon od 15h do 18h. Tada je sunce slabije, mnogo je prijatnije, a o fotografskim prednostima i da ne pričam. U Evropi su ovo uvideli pa ima sve više “popodnevnih” aeromitinga. No da se vratimo na Vršac…
Po završetku aeromitinga i nakon predaha pilota usledio je odlazak letelica na svoje matične aerodrome. Ovo su trenutci vredni čekanja. U totalno opuštanoj atmosferi, odličnim svetlosnim i atmosferskim uslovima, počeli su odlasci, to jest drugi (nezvanični) deo aeromitinga. Letelice su jedna po jedna poletale, a većina napravila i po neki “brišući” pozdrav.

Mil Mi-35M, 714.pohe “Senke”, 98. avijacijska brigada, RViPVO Vojske Srbije

Verovatno može i niže, ali samo koji centimetar niže

Mi-17 RViPVO Vojske Srbije iz sastava 890. mešovite helikopterske eskadrile “Pegazi”

Kamov Ka-32 Helikopterske Jedinice MUP-a obasjan popodnevnim suncem. Do sada nisam imao prilike da ga fotografišem po boljem svetlu.

Airbus H215 Super Puma Helikopterske Jedinice MUP-a. Ovog puta je bio samo na statičkoj postavi, ali nadamo se da ćemo na nekom narednom događaju videti i neki atraktivni program, nešto puput onoga na vežbi “Granit 23”.

Tecnam P2006T Mk II kompanije Prince Aviation.

Pratite me na Facebooku i Instagramu

This work by Dimitrije Ostojic is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License.

Based on a work at dimitrijeostojic.com/blog

Kada aeromitinga nema i prikazi (prikazi) su dobri. Ovo verovatno misli i većina domaćih vazduhoplovno-vojnih entuzijasta. Zaista, međunarodnog aeromitinga nije bilo baš dugo, pa su svi sa zadovoljstvom dočekali prikaz sposobnosti Vojske Srbije „Granit 2023“ koji je održan 22. aprila 2023. godine.

Na vojnom aerodromu „Pukovnik-pilot Milenko Pavlović“ u Batajnici se tog dana našlo oko 2.300 sredstava borbene tehnike, 60-ak letelica i bilo angažovano gotovo 5.000 ljudi. Impozantna brojka u svakom smislu, iako mi zdrav razum kaže da možda nije najpametnije toliku količinu tehnike smestiti na jedno mesto. Da za vojskom i avijacijom još uvek postoji interesovanje pokazalo je i preko 40.000 posetilaca.

Analizom ovog događaja se bavilo više stručnih portala, pa je suvišno nabrajati novitete, šta se staro i novo moglo videti od tehnike. Verujte, čak i kada bi hteo da ulazim u te detalje, ne bih mogao da budem precizan. Na vojni aerodrom je dovučena besmisleno velika količina tehnike, pa i pored višednevnog snimanja nisam ni mogao ni želeo da se pozabavim detaljima. Umesto toga fokusirao sam se na fotografije i to avijaciju pre svga.

MiG-29 SM, SD i UB / 101. lae „Vitezovi“

Tema mora da počne sa Vitezovima i njihovim dvorepim mašinama. To su bili moji domaćini, ljudi koji su zajedno sa Ministarstvom Odbrane, Komandom RV-a i 204. vazduhoplovnom brigadom, zaslužni za postojanje ovih kadrova.

Migovi 29 iz sastava 101. lovačke avijacijske eskadrile „Vitezovi“ bili su bitan i jedan od najinteresantnijih segmenta ovog događaja. Sama činjenica da je na nebu bilo deset letelica govori puno toga i šalje jasnu poruku da Vojska Srbije raspolaže sa lovačkom avijacijom koja nije za potcenjivanje. Par Migova (MiG-29 UB i SM) je odradio vrlo efektnu simulaciju bliske vazdušne borbe, dok su ostale letelice učestvovale u defileu sa dve formacije od po 4 aviona. Lepo je bilo videti povećanje broja aviona modernizovanih na MiG-29SM standard, uprkos kompleksnoj geo-političkoj situaciji i njenom uticaju na dinamiku modernizacije. Nadam se da će kadrovi koji slede moći da vam dočaraju bar delić atmosfere, što sa batajničke stajanke, što sa neba.

Mig-29 SM (9.13) i MiG-29UB, poletanje u paru.

Formacije Migova i scene iz simulacije bliske vazdušne borbe.

Ah kakav trenutak…

Jedna od tri grupe Migova iz 101. eskadrila. Migova spremnih za poletanje je bilo toliko, da nisu mogli svi da stanu u jedan kadar.

MiG-29SM iz sastava „dežurne pare“, to jest dežurnog para lovaca, u toku finalne faze startovanja motora.

Mil Mi-35M / 714. pohe „Senke“

Bez sumnje najopakija silueta u sastavu RViPVO Vojske Srbije. Naravno reč je o helikopterima Mi-35M iz sastava 714. protivoklopne helikopterske eskadrile „Senke“.

Orao J-22, NJ-22 i NJ-22M1A / 241. lbae „Tigrovi“

Deset aviona Orao, različitih verzija, uključujući i modernizovanog jednoseda i dvoseda, prebazirani su na batajnički aerodrom zbog ovog događaja. Slično kao i Migovi 29 i Orlovi su imali svoj nastup i prikazali simulaciju bliske vazduhoplovne vazdušne podrške (zajedno sa Super Galebovima), a zatim u dve formacije napravili prelet zajedno sa ostalim letelicama.

Orlovi J/NJ-22 čekaju signal za poletanje.

Orao J-22 Serbian Air Force 241.lbae Tigrovi © dimitrijeostojic.com

Modernizovani Orao NJ-22M1A (25531) je leteo sa naoružanjem i to raketom AGM-65B (tačnije trenažnom verzijom TGM-65) i domaćom vođenom raketom vazduh-zemlja VRVZ-200 (koja još uvek nije deo zvaničnog naoružanja ove letelice).

Kažem vam, vojnom aerodrom „Pukovnik-pilot Milenko Pavlović“ je bio tesan tih dana. Sve stajanke su bile pune. Scena koja se retko viđa. Posebno je bilo zanimljivo posmatrati poletanje većeg broja letelica u kratkom vremenskom intervalu. Gužva i na nebu i na zamlji.

Nakon nastupa dva Orla su došla do centralnog dela stajanke gde se nalazila i publika.

Airbus H-215 Super Puma & Kamov Ka-32 / Helikopterska Jedinica MUP-a

Momci koju su „ukrali šou! Pojavilu su se niotkuda, praktično nenajavljeni, nakon svih ostali, kada se direktan TV prenos već završio i odradili najefektniji nastup na „Granitu“. Izuzetno energičan program Super Pume pokazao je da najveći i najnoviji helikopter u sastavu HJ MUP-a zapravo vrlo agilna zverka. Posebno je interesantno da je ovaj program odrađen svega nakon 6-7 meseci od prijama prve letelice i sa još uvek skromnim naletom pilota na ovom tipu helikoptera.

Sjajan nastup helikoptera Airbus H215 Super Puma (YU-HHJ), to jest pilota komandanta HJ MUP-a Nenada Nedića. Nadamo se da ćemo ćešće imati prilike da gledamo ovako nešto na našem nebu.

H215 Super Puma Helikopterska Jedinica MUP © dimitrijeostojic.com

Prvi javni nastip vrlo specifičnog helikoptera Kamov Ka-32. Dva ovakva helikoptera su nabavljena pre svega za gašenje požara iz vazduha. Sa svojom ogromnom nosivošču, Kamov je u stanju da ponese i do 5 tona vode. Tokom „Garanita“ Kamov je demonstrirao ono što najbolje ume, a to je gašenje požara. Po reakcijama publike, reklo bi se da ih je ova tačka možda i najviše zainteresovala.

Ka-32A11BC (YU-HRS) poseduje i vodeni top koji je u stanju da baca mlaz vode na daljinama do 40 metara. Ova funkcionalnost je izuzetno korisna u situacijama gašenja požara u visokim objektima (soliterima npr.).

Podvesni rezervoar vode na Ka-32A11BC može da primi do 4 tone vode. Nekoliko puta više od standardnih podvesnih vedra na drugim helikopterima u sastavu HJ MUP-a.

Možda se pitate zašto tek sada objavljujem ovu temu i fotografije? Prošlo je skoro godinu dana od samog događaja. Neposredno nakon „Granita 23“ desila se najveća tragedija u Srbiji u ovom veku. Pričam o stravičnim događajima u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u selima Dubona i Malo Orašje u okolini Mladenovca, koji su u jednom trenutku zavili čitavu Srbiju u crno. Ne samo da smatram da bi bilo neprikladno u tom trenutku baviti se temom vojnog događaja, već u meni nije bilo ni najmanje entuzijazma i želje da završim obradu ogromne količine fotografija koje su nastale tokom priprema i izvođenja ovog događaja. Tek nekoliko meseci kasnije sam ponovo otvorio folder sa fotografijama i nastavio sa radom.

Ovaj događaj sam imao priliku da dokumentujem onako kako želim i kako to treba da se radi. Plod višednevnog napornog rada su fotografije koje su našle svoj put od magazina i internet portala do kalendara. Još važnije, neki zanimljivi trenutci su trajno zabeleženi, što je svakako bitno za istoriju našeg RV-a i same Vojske Srbije.

342707134_652769663528341_3453452847302001130_n

Fotografije nastale tokom prikaza sposobnosti Vojske Srbije „Granit 2023“ objavljenu su u magazinu „Odbrana”, naslovnoj strani „Politike”, kalendaru Ministarstva Odbrane za 2024. godinu, kalendaru 101. eskadrile „Vitezovi”, češkom vojnom magazinu ATM, kao i drugim kalendarima, štampanim izdanjima i internet portalima.

Materijala ima i za drugi možda, čak i treći nastavak ovog članka. Ako vam se tema dopada i želite nastavak udarite koji komentar/share/like , pa da nastavim sa odabirom fotografija ;)

This work by Dimitrije Ostojic is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License.

Based on a work at www.dimitrijeostojic.com/blog