Vršac Airshow 2024

October 30, 2024October 30, 2024 dicus Leave a comment

Septembar 2024. godine je bio krcat zanimljivim vazduhoplovnim događajima širom Evrope. Ništa drugačije nije bilo ni u Srbiji. U samo tri dana imali smo dva vrlo interesantna događaja. Prvi je bio prikaz sposobnosti Vojske Srbije „Zastava 24“, a drugi aero-miting „Vršac 24“, koji je i tema ove reportaže.

Povod za ovaj aero-miting je proslava impresivnih 100 godina Vazduhoplovne akademije tj. organizovanog vazduhoplovnog školstva u Srbiji. Veliki jubilej koji je zaslužio da se obeleži na adekvatan način, što je i urađeno. Vršački aero-miting je bio dugo čekano osveženje u svakom smislu. Vojska nas je navikla da ona bude ta koja pravi vazduhoplovne spektakle, ali nekako zadnjih godina tenkovi i oklopna vozila dominiraju aerodromima, dok je avijacija potisnuta u drugi plan. Zato su verovatno i mnogi ljudi bili odušuvljeni vršačkim aeromitingom. Možda to i nije bio najbolji vazduhoplovni događaj, možda može još bolje da se organizuje, da se napravi još bolji letački program i broj učesnika, ali to niko nije primetio, svima je bilo super i svi smo uživali. Uz iskrenu zahvalnost organizatorima očekujemo da se ova tradicija, koja ima dosta potencijala, nastavi. U prilog moje tvrdnje ide i podatak da je ovaj događaj posetilo gotovo 15000 ljudi iz čitave Srbije. I subjektivno i objektivno mnogo veće brojke i bolji efekat nego za prikaz na Batajnici, sa neuporedivo manje uloženih sredstva.

Ovo je bio jedan u nizu mojih profesionalnih angažmana poslednjih meseci, ali ne pamtim da sam u skorije vreme odradio neko snimanja sa ovoliko lakoće i elana. Probaću da onima koji nisu bili prenesem deo atmosfere, a one koji su bili da podsetim na najbolje trenutke.

Melanie Astles & EA-330SC

Da počnemo od nastupa koji je privukao najviše pogleda i uzdaha. Melani je sa svojim Extra 330 bila ništa drugo nego ekstra. To su oni trenutci kada svi na aerodromu, bez obzira da li ih avijacija zanima ili ne, gledaju u nebo sa spuštenim vilicama. Brilijantan nastup, a i vrlo fotogeničan ;)

Soko G-2 Galeb „Galeb Teama“

Stars-a više nema, ali tu je „Galeb Team“ i pilot Dragan Zlokas, koji je u izuzetno zanimljivom nastupu (što bi stranci rekli “solo displey-u”) pokazao mlaznu akrobatsku eleganciju Galeba. Vizuelno najatraktivniji nastup, posle pomenute Melani.

Airbus H-145 Helikopterske Jedinice MUP-a

Helikopterska jedinica MUP-a je počela da daje veliki doprinos vazduhoplovnim manifestacijama u Srbiji. Ne samo da su tu, već aktivno učestvuje u letačkom programu i to izuzetno kvalitetno. Na prošlogodišnjem „Granitu“ Super Puma je oduševila publiku, a ovog puta smo imali priliku da vidimo pilota instruktora Miloša Milutinovića koji je sa svojom mašinom odradio neke stvari koje do sada na ovim prostorima nismo videli. Ovo je verovatno jedan od onih nastupa gde su piloti (posebno piloti helikoptera) bili više oduševljeni od publike. Fantastični „rotor flip“ me je naterao da za trenutak sklonim oko sa tražila foto-aparata i pogledam šta se to dešava na nebu. Ovaj nastup mi uliva optimizam da ćemo ubuduće imati vrlo kvalitetne „solo displey-e“ iz državnih sistema (čitaj: vojske ili policije), kao što smo nekad imali (iz RV-a). Uz dodatno usavršavanje programa, ovakvi nastupi bi bili rado viđeni i van naših granica!

Kamov Ka-32 Helikopterske Jedinice MUP-a

Kamov ne mora da izvodi vratolomije, dovoljno je samo da se pojavi i napravi svoj šou sa nekoliko tona vode. U Vršcu Ka-32 (YU-SVS) nije gasio požare, ali jeste pravio dugu.

SILA 450 Aero kluba Ćuprija

Bilo je interesantno posmatrati kako pilot dvomotornog lovca MiG-29 ppuk. Dejan Beda izvlači maksimum iz ultralakog aviona domaće proizvodnje Sila 450c.

Piper Seneca IV & Cessna 172 Vazduhoplovne akademije

Domaćini iz trening centra Vazduhoplovne akademije nastupili su sa četiri Cesne 172 i jednom Pajper Senikom.

Utva Sova

Evolucija legendarne Utva 75. Ovo je prvi put da sam imao priliku da fotografišem Sovu u vazduhu.

Cessna 525 CitationJet – Prince Aviation

Naizgled običan biz džet koji je niskim preletom pozdravio publiku, ali nije baš tako. Cessna 525 CitationJet domaće avio-kompanije Prince Aviation je vrlo jedinstvena letelica, to je prvi sertifikovani avion na svetu sa ugrađenom opremom za internet baziran na Iridium Certus mreži satelita. Zahvaljujući 66 satelita u niskoj orbiti, ovaj sistem omogućava konektivnost praktično sa bilo koje tačke na planeti.

MiG-29 RViPVO Vojske Srbije

Dva Miga 29 iz 101. eskadrile “Vitezovi”, jedan dvosed UB, drugi modernizovani jednosed SM+, rutinski su odradili prikaz bliske vazdušne borbe. Brzo, efektno i bučno, kako to oni inače rade. Stvari su se dešavale na nešto većoj distanci, zato nema “close up” kadrova. Bilo je i boljih prilika za fotkanje Migova, pa je ovog puta više imalo smisla posmatrati šou na nebu, umesto juriti za dobrim kadrom kroz objektiv.

Airbus A319 AirSerbia

AirSerbia je svoj doprinos dala preletom putničkog aviona Airbus A319.

Utva Lasta V-54 Vojska Srbije

Efektan prikaz mogućnosti domaćeg školskog aviona.

PZL M-18 Dromader, JAT Privredna avijacija

I par kadrova stajanke…

Najbolje svetlo za kraj

Iz nekog razloga postoji ustaljena praksa da se aeromitinzi uglavno realizuju u najgore doba dana, a to je od 11 do 14h. To je ono doba kada svi inače gledaju da se sklone u hladovinu, a na aeromitingu su primorani da budu na suncu i još gledaju u nebo. Neuporedivo bolji termin za ovakve događaje je druga polovina dana, recimo neki raspon od 15h do 18h. Tada je sunce slabije, mnogo je prijatnije, a o fotografskim prednostima i da ne pričam. U Evropi su ovo uvideli pa ima sve više “popodnevnih” aeromitinga. No da se vratimo na Vršac…
Po završetku aeromitinga i nakon predaha pilota usledio je odlazak letelica na svoje matične aerodrome. Ovo su trenutci vredni čekanja. U totalno opuštanoj atmosferi, odličnim svetlosnim i atmosferskim uslovima, počeli su odlasci, to jest drugi (nezvanični) deo aeromitinga. Letelice su jedna po jedna poletale, a većina napravila i po neki “brišući” pozdrav.

Mil Mi-35M, 714.pohe “Senke”, 98. avijacijska brigada, RViPVO Vojske Srbije

Verovatno može i niže, ali samo koji centimetar niže

Mi-17 RViPVO Vojske Srbije iz sastava 890. mešovite helikopterske eskadrile “Pegazi”

Kamov Ka-32 Helikopterske Jedinice MUP-a obasjan popodnevnim suncem. Do sada nisam imao prilike da ga fotografišem po boljem svetlu.

Airbus H215 Super Puma Helikopterske Jedinice MUP-a. Ovog puta je bio samo na statičkoj postavi, ali nadamo se da ćemo na nekom narednom događaju videti i neki atraktivni program, nešto puput onoga na vežbi “Granit 23”.

Tecnam P2006T Mk II kompanije Prince Aviation.

Pratite me na Facebooku i Instagramu

This work by Dimitrije Ostojic is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License.

Based on a work at dimitrijeostojic.com/blog

AIRVG 24: Početak Rafala i kraj Migova

May 14, 2024May 15, 2024 dicus 1 Comment

Prvih šest aviona Dassault Rafale F3R sletelo je na zagrebački međunarodni aerodrom „dr. Franjo Tuđman“ 25. aprila 2024. Za Hrvatsko ratno vazduhoplovstvo (Hrvatsko ratno zrakoplovstvo – HRZ), nabavka polovnih Rafala nije bilo samo rešenje višegodišnjih problema sa lovačkom avijacijom, već doslovno spas u poslednjem trenutku. Nakon propale nabavke izraelskih F-16 Barak, HRZ se našao u situaciji da okosnicu RV-a čini flota vremešnih i ne preterano operativnih aviona MiG-21 Bis i UM, koji su na zalasku resursa čekali zasluženu penziju.

Još od trenutka dolaska Rafala, vazduhoplovni entuzijasti i šire građanstvo su nestrpljivo čekali priliku da uživo vide nove avione. Prilika se ukazala jako brzo, brže nego što su mnogi očekivali. Ovo je kontekst koji nas dovodi do samog povoda za ovu (foto)reportažu, a to je AIRVG 2024.

AIRVG 2024

Pod pokroviteljstvom Vlade Republike Hrvatske 11. maja 2024. godine, grad Velika Gorica organizovao je vazduhoplovni događaj na prostoru tzv. starog terminala zagrebačkog aerodroma, uz podršku MO Republike Hrvatske i Međunarodnog aerodroma „dr. Franjo Tuđman“. Realno gledano u pitanju je nešto što bi najbolje moglo da se okarakteriše kao skroman aero-miting. Skroman i po letačkom programu i po statičkoj postavci, ali više nego dobro organizovan. Iako je cilj ovog događaja popularizacija vazduhoplovstva, više je nego jasno da je glavni povod ove manifestacije bio dolazak novih Rafala, ali i svojevrsni ispraćaj Migova 21. Prema glasinama koje kruže, ovo je poslednji događaj na kome će leteti Migovi, čije je povlačenje planirano do kraja godine, ili do trenutka kada Rafali dostignu osnovne operativne sposobnosti (Initial operating capability) i preuzmu lovačko dežurstvo.

Statičkim delom postavke dominirao je Dassault Rafale F3R broj 153. Iako polovani, ovi avioni izgledaju kao da su nedavno sišli sa fabričke linije. Očekivao sam postavku svih pristiglih aviona ovog tipa, osim onog koji je učestvovao u letačkom programu, ali je HRZ odlučio da na statici bude samo primerak broj 153.

Moram da priznam da sam na Airvg došao prvenstveno zbog Rafala. Ipak je to na neki način istorijski bitan trenutak za vojnu avijaciju na ovim prostorima i zaslužuje da bude ovekovečen. Slični motivi vodili su i veliki broj inostranih fotografa/spottera/novinara, njih gotovo 700, što je suludo velika brojka za događaj ovog kalibra. Zapravo u priči sa nekima od njih sam shvatio da većina tih ljudi nije ovde zbog Rafala, nego zbog Miga 21! Da, to je ta hladnoratovska atrakcija i egzotika zbog koje su neki preleteli okean i došli na Pleso. Poslednji operativni evropski MiG-21 i (verovatno) poslednja prilika za fotografisanje su od AIRVG 2024 napravili jedan od većih spoterskih događaja ove godine.
Organizatori su spremno dočekali ovu navalu entuzijasta i sve je bilo dobro isplanirano, što me je takođe iznenadilo i zaslužuje sve pohvale. Fotografisanje je bilo moguće sa izdvojene lokacije unutar centralnog dela sa publikom, ali i sa “žice”, tj. aerodromske ograde, lokacije koja je zbog položaja sunca bila bolji izbor. Generalno, relativno skroman, ali dobro organizovan događaj o kome možete više pročiotati u reportaži na Tango Six portalu. Ne bih dalje gnjavio sa tekstom, pa prelazimo na fotografije.

Simbolična postavka: MiG-21R Jugoslovenskog RV-a kojim je pilot KIK Rudolf Perešin 1991. prebegao za Austriju, MiG-21UM u specijalnoj šemi bojenja, poznatiji kao „kockica“ i novopristigli Rafal, prvi pravi višenamenski avion u sastavu HRZ-a.

Dassault Rafale F3R (broj 150), jedan od definitivno najboljih (i najlepših) aviona 4+ generacije. Negde na pola puta između realnih potreba Srbije i Hrvatske i čiste balkanske megalomanije. Bilo kako bilo, fantastičan prizor na nebu, iako je sam letački program bio “tanak”, što je i očekivano za letelicu koja je tek ušla u sastav RV-a i čiji piloti imaju još uvek skroman nalet na konkretnom tipu letelice. Za sada je hrvatskom RV-u isporučeno 6 letelica, a kompletiranje cele eskadrile je planirano do kraja 2025.

Vremešni MiG-21 Bis je pokazao dosta atraktivnije letenje i ispunio očekivanja posetilaca (i fotografa naravno). Prepoznatljivi zvuk moćnog motora Trumanski R25 i dugačka “šargarepa” koja izlazi iz motora u režimu dodatnog zagorevanja podsetili su me na dane kada nisam morao da putujem 400km da bih uslikao ovu legendu od aviona.

MiG-21 Bis -191. eskadrile lovačkih aviona - HRZ / AIRVG 2024 © dimitrijeostojic.com

Nastup akro-grupe „Krila Oluje“ fotografisao sam na mnogim aeromitinzima, ali ovo je prvi put da sam program posmatrao sa malo drugačije pozicije (suprotno od linije publike), pa otud i malo drugačiji kadrovi.

PC-9M Krila Oluje - HRZ / AIRVG 2024 © dimitrijeostojic.com

OH-58D Kiowa Warrior HRZ / AIRVG 2024 © dimitrijeostojic.com

Simulacija akcije borbenog traganja i spasavanja (CSAR) sa helikopterima Mi-171sh i OH-58D.

AirSerbia je na AIRVG24 nastupila sa svojim ATR 72-600, neplanirano. Zapravo vrlo planirano, jer je let verovatno isplaniran mnogo pre nego što se znalo za ovaj događaj. Naravno, u pitanju je let na redovnoj liniji Zagreb-Beograd i samo nas je podsetio da je ovo međunarodni aerodrom gde saobraćaj nije prestao ni tokom aeromitinga. Pored AirSerbie, bilo je poletanja i sletanja i avio kompanija Croatia Airlines, Luda, Turkish Airlines i drugi. Civili nisu smetali, već su program učinili neplanirano zanimljivijim.

Još jedan pogled na MiG-21R, ili ti L-14i, broj 26112.
Ovim avionom je pilot kapetan prve klase Rudolf Perešin prebegao sa aerodroma Željava na aerodrom Klagenfurt. Od trenutka prebega 25. oktobra ’91. pa do 2019. godine ovaj avion je bio na više lokacija u Austriji (uključujući i muzej u Celtvegu), da bi na kraju bio predat Hrvatskoj. Koliko mi je poznato ovaj MiG-21R je još uvek u originalnim bojama iz perioda JNA, sa sve zabojenim evidencijskim brojem 112 na nosu, što je karakteristično za ’91 i početak ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.

MiG-21R AIRVG 2024 © dimitrijeostojic.com

Rafale F3R - 191. eskadrile lovačkih aviona - HRZ / AIRVG 2024 ©

ATR 72-600 AirSerbia / AIRVG 2024 © dimitrijeostojic.com

Pratite me na Facebooku i Instagramu

This work by Dimitrije Ostojic is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License.

Based on a work at dimitrijeostojic.com/blog

An-26: Tihi heroj

February 22, 2024February 25, 2024 dicus 3 Comments

Krajem prošle godine na batajničku pistu su sletela dva nova, moderna, srednja taktička transportna aviona Airbus C295MW. Ovo je trebao biti članak sa fotografijama novog aviona, ali propratni tekst nije mogao početi bez priče o Antonovu An-26, transporteru koji je u službi još malo pa pola veka. Pišući red za redom počeo sam da shvatam da mi je jako teško da prestanem da pišem o An-u i prebacim se na novi C295, to je trenutak spoznaje da je ova legendarna ptica blago zapostavljena među mojim fotografijama i da to nikako ne sme tako da ostane. Zato je ovo tema o njemu, ili njoj, Antonovu ili Anuški, kako vam više leži.

Avioni An-26 ili T-70, kako se vode u našoj evidenciji, su od njihovog inicijalnog pristizanja ‘76 pa do raspada SFRJ bili u sastavu 677. i 679. transportne avijacijske eskadrile (trae), koje su bile bazirane na aerodromima Niš i Pleso, respektivno. Nakon prebaziranja sa aerodroma Pleso na aerodrom Batajnica (1991. godine), avioni 679. kratko lete u staroj jedinici i uskoro prelaze u sastav 675. trae. Tokom 1997. godined dolazi do promene formacije, 675. eskadrila se rasformira i svi avioni An-26 prelaze u sastav 677. eskadrile, koja biva prebazirana na Batajnicu, dok deo eskadrile nastavlja operacije sa niškog aerodroma (jedno avijacijsko odeljenje). Nastankom Vojske Srbije i formiranjem 204. vazduhoplovne brigade ViPVO, preostali Anovi ulaze u sastav novoformirane 138. trae. Ova eskadrila je direktan naslednik 677.trae i svih prethodnika, a od pre nekoliko godina je poznata i pod imenom „Rode”.

Formacija od tri Antonova 26 iz sastava 677. transportne avijacijske eskadrile u niskom preletu toko aeromitinga „Batajnica ’98“. Jedna od mojih prvih fotgorafija An-26. Tada nisam imao tele objektive, zapravo nisam imao ništa, samo jedan pozajmljeni foto-aparat sa objektivom 50mm i 3 rolne negativa. Za početak to je bilo dovoljno, mogao sam da napravim pristojne fotografije aviona na zemlji, ali i to je bilo nešto za promenu.

Drugi remontovani An-26 (71364) tokom nastupa na međunarodnom aeromitingu „Batajnica 2009“. Samo par meseci ranije ovaj avion se vratio sa remonta iz Rusije i modernizacije iz Ukrajine.

Avion br. 71379, pretrpeo je značajna oštećenja tokom bombardovanja 1999. Velikim naporom ljudi iz eskadrile i VZ „Moma Stanojlović“ avion je vraćen u letno stanje i leteo sve do isteka resursa.
Batajnica 2003. godina.

Od formiranja novih „Roda” 2006. godine pa do jeseni 2023. godine i pristizanja novih aviona Airbus C295, okosnicu transportne avijacije RV-a činila su dva operativna Antonova An-26 (evidencijski brojevi 71364 i 71386). Ova dva aviona, kao i još 13 istog tipa (ukupno 15), nabavljeni su u doba SFRJ 70-ih godina, dok je najmlađi primerak (386 – koji inače još uvek leti) isporučen krajem 1984. godine. Sve letelice je nasledila SR Juglasvija, ali znatno manji broj je dočekao 2006. godinu i prelazak u vlasništvo oružanih snaga Republike Srbije. Tri Antonova su stradala tokom NATO agresije na zemlji, dva su prodata Kongu, jedan otpisan nakon udesa na aerodromu Surčin, tako da je samo 8 letelica dočekalo formiranje ViPVO Vojske Srbije. U narednim godinama transportna avijacija nastavila je dalje da se rasipa, dva aviona su prodata, dok su ostali izlazili iz resursa i samim tim bivali prizemljeni. U toku 2006. bilo je sasvim jasno da je ViPVO Vojske Srbije bilo u ozbiljnom problemu, Antonove nije bilo moguće remontovati kod nas, te je doneta odluka o remontu pet aviona MiG-29, dva helikoptera Mi-17 i dva An-26 u Rusiji. Od preostalih šest An-26, za remont su odabrani avioni broj 71364 i 71386, dok su 71362, 71371, 71379 i 71382 ostali prizemljeni i do danas se nalaze na batajničkom groblju aviona.

Tokom 2008. godine su oba aviona poslata u Rusiju na remont, prvo 71386 koji se sredinom 2008. već vratio u jedinicu, a zatim 71364 aprila naredne godine. Osnovni remont je izvršen u Rusiji (412. remontni zavod u Rostovu na Donu), a ugradnja nove avionike (modernizacija) u Ukrajini. Tom prilikom je ugrađen novi GPS sistem za navigacija, EGPWS, TCAS, novi višenamenski prikazivač, nova radio-komunikaciona oprema i još neke stvari, što je efektivno učinilo vremešne Antonove znatno upotrebljivijim i bezbednijim za letenje, a ispunjavanje ICAO normi im je umogućilo učestvovanje u redovnom međunarodnom vazdušnom saobraćaju. Letelice su nakon remonta dobile i novu šemu bojenja, stara trobojna kamuflažna šema iz doba JNA zamenjena je modernijom jednobojnom svetlo-sivom (RAL7001).

U vazduhu sa posadom aviona broj 71386.
Postoje izvesne razlike između remontovanih aviona 386 i 364. Deo opreme za modernizaciju najmlađeg An-26 (71386) nabavljen je još pre remonta, tokom 2004. godine, sa idejom da se ugradi kod nas. Pokazalo se da je posao prezahtevan i da je ipak bolje da se sačeka remont. Drugi remontovani avion, broj 71364 je dobio vrlo sličnu, ali i nešto noviju opremu, uključujući i potpuno novi meteo radar radar Bendix-King RDR-2000. U centralnom delu ove fotografije primećuje se višenamenski kolor prikazivač Kontur MFI А813-0409 koji je dodat nakon remonta.

Poletanje An-26 sa aerodroma Batajnica, januar 2009. godine.

An-26 (71364) iznad Batajnice, sa otvorenom rampom, spreman za iskakanje padobranaca sa male visine. Vojska Srbije je zvanično formirana 8. juna 2006. godine, nakon raspada državne zajednice Srbije i Crne Gore. U kratkom periodu tokom 2006/2007 Anovi (kao i još neke letelice) su nosili privremen oznake novog vazduhoplovstva. Nova zastava i rondele sa zamenjenim redosledom boja su prefarbene preko starih koje datiraju iz perioda SR Jugoslavije.

An-26 71364 sa novim oznakama Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije. Na repu aviona se vidi oznaka Vazduhoplovnog zavoda „Moma Stanojlović“, koja je karakteristična za sve avione remontovane u ovoj ustanovi. Jugoslavija je ovladala remontom ove kompleksne letelice tokom 80-ih godina prošlog veka i bila u stanju da remontuje Antonove sve do rata 1999. godine. Nakon fizičkog uništenja remontnog zavoda od strane NATO bombi, usledile su i godine rasipanja i odlaska u penziju kvalitetnih stručnjaka, pa je ponovno pokretanje remonta na domaćoj teritorije postalo nezamislivo. Treba biti realan i reći da je remont An-26 bio dosta veliki zalogaj i za nekadašnju SFRJ. Proces remonta jednog aviona je trajao i do 10 puta duže nego u Rusiji ili Ukrajini, a nakon toga sledio je dugačak proces uvođenja sveže remontavnog aviona u redovne operacije. Ova fotografija je nastala na vojnom delu niškog aerodroma septembra 2007. godine, tokom zajedničke vežbe 63. padobranskog bataljona Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja.

Oštro penjanje u zaokretu.

Pozicija navigatora koja se nalazi iza kokpita u liniji sa prozorom kapljastog oblika (blister) koji se nalazi sa leve strane prednjeg dela trupa. Manje je poznato da transporter An-26 u sekundarnoj ulozi može da posluži i kao bombarder. Naime, na avion je moguće postaviti četiri bombonosača koji mogu da ponesu bombe do 500kg težine. Za potrebe nišanjenja koristi se nišan NKPB-7 koji se nalazi kod navigatora, tačnije baš kod blistera, a primarno služi za precizno desantiranje padobranaca ili tereta.

Remont i modernizacija dali su Anovima još 7 godina resursa, ali i novi polet „Rodama”. Nekoliko godina za redom Antonovi su bili letelice sa najvećim naletom u našem RV-u, isto je važilo za njihove posade. Slobodno se može reći da je taj nalet dosta uticao na statističko popravljanje prosečnog naleta na nivou celog RV-a, i prikrivao realno dosta slab nalet pilota lovačke i lovačko-bombarderske avijacije.

Tih godina se puno letelo, od komšiluka i raznih evropskih destinacija , preko standarnih “mirovnjačkih” letova do Kipar i Liban, Libije pre sukoba, pa sve do Džibutija u Africi. Zapaženu ulogu imali su 26-ice i nekoliko puta prilikom transportna opreme i ljudstva na poligon “Šabla” u Bugarskoj, većeg broja međunarodnih vežbi, kao i na nekoliko međunarodnih aeromitinga. Naravno, An-26 je i omiljeno prevozno sredstvo niških padobranaca, pa su i tamo mogli da se vide relativno često. Jedna potpuno sporedna stvar, ali meni jako bitna: bili su nezamenjivi i u domenu fotografije! Dobar deo nezaboravnih kadrova našeg RV-a nastao je upravo sa zadnje rampe An-26 i nije bilo druge letelice u našem RV-u koje je moglo da posluži u ove svrhe.

Na fotografiji je naš lovac MiG-29, ali da nije An-a i njegove fantastične posade, ne bi bilo ni ovog kadra. Kako što to obično biva, fotograf uvek ima najmanje fotografija sebe, tako je i sa An-om. Sa pozicije otvorene rampe u letu nastalo je mnogo dobrih kadrova letelica našeg RV-a, svih osim samog An-a. Najpoznatija su planska fotografisanja iz 1998., 2008. i 2012. godine. Na žalost nakon 2012. nije bilo sluha za pravljenjem namenskog snimanja vazduh-vazduh iz An-a. Velika šteta jer se u međuvremenu dosta stvari u našem RV-u pomerilo na bolje. Nove letelice, novo naoružanje, puno toga što bi trebalo dokumentovati i iskoristiti za promociju izuzetno deficitarnog poziva vojnog pilota. Sa dolaskom novih aviona (C-295) konačno bar na papiru imamo sredstvo da se ovakva akcija realizuje, ali ostaje pitanje da li imamo volju sistema…

Desant niških padobranaca

Niski prelet 71364 tokom međunarodnog aeromitinga „Batajnica 2012“.

Pogled iz putničkog prostora Antonova An-2TD (ev. broj 70373) na mlađeg i krupnije rođaka.

Vreme brzo leti, tako je proleteo i međuremontni ciklus i tokom dela 2015. i 2016. godine ratno vazduhoplovstvo je ostalo bez operativnih An-26, samim tim i bez transportne avijacije. Sa blagim zakašnjenjem je usledio još jedan remont aviona sa evidencijskim brojem 71386, koji se završen pred kraj 2016. godine. Remont drugog aviona se nikada nije desio, pa je trasnportna avijacija spala na samo jedan avion. Imati jedan primerak neke letelice nikada nije bilo dobro jer se gubi elementarna redudantnost. U slučaju bilo kakvog kvara, povremenog održavanja ili drugog vida pregleda, ratno vazduhoplovstvo ostaje bez ijedne upotrbljive letelice. U trenutku pisanja ovog teksta poslednji An-26 i dalje leti i verovatno može da ostane u upotrebi još godinu ili dve ako za tim bude bilo potrebe. U 138. eskadrilu su tokom zadnjeg kvartala 2023. godine pristigla dva nova transportna aviona Airbus C295MW koji bi uskoro trebali da potpuno zamene Antonove.

Trajno prizemljeni An-ovi. Pored remonta pomenutih aviona 71386 i 71364, u planu je bio i remont aviona 71371, ali nikada nije realizovan.

Rashodovani An-26 br. 71385 snimljen marta 2005. godine. Ovaj avion je 2000. godine sleteo na surčinski aerodrom sa uvučenim stajnim trapom. Stepen oštećenja je bio preveliki za isplativu opravku, ali su krila i vertikalni stabilizator iskorišćeni za popravku aviona ev. br. 71379, koji je oštećen tokom NATO agresije.

Tokom svojih 50 godina službe An-ovi su postali sinonim za pouzdanost i kvalitet. Rutinski su prevezli mnogo ljudi i tereta širom naše zemlje (u svim njenim formama) i inostranstva, bez i jednog značajnijeg incidenta. Kada su došle one najgore godine i kada je rat zahvatao deo po deo naše bivše zemlje, oni i njihove posade su bili poslednja nada za spas velikog broja civila. Tačne cifre je teško utvrdi, ali svakako se radi o velikom broju ljudi koji su ostavili sve iza sebe i počeli novi život izlaskom iz aviona na batajničku stajanku. Agresiju NATO-a je dočekalo 7 operativnih An-26 i većina ih je tokom samog početka sukoba prebačeno na alternativne lokacije kako bi bili sačuvani od bombardovanja. Ti letovi bili su ogroman podvig, ne baš mali Antonovi su u sred apsolutne vazdušne prevlasti protivnika preleteli na ekstremno malim visinama na aerodrome Bor, Ečka i Trestenik. Ako vam ovi aerodromi nisu poznati, bacite pogled na google mape i shvatićete da se radi o malim sportskim aerodromima koji nisu predviđeni za sletanje ovolikih letelica. Svi avioni koji su preleteli i bili sakriveni su sačuvani.

Ovim se završava jedna era naše transportne avijacije i počinje nova. Da li će moderni C-295, ili “Kaze” kako ih neki od nas i dalje nazivaju (od akronima CASA – Construcciones Aeronáuticas SA, španskog proizvođača aviona koji je kasnije postao deo Airbus grupacije), opravdati očekivanje i adekvatno odmeniti fantastične An-26, pokazaće vreme.

Novi Airbus C-295MW i An-26, jedan pored drugog na stajanci vojnog aerdroma Pukovnik-pilot Milenko Pavlović.

Mnoge informacije plasirane u ovom članku su tu zahvaljujući forumu MyCity-Military i nekolicini članova koji su nesebično delili informacije (posebno Dinji) u fenomenalnoj temi o An-26. Veliko hvala i Aleksandru Radiću i Saši Jovanoviću na korekcijama prvobitne verzije teksta ;)

Pratite me na Facebooku i Instagramu

This work by Dimitrije Ostojic is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License.

Based on a work at dimitrijeostojic.com/blog

Granit

February 5, 2024February 6, 2024 dicus 3 Comments

Kada aeromitinga nema i prikazi (prikazi) su dobri. Ovo verovatno misli i većina domaćih vazduhoplovno-vojnih entuzijasta. Zaista, međunarodnog aeromitinga nije bilo baš dugo, pa su svi sa zadovoljstvom dočekali prikaz sposobnosti Vojske Srbije „Granit 2023“ koji je održan 22. aprila 2023. godine.

Na vojnom aerodromu „Pukovnik-pilot Milenko Pavlović“ u Batajnici se tog dana našlo oko 2.300 sredstava borbene tehnike, 60-ak letelica i bilo angažovano gotovo 5.000 ljudi. Impozantna brojka u svakom smislu, iako mi zdrav razum kaže da možda nije najpametnije toliku količinu tehnike smestiti na jedno mesto. Da za vojskom i avijacijom još uvek postoji interesovanje pokazalo je i preko 40.000 posetilaca.

Analizom ovog događaja se bavilo više stručnih portala, pa je suvišno nabrajati novitete, šta se staro i novo moglo videti od tehnike. Verujte, čak i kada bi hteo da ulazim u te detalje, ne bih mogao da budem precizan. Na vojni aerodrom je dovučena besmisleno velika količina tehnike, pa i pored višednevnog snimanja nisam ni mogao ni želeo da se pozabavim detaljima. Umesto toga fokusirao sam se na fotografije i to avijaciju pre svga.

MiG-29 SM, SD i UB / 101. lae „Vitezovi“

Tema mora da počne sa Vitezovima i njihovim dvorepim mašinama. To su bili moji domaćini, ljudi koji su zajedno sa Ministarstvom Odbrane, Komandom RV-a i 204. vazduhoplovnom brigadom, zaslužni za postojanje ovih kadrova.

Migovi 29 iz sastava 101. lovačke avijacijske eskadrile „Vitezovi“ bili su bitan i jedan od najinteresantnijih segmenta ovog događaja. Sama činjenica da je na nebu bilo deset letelica govori puno toga i šalje jasnu poruku da Vojska Srbije raspolaže sa lovačkom avijacijom koja nije za potcenjivanje. Par Migova (MiG-29 UB i SM) je odradio vrlo efektnu simulaciju bliske vazdušne borbe, dok su ostale letelice učestvovale u defileu sa dve formacije od po 4 aviona. Lepo je bilo videti povećanje broja aviona modernizovanih na MiG-29SM standard, uprkos kompleksnoj geo-političkoj situaciji i njenom uticaju na dinamiku modernizacije. Nadam se da će kadrovi koji slede moći da vam dočaraju bar delić atmosfere, što sa batajničke stajanke, što sa neba.

Mig-29 SM (9.13) i MiG-29UB, poletanje u paru.

Formacije Migova i scene iz simulacije bliske vazdušne borbe.

Ah kakav trenutak…

Jedna od tri grupe Migova iz 101. eskadrila. Migova spremnih za poletanje je bilo toliko, da nisu mogli svi da stanu u jedan kadar.

MiG-29SM iz sastava „dežurne pare“, to jest dežurnog para lovaca, u toku finalne faze startovanja motora.

Mil Mi-35M / 714. pohe „Senke“

Bez sumnje najopakija silueta u sastavu RViPVO Vojske Srbije. Naravno reč je o helikopterima Mi-35M iz sastava 714. protivoklopne helikopterske eskadrile „Senke“.

Orao J-22, NJ-22 i NJ-22M1A / 241. lbae „Tigrovi“

Deset aviona Orao, različitih verzija, uključujući i modernizovanog jednoseda i dvoseda, prebazirani su na batajnički aerodrom zbog ovog događaja. Slično kao i Migovi 29 i Orlovi su imali svoj nastup i prikazali simulaciju bliske vazduhoplovne vazdušne podrške (zajedno sa Super Galebovima), a zatim u dve formacije napravili prelet zajedno sa ostalim letelicama.

Orlovi J/NJ-22 čekaju signal za poletanje.

Orao J-22 Serbian Air Force 241.lbae Tigrovi © dimitrijeostojic.com

Modernizovani Orao NJ-22M1A (25531) je leteo sa naoružanjem i to raketom AGM-65B (tačnije trenažnom verzijom TGM-65) i domaćom vođenom raketom vazduh-zemlja VRVZ-200 (koja još uvek nije deo zvaničnog naoružanja ove letelice).

Kažem vam, vojnom aerodrom „Pukovnik-pilot Milenko Pavlović“ je bio tesan tih dana. Sve stajanke su bile pune. Scena koja se retko viđa. Posebno je bilo zanimljivo posmatrati poletanje većeg broja letelica u kratkom vremenskom intervalu. Gužva i na nebu i na zamlji.

Nakon nastupa dva Orla su došla do centralnog dela stajanke gde se nalazila i publika.

Airbus H-215 Super Puma & Kamov Ka-32 / Helikopterska Jedinica MUP-a

Momci koju su „ukrali šou! Pojavilu su se niotkuda, praktično nenajavljeni, nakon svih ostali, kada se direktan TV prenos već završio i odradili najefektniji nastup na „Granitu“. Izuzetno energičan program Super Pume pokazao je da najveći i najnoviji helikopter u sastavu HJ MUP-a zapravo vrlo agilna zverka. Posebno je interesantno da je ovaj program odrađen svega nakon 6-7 meseci od prijama prve letelice i sa još uvek skromnim naletom pilota na ovom tipu helikoptera.

Sjajan nastup helikoptera Airbus H215 Super Puma (YU-HHJ), to jest pilota komandanta HJ MUP-a Nenada Nedića. Nadamo se da ćemo ćešće imati prilike da gledamo ovako nešto na našem nebu.

H215 Super Puma Helikopterska Jedinica MUP © dimitrijeostojic.com

Prvi javni nastip vrlo specifičnog helikoptera Kamov Ka-32. Dva ovakva helikoptera su nabavljena pre svega za gašenje požara iz vazduha. Sa svojom ogromnom nosivošču, Kamov je u stanju da ponese i do 5 tona vode. Tokom „Garanita“ Kamov je demonstrirao ono što najbolje ume, a to je gašenje požara. Po reakcijama publike, reklo bi se da ih je ova tačka možda i najviše zainteresovala.

Ka-32A11BC (YU-HRS) poseduje i vodeni top koji je u stanju da baca mlaz vode na daljinama do 40 metara. Ova funkcionalnost je izuzetno korisna u situacijama gašenja požara u visokim objektima (soliterima npr.).

Podvesni rezervoar vode na Ka-32A11BC može da primi do 4 tone vode. Nekoliko puta više od standardnih podvesnih vedra na drugim helikopterima u sastavu HJ MUP-a.

Možda se pitate zašto tek sada objavljujem ovu temu i fotografije? Prošlo je skoro godinu dana od samog događaja. Neposredno nakon „Granita 23“ desila se najveća tragedija u Srbiji u ovom veku. Pričam o stravičnim događajima u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u selima Dubona i Malo Orašje u okolini Mladenovca, koji su u jednom trenutku zavili čitavu Srbiju u crno. Ne samo da smatram da bi bilo neprikladno u tom trenutku baviti se temom vojnog događaja, već u meni nije bilo ni najmanje entuzijazma i želje da završim obradu ogromne količine fotografija koje su nastale tokom priprema i izvođenja ovog događaja. Tek nekoliko meseci kasnije sam ponovo otvorio folder sa fotografijama i nastavio sa radom.

Ovaj događaj sam imao priliku da dokumentujem onako kako želim i kako to treba da se radi. Plod višednevnog napornog rada su fotografije koje su našle svoj put od magazina i internet portala do kalendara. Još važnije, neki zanimljivi trenutci su trajno zabeleženi, što je svakako bitno za istoriju našeg RV-a i same Vojske Srbije.

342707134_652769663528341_3453452847302001130_n

Fotografije nastale tokom prikaza sposobnosti Vojske Srbije „Granit 2023“ objavljenu su u magazinu „Odbrana”, naslovnoj strani „Politike”, kalendaru Ministarstva Odbrane za 2024. godinu, kalendaru 101. eskadrile „Vitezovi”, češkom vojnom magazinu ATM, kao i drugim kalendarima, štampanim izdanjima i internet portalima.

Materijala ima i za drugi možda, čak i treći nastavak ovog članka. Ako vam se tema dopada i želite nastavak udarite koji komentar/share/like , pa da nastavim sa odabirom fotografija ;)

This work by Dimitrije Ostojic is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License.

Based on a work at www.dimitrijeostojic.com/blog

Kecsckemet 21

August 25, 2022August 25, 2022 dicus 1 Comment

Kecskemet Airshow odavno nosi titulu najzanimljivijeg internacionalnog vazduhoplovnog događaja u našem bližem okruženju. Zapravo, zbog cpecifične Kovid 19 situacije u celom svetu i otkazivanju mnogih aeromitinga, međunarodni aeromiting Kečkemet (Kecskemet International Airshow) je verovatno bio najveći događaj ove vrste u Evropi. Mađarsko RV je pokazalo da može da organizuje aeromiting po svetskim standardima, ali i više od toga, jer je ovo bio punokrvni vojni događaj gde su mađarske oružane snage predstavile i značajnu količinu novog naoružanja koje je nabavljeno ili će biti nabavljeno u sklopu velike modernizacije čitave vojske.

Ovo nije klasična reportaža sa aeromitinga, nema pretereno smisla, jer evo za koji dan će godinu dana od kada se događaj desio (27. i 28. avgust 2021.), te je priča „bajata”. Umesto toga, posmatrajte ovo kao kolekciju zanimljivih kadrova koji žele da ugledaju svetlost interneta :). Dosta toga je preskočeno, pa ako vas zanima šta se sve moglo videti, bacite pogled na ovu reportažu. O Kečkemetu se pisalo i ranije na blogu, pogledajte deljanu reportažu Kečkemet Airshow 2010 .

Iako je JAS-39C Češkog RV-a izveo sjajan solo program, najfotogeničniji nastup na aeromitingu su imali mađarski Gripeni. Ne zbog samog letenja, koje je uopšte nije bilo akrobatsko, niti posebno zanimljivo, već zbog činjenice da su avioni leteli sa podvesenim naoružanjem. Bez obzira što se radi o školskim bombama i raketama, ovako nešto se retko viđa na aeromitinzima. Iz fotografskog ugla ovo je posebno zanimljivo, jer pruža mogućnost pravljenja kadrova nalik na one koje nastaju tokom redovnih operacija i uvežbavanja, kada uglavnom kamere nisu tu. Prave ljubitelje vojnog vazduhoplovstva ionako više zanimaju ove stvari, nego šareni avioni koji ostavljaju tragove u bojama ;)

Četiri Gripena iz sastava 59. vazduhoplovne baze letela su sa aktivnim radarski samovođenim raketama AIM-120C (ili trenažnim verzijama CATM-120C), laserski vođenim bombama GBU-12 i samonavođenim raketama zemlja-zemlja tipa AGM-65 G2 i H. Svaki od aviona bio je opremljen i nišanskim kontejnerom Litening, koji malenog Gripena pretvara u vrlo opasnu„multy role” mašinu.

Solo nastup mađarskog Gripena i trenutci izbacivanja IC mamaca.

Jedan od dva aviona Airbus A-319 Mađarskog RV. Ovi bivši „civili” se prevashodno koriste za transport trupa u međunarodnim misijama.

Još jedna letelica nabavljena u sklopu opsežnog programa modernizacije vojske „Zrínyi 2026” je Dassault Falcon 7X. U pitanju je još jedna izvorno civilna letelica, tačnije prekookenski biznis džet, čija je glavna uloga u mađarskom RV transport važnih ličnosti.

W-3 Sokol RV Češke, u solo nastupi i simulaciji SAR akcije.

OSTOJIC_D_DIM2452_ED1600P

RAF-ov (Royal Air Force) EF2000 Jurofajter Tajfuna (Typhoon). Standardno, moćno i bučno, tipično za Tajfuna.

Saab AJS-37 Viggen. Restaurirani primerak koji od 2012. često leti po evropskim aeromitinzima. Ako je Tajfun bio bučan, onda je Vigen super bučan. Neverovatna i u svoje vreme tehnološki izuzetno napredna letelica. Lično, kao veliki ljubitelj i Vigena i Drakena sam uživao u njihovoj pojavi i letenju.

Saab SK 35C Draken, zajedno uz Vigena deo nastupa „Istorijski let RV Švedske”

Češki Mi-171Š i Mi-35 u akciji.

Rumunski MiG-21 Lancer C u penjanju sa uključenim „forsažom”.

Brazilski Embraer KC-390 Millenium, verovatno najveća atrakcija ovog događaja. Mađarsko RV je poručilo dva primerka ovog srednjeg transportnog aviona (C-390), i isporuke se očekuju do 2024. godine. Na aeromitingu je nastupala letelica RV Brazila, što se retko viđa na evropskom nebu.

Mil Mi-17 Ratnog vazduhoplovstva Mađarske

Tokom prethodnih godina u Rusiji je remontovano 12 helikoptera Mi-24 verzija P i V. Ratno vazduhoplovstvo Mađarske je remontom Krokodila i nabavkom 20 helikoptera H-145, znatno ojačalo svoju vertikalnu transportno-borbenu komponentu.

Akro-grupa Saudi Hawks sa avionima Hawk Mk.65 Kraljevskog saudijskog ratnog vazduhoplovstvo (Royal Saudi Air Force). Verovatno najbolji akro nastup na Kečkemetu.

Lasta V-54
Lepo je videti našu letelicu na međunarodnom aeromitingu, makar i u statičkom delu postavke. Ne tako davno naš Orao je dominirao nebom iznad Kečkemeta. Nezaboravni Ricini brisanjci i vratolomije sa ovim ne preterano potentnim avionom se i danas pamte.
Na žalost RViPVO Vojske Srbije kvalitetno ignoriše sve pozive za učešće na inostranim aeromitinzima. Šteta.

Na posebnom delu aerodroma pripadnici KoV su prikazali dosta tehnike sa kojom Oružane snage Mađarske raspolažu. Svakako je najinteresantniji bio nastup tenkova Lepoard 2 A4 i T-72M1. Mađarska je naručila 44 izuzetno moderna tenka Leopard 2 A7+ od Nemačke, kako bi ojačala i modernizovala svoju prilično malobrojnu i zastarelu tenkovsku komponentu. Stariji tenkovi verzije A4 su isporučeni Mađarskoj kako bi se obezbedila obuka i lakša tranzicija na verziju A7.

Na kraju, bilo je veliko osveženje prisustvovati ovom događaju. Posle dve godine izolacije od ovakvih događaja, konačno se stvorila prilika da se potpuno uživa u normalnom životu. Aeromiting je uprkos promenjivom vremenu i velikom broju posetilaca bio jako dobro organizovan. Da nije bilo problema sa novinarskom akredacijom, zabrane prodaje piva i nedostatak tradicionalnih mađarskih jela, koja su oduvek bili jedan od simbola ovog događaja, mogao bih da nazovem događaj i fantastično organizovanim ;)

This work by Dimitrije Ostojic is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License.

Based on a work at www.dimitrijeostojic.com/blog

(Srpski) Hot stuff

July 25, 2022August 31, 2022 dicus 2 Comments

Sorry, this entry is only available in Serbian. For the sake of viewer convenience, the content is shown below in the alternative language. You may click the link to switch the active language.

Toplotni talas koji je jula 2022. harao većim delom Evrope, poznat kao Lucifer, podsetio me je na jedno „vrelo” prošlogodišnje snimanje. Zanimljiv letački dan u 204. vazduhoplovnoj brigadi, sa svim elementima za super fotke, i atmosferskim prilikama koje su pretile da maksimalno otežaju posao.

Visoke temperature i fotografisanja na aerodromu nisu baš najsretnija kombinacija. Za sve je kriva toplotna izmaglica, jara, hejz, ili jednostavno vreo vazduh koji nam „muti” sliku. Suština ovog fenomena je u razlici između temperature površine nekog objekta (betona/piste u našem slučaju) i vazduha koji je uvek nešto hladniji. Isparenje koje se javlja u vidu uzavrelog vazduha izuzetno negativno utiče na kvalitet fotografije. Taj efekat je tokom najtoplijih sati letnjih meseci toliko jak, da je gotovo nemoguće fotografisati sa tele-foto i super tele-foto objektivima, i generalno sa daljina većih od par desetina metara. To su ozbiljna ograničenja, jer se uglavnom upravo radi sa tele-foto objektivima i sa nešto većih daljina, jer nije uvek moguće, niti bezbedno biti pored same piste. Videografima je nešto lakše, jer je jara „živa”, optički se vidi kretanje vazduha i takvi kadrovi ikao nemaju potpunu oštrinu, ipak jasno dočaravaju atmosferu i imaju neki šmek.
U mom slučaju, uglavnom većina ovakvih kadrova završi u đubretu. Ali ima i izuzetaka. Izuzetak je baš ova teme, gde dobar deo fotografija u normalnim okolnostima ne bi dočekao svetlost dana, ali ovaj tropski talas mi je dao inspiraciju da mahom baš njih odaberem za ovu temu. Primetićete i savršeno oštre kadrove, tu su da upotpune priču i nastali su sa mnogo manjih distanca, gde ovaj efekat nije toliko destruktivan.

Događaj na kome su nastale ove fotografije je bio poseban sam po sebi. Ne viđa se često 10 Migova 29 na nebu, a još ređe gotovo simultano poletanje ovog broja letelica. Sve se ovo dešavalo tokom vežba „Munjeviti udar” na kojoj su Migovi iz sastava 101.lae Vitezovi učestvovali u zadacima vazdušne podrške i čuvanja vazdušnog prostora.

Pored vizuelne komponente koja je ostavljala bez daha, i sva ostala čula imala su šta da osete. Zemlja se tresla, nebo grmelo od buke, a neutralni miris vazduha su zamenila isparenja kerozina. I sve se to dešavalo odjednom. Deset aviona je iz raznih pravaca zauzelo svoje pozicije za uzletanje na obe piste, i za manje od jednog minuta odletelo u pravcu Peštera. Buku motora je ubrzo opet zamenio zvuk zrikavaca, a borbenu atmosferu vratio u idiličnu. I tako do povratka Migova sa zadatka, koji je bio nešto manje dinamičan i pružao nešto više vremena za planiranje kadrova. Zapravo, sad kad gleda, ovi kadrovi su mi simpatični, iako nisu po „mojim standardima”.

OSTOJIC_D_IOS3807_HOT_EDLR1600P

Eto, na kraju je zloglasni “Lucifer” zaslužan što sam se setio ovih kadrova i podelio ih ;)

This work by Dimitrije Ostojic is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License.

Based on a work at www.dimitrijeostojic.com/blog

(Srpski) Grčki lovci nad Severnom Makedonijom

January 3, 2022 dicus 2 Comments

Sorry, this entry is only available in Serbian. For the sake of viewer convenience, the content is shown below in the alternative language. You may click the link to switch the active language.

Pomalo nezapaženo je prošla vest da od 9. decembra vazdušni prostor (VaP) Severne Makedonije, ili preciznije njegov gornji sloj, čuva Grčko ratno vazduhoplovstvo. Nakon Albanije, Crne Gore i Slovenije, Severna Makedonija je postala četvrta članica NATO-a iz regiona čiji će VaP kontrolisati neko od savezničkih RV-a. U pitanju su zemlje koje nemaju lovačku komponentu u svojim vazduhoplovstvima. Zbog velikih troškova eksplatacije modernih lovačkih (ili višenamenskih) aviona, u kombinaciji sa relativno malom teritorijom, te zemlje nemaju potrebe, mogućnosti ili ekonomske opravdanosti za kontrolu VaP u sopstvenoj režiji. (more…)

(Srpski) Tigrovi – prvih 60 godina

April 16, 2021April 16, 2021 dicus 2 Comments

Sorry, this entry is only available in Serbian. For the sake of viewer convenience, the content is shown below in the alternative language. You may click the link to switch the active language.

Prvog aprila 1961. godine, tokom velike reorganizacije JNA „Drvar-1”¹ formirana je 241. lovačko-bombarderska avijacijska eskadrila na aerodromu Petrovac kraj Skoplja. Šezdeset godina kasnije 241. lbae i dalje postoji. Leti na nekim drugim avionima, sa drugog matičnog aerodroma, ali istoriju ne zaboravlja i primerno obeležava svoj „rođendan”.

(more…)

(Srpski) 101. eskadrila: hronologija dobrih kadrova

January 3, 2021January 5, 2021 dicus 14 Comments

Sorry, this entry is only available in Serbian. For the sake of viewer convenience, the content is shown below in the alternative language. You may click the link to switch the active language.

Pre šest godina pojavio se kalendar koji je potpuno osvežio pomalo dosadnu kalendarsku scenu. Ako pratite ovu tematiku sigurno znate da se radi o kalendaru 101. lovačke avijacijske eskadrile „Vitezovi“. Ovaj štampani artifekt je dobio kultni status među ljubiteljima avijacije, pa su limitirani tiraži uglavnom nestajali preko noći. Ne samo da su Vitezovi pokazali da mogu da naprave produkcijski odličan proizvod, već i nešto čija promotivna vrednost prevazilazi okvire jedinice, pa i samog vida.

Ništa se naravno nije slučajno dešavalo. Mnogo sati je provedeno iza foto-aparta u lovu na prave kadrove, u osmišljanju optimalnog dizajna, u selekciju fotografija i na samom kraju u kontroli štampe. Količina uloženog truda se jednostavno primećuje i zato toliko odskače od svih drugih. Bez preterivanja se može reći da je kalendar „sto prve“ postavio neke nove standarde koje su drugi pokušavali da slede.

Početak nove (2021) godine je možda dobar trenutak da se napravi mala retrospektiva i prikažu sve fotografije čiji sam autor, a koje su objavljene u prethodnim kalendarima. Neke ste videli, a neke sigurno po prvi put vidite u digitalnom obliku.

(more…)

Sadejstvo 2020: I deo

November 29, 2020November 30, 2020 dicus 13 Comments

Vežba na Pešteru, četvrti put za Vojsku Srbije, četvrta reportaža na blogu. Ista lokacija, slično vreme, privremeni vojni poligon na najvećoj visoravni Balkana i ujedno geografskom i prirodnom biseru Srbije. Ove godine je na ovom mestu održana vežba „Sadejstvo 2020” gde je za razliku od predhodna tri puta prikazana i veća količina novog naoružanja i opreme. Zvanični podaci kažu da je tokom vežbe angažovano oko 2800 pripadnika Vojske Srbije, više od 150 borbenih i neborbenih vozila, kao i oko 40 vazduhoplova. Sve u svemu sve novo što smo nabavili ili razvili do početka vežbe tamo se moglo i videti. Po mnogo čemu je ovo bio više “prikaz” tehnike i sposobnosti VS nego prava (smislena) vojna vežba. Bilo kako bilo „Sadejstvo 2020” je bila odlična prilika da se nova tehnika vidi (i proba) u svom prirodnom okruženju. Uz malo teksta i malo više fotografija probaću da dočaram ono što sam video tokom par dana provedenih na hladnom i vetrovitom Pešteru. Pa da krenemo.

(more…)

2019: Godina novih helikoptera

January 2, 2020January 5, 2020 dicus 3 Comments

Koliki je značaj helikoptera za jednu vojsku najbolje se može videti analizom velikih sukoba u drugoj polovini prošlog veka, poput onih u Vijetnamu i Avganistanu. I jedan i drugi rat su postavili temelje za dalji razvoj helikoptera i doktrinu njihove upotrebe. Ne moramo čak ići toliko daleko, dovoljan je pogled na ovdašnje sukobe u zadnjih četvrt veka i sve će biti jasno. Setimo se krize sa kiseonikom u banjalučkom porodilištu i hrabrih letova pilota VRS koji su uprkos blokadi uspeli da prevezu neophodne zalihe kiseonika i spreče dalje stradanje beba. Zatim operacije Čapljina, svih hitnih medicinskih evakuacija ranjenika, bezbroj sletanja na heliodrom VMA, svih tih spašenih života. Na kraju setimo se majskih poplava i uloge vojnih i policijskih helikoptera u spasavanju stanovništva. Helikopteri su nekako doživljavali sudbinu vojske u ovoj zemlji, sete ih se samo kada zatrebaju.
Široj javnosti je možda manje poznato, ali u zadnjih 10-ak godina u nekoliko navrata smo praktično ostajali bez transportnih helikoptera, što zbog isteka resursa, što zbog gubitaka ili traljavosti vojnog sistema. Nakon svega toga, ovih dana na aerodromu „Pukovnik-pilot Milenko Pavlović” imali smo priliku da vidimo 14 (slovima: četrnaest) praktično novih helikoptera. Pre nego što bilo šta kažem reći ću samo: WOW! Hej, pa da mi je neko pre 5-6 godina rekao da ćemo imati 14 novih helikoptera rekao bih mu da nije normalan. Zaista, scena tog tmurnog decembarskog jutra na batajničkom aerodromu je bila pomalo nadrealna. I ne samo da je tokom 2019 isporučeno 12 novih helikoptera (+2 tokom 2016), nego su to i vrhunske mašine svaka u svojoj klasi. Dakle, pomerili smo se sa mrtve tačke i korak koji je napravljen je ogroman. Ostaje samo pitanje da li je redosled nabavki smislen i da li je bilo bolje prvo kompletirati eskadrilu sa helikopterima Mi-17V5, pa onda ući u avanturu sa Mi-35. Zapravo, sada je to manje bitno i treba se fokusirati na pitanje svih pitanja, a to je da li će novi tipovi helikoptera biti pravilno integrisani u sistem Vojske Srbije i da li će piloti konačno imati neki normalan nalet i biti osposobljenosti da u potpunosti koriste mogućnosti letelica. Ako sve ostane po starom sve ove kupovine su besmisleno bačene stotine miliona dolara. Tehnika je nabaljena, sada je red da se fokusiramo na pilote i na izvlačenje maksimuma iz letelica.

Mi-35M

Familija helikoptera Mi-24 je posle rata u Avganistanu jednostavno postala sinonim za borbeni helikopter. Posle siluete američkog Hjuija (UH-1 Huey), silueta Mi-24 je verovatno najprepoznatljiviji oblik borbenog helikoptera. Ovaj hibridni koncept moćnog jurišnika koji poseduje i tovarni prostor ostao je jedinstven do dan danas i poznat kao “desantno-jurišni” helikopter. Sovjeti, to jest sam Mihail Milj, prvi čovek KB Milja, je svojevremeno ovaj koncept nazvao “leteći BMP” (BMP ~ borbeno vozilo pešadije). Upravo taj teretni prostor koji može da ponese do 8 vojnika je najveća prednost i najveća mana ovog helikoptera. Prednost zato što omogućava prenos određenog tereta (do 2400kg) ili tima vojnika uz zadržavanje svih borbenih mogućnosti, a mana jer je čitav helikopter predimenzionisan u odnosu na konkurente, što ga čini nešto manje pokretljivim (ali veoma brzim) i većom metom na nebu. Bilo kako bilo, kroz silne sukobe Mi-24, time i Mi-35M kao njegova poslednja evolucija, se pokazao kao izuzetno žilava platforma koja je u stanju da nanese veliku materijalnu, ali i psihološku štetu protivniku.

Helikopter Mi-35 broj 35103. U prvom planu možete videti nevođene rakete S-8, kao i njihov lansere B-8V-20, najčešće korišćeno naoružanje ovih helikoptera u skorašnjim sukobima.

„Krokodil” u verziji Mi-35M, kakvog je Vojska Srbije kupila, predstavlja dublju modernizaciju helikoptera Mi-24V, letelicu koja treba da odgovori izazovima modernog bojišta. Glavne konstrukcione razlike u odnosu na prethodika su novi kompozitni rotori (identični kao na Mi-28), skraćena krila i fiksni stajni trap. S druge strane letelica je dobila blago modernizovani kokpit, sa više višenamenskih prikazivača, opto-elektronski sistem za nišanjenje i osmatranje i opciono čitav paket modernih sredstava za zaštitu letelice od IC raketa. Tu je i novo naoružanje, stari četvorocevni mitraljeza Yak-B 12,7mm je zamenjen za ubitačnijim dvocevnim topom Gš-23L, nevođene rakete su sada standardno većeg kalibra 80mm i 122mm, a tu je i opcija kupovine modernijih protiv-oklopnih raketa poput Atake i Vihora. Sve u svemu, Mi-35 je prava topovnjača, iako se pored svog navedenog naoružanja montiraju i bočni strelci sa mitraljezima, ovom helikopteru nema ravnog što se vatrene moći tiče!

Nama (Srbiji) je Mi-24/35 poznata zverka. Dve letelice u verziji Mi-24V koristila je helikopterska jedinica Resora državne bezbednosti (HJ RDB), koja je praktično bila pod kontrolom Jedinice za specijalne operacije (JSO). Helikopteri su nabavljeni ne baš legalnim tokovima i tokom 1998. godine su više puta korišćeni u borbenim dejstvima protiv OVK. Nakon rata i posle pripajanja HJ RDP helikopterskoj jedinici MUP-a, ovi helikopteri prestaju aktivno da lete i konačno 2006. bivaju donirani vojsci, gde polako počinju da propadaju.

Jedan od dva ex RDB – JSO helikoptera Mi-24V koji verovatno nikada više neće leteti. Ostaje samo da se nadamo da će jednog dana bar jedan od ova dva helikoptera biti restauriran u stanje iz 1998. godine i da će naći svoje mesto u muzeju vazduhoplovstva.

Zanimljivo je da je još SFRJ imala planove za nabavku ovog helikoptera, ali oni nikada nisu realizovani. Vojska Srbije je nabavila četiri helikoptera, u kompletu sa sledećim naoružanjem: nevođena raketna zrna S-8 sa lanserima B-8V-20, kontejner UPK-23/250 sa topom GŠ-23L i protiv-oklopne vođene rakete 9M120 Ataka. Nažalost, naše letelice nisu opremljene savremenim sistemom za zaštitu “President-S”, što ih potencijalno čini ekstremno ranjivim od strane savremenih IC samovođenih raketa. Helikopteri će nositi evidencijske brojeve od 35101 do 35104 i biće raspoređeni u 714. protivoklopnu helikoptersku eskadrilu “Senke”, koja je bazirana na aerodromu Lađevci.

Piloti 714.pohe “Senke” eskadrile u čijem će sastavu biti helikopteri Mi-35M. Za “Senke” ovi helikopteri predstavljaju potpuno novu dimenziju borbenih mogućnosti.

Iako smatram da bi dokazano dobra trobojna maskirna šema bojenja Vojske Srbije daleko bolje “legla” 35-icama, ne može se reći da ni u ovoj jednobojnoj sivoj sa polu-low-wiz oznakama ne izgledaju moćno. Mi-35M evidencijski broj 35101.

9M120 Ataka, trenutno najsavremenija protiv-oklopna raketa u naoružanju Vojske Srbije, ujedno i glavno oružje Mi-35 za lov na oklopne mete. Mi-35 može da ponese do 8 ovakvih raketa.

Pokretna turela sa dokazanim avio-topom GŠ-23L je još jedna od razlika u odnosu na stare “24-ke” koje su u tureli imale mitraljeze YakB 12,7mm (osim poslednjih verzija Mi-24VP i VM, kao i P koji je imao fiskni top 30mm). Provereni Gš-23 je dosta ubojitije i bolje rešenje za ovaj tip helikoptera od mitraljeza 12,7mm. Praksa u sukobima je pokazala da jurišni helikopteri intenzivno koriste topove u borbenim dejstvima.

Kokpit modernizovane “Košute” (od NATO oznake “Hind”) ili “Krokodila”, kako se češće naziva u Rusiji, više podseća na pakete modernizacija starih letelica gde dominira miks starih analognih instrumenata i višenamenskih ekrana, nego na unutrušnjost moderne letelice proizvedene 2019. godine. Naravno, ovo ne umanjuje kvalitet helikoptera, ali otkriva da se radi o manje radikalnoj modernizaciji kokpita.Teretni prostor Mi-35M ostao je isti kao i kod Mi-24. Po ovome je Mi-24/35 jedinstven u svetu, jer pruža mogućnost transporta 2400 kg tereta ili 6 do 8 vojnika. Praksa je međutim pokazala, da se ovaj prostor u realnoj upotrebi retko kad koristio u vazdušno-desantne svrhe, te se Krokodil uglavnom koristio kao jurišni helikopter.

General Duško Žarković komandant RV i PVO, pokazuje nove letelice predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, ministru odbrane Aleksandru Vulinu i ostatku vojnog vrha.

Mi-35M iz najboljeg ugla.

Mi-17 V-5

Ako i ima nekih dilema da li su Mi-35M i H-145M pametna kupovina za nas, za Mi-17 V5 takve dileme sigurno ne postoje. To je srednji transportni helikopter bez premca u svetu i najbolji mogući izbor za Vojsku Srbije. Radi se o toliko dobrom i potrebnom helikopteru, da je prava šteta što nemamo bar jednu kompletnu eskadrilu opremljenu ovim letelicama. Svakako smatram da je nabavka ovih helikoptera u većem broju trebala biti apsolutni prioritet u odnosu na nabavke drugih (definitivno manje potrebnih). O Mi-17 i njegovom prethodniku Mi-8 ne treba puno trošiti reči, pa ću samo navesti par detalja vezanih za ove sveže kupljene primerke.

Tri novopristigla helikoptera Mi-17V5 (ev brojevi 12493-95) isporučena su sa nevođenim raketnim zrnima 80mm i topovima GŠ-23, najčešće viđanim setom naoružanja za ovaj tip helikoptera. Tu su i zaštitne ploče oko kabinskog prostora i motora, kao i dispanzeri IC mamaca, što sve ukupno čine Mi-17 upotrebljivim za jurišne ili desantno-jurišne zadatke.

Tri primerka koja su na batajnički aerodrom stigli polovinom oktobro 2019. se neznatno razlikuju od prva dva primerka koje smo primili tokom 2016. godine. I ovi helikopteri su proizvedeni u Kaznanjskom helikopterskom zavodu, ali ovog puta dva od tri helikoptera (12494 i 12495) nemaju utovornu rampu, već standardna zadnja vrata koja se mogu demontirati (ista kao na Mi-8). Najverovatniji razlog za ovu odluku je potreba specijalnih jedinica za mogućnošću brzog desanta većeg broja vojnika tehnikom „fast rop” (fast rope). Svi helikopteri su stigli sa naoružanjem i to proverenom kombinacijom nevođenih rakternih zrna S-8 i topova UPK-23/250. Ovo naoružanje uz recimo dodatak mitraljeza na bokovima i zadnjim vratima od Mi-17 pravi opasnu „topovnjaču” (ili gunship što bi rekli amerikanci). S obzirom da se na ovu temu eksperimentisalona sa Mi-8 još u vreme JNA/VJ (91/92), a da je zatim ne tako davna Jugoimport SDPR radio modifikaciju iračkih „sedamnaestica”, možda možemo očekivati i neke modifikacije naoružanja i na novim letelicama. Novi helikopteri su dobili i oklopne ploče oko kabine i motora, kao i dispanzere IC-mamaca, a moguće je da će isti nivo opreme naknadno dobiti i prva dva primerka. Svi helikopteri Mi-17V5 se nalaze u sastavu 890. mešovite helikopterske eskadrile „Pegazi” koja je bazirana na aerodromu „Pukovnik-pilot Milenko Pavlović” pokraj Batajnice. Evidencijski brojevi helikoptera su 12491 i 12491 za prva dva, i 12493, 12494 i 12495 za nova tri helikoptera.

Rakete S-8KOM u prvom planu

Dva primerka Mi-17 V-5 koje je RViPVO Vojske Srbije dobila tokom 2016. godine, takođe će dobiti mogućnost nošenja naoružanja.

Sa 96 nevođenih raketa S-8 kalibra 80mm, Mi-17 je u stanju da napravi ozbiljnu “pripremu terena”, iako se rade o prevashodno transportnom helikopteru.

Mi-17 opremljen dizalicom (vitlom / vinčem) za spasavanje. Majske poplave 2014. godine su pokazale koliko je bitna transportna helikopterska komponenta i obučen kadar za potrebe treće misije vojske i spasavanja u vandrednim situacijama.

Airbus Helicopters H-145M

Airbus H145M, je verovatno najmodernija letelica u sastavu RViPVO Vojske Srbije. Ovaj helikopter je zadnja reč tehnike, tako da su naši piloti na neki način privilegovani da lete na nečemu što apsolutno ni malo ne zaostaje za svetskim trendovima. Upotrebna vrednost ovog helikoptera je neverovatna. Familija H-135 i H-145 (nekada EC) važi za izuzetno pogodne helikoptere sa traganje i spasavanje, kao i hitan medicinski transport, ali daleko od toga da im je to jedina namena. Vojna verzija H-145M sa paketom opreme H-Force poseduje i dodatnu robusnost kao i vrlo moderan napadno navigacioni sestem, što ovaj helikopter čini vrlo upotrebljivim i u borbenim dejstvima, a posebno je zanimljiv za specijalne operacije. Od pet nabavljenih letelica, dve su opremljene za misije traganja i spasavanja, dok su tri u višenamenskoj konfiguraciji koja može da nosi i naoružanje. Ovih dana otpočela su i ispitivanja domaćeg naoružanja koje će biti integrisano na naše helikoptere. Kako stvari stoje helikopteri H145 će biti u sastavu 119. mešovite helikopterske eskadrile „Zmajevi“, koja je bazirana na niškom aerodromu, a deo je 98. avijacijske brigade. Evidencijski brojevi letelica su 14501 i 14502 za TiS(SAR) helikoptere i 14503, 14504 i 14505 za primerke u borbenoj (ili bolje reći „utility”) konfiguraciji.

Jedan od tri „borbena” H-145M. Kutije na skijama su bacači IC mamaca.

Kvalitet izrade, bar ono što se može videti golim oko, kvalitet farbanja (savršeno naneta mat boja), apsolutno sve je na nivou iznad onoga što smo navikli da vidimo.

Na jednom od helikoptera se mogao videti i FLIR Star Safire 380HDc.

This work by Dimitrije Ostojic is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License.

Based on a work at www.dimitrijeostojic.com/blog

Orlovi sa Morave

November 5, 2019November 5, 2019 dicus 1 Comment

Pre 45 godina i koji dan, tačnije 31. oktobra 1974. godine, poleteo je prvi prototip jugoslovenskog jurišnika Orao. Projekat je prošao trnovit put od table za crtanje do finalne verzije koja je zadovoljavala tehničko-taktičke zahteve. Od prvog leta do prvog aviona u finalnoj verziji (sa forsažnim motorima RR Vajper 633-41) koji isporučen jedinici prošlo je skoro 15 godina. I taman kada se činilo da JRV i PVO konačno počinje da stvarno prihvata Orla, kada je uspostavljen kontinuitet obuke, kada se vazduhoplovno-tehničko osoblje uhodalo, desili su se nesretni sukobi 90-ih.

(more…)

Axalp 18

September 16, 2019November 5, 2019 dicus 1 Comment

Kada dođe vreme za početak akcije vi ćete spremno čekati sa objektivom uperenim ka zoni očekivanja Horneta. Oni će se pojaviti, vi ćete pokušati da ih pratite, nekoliko sekundi kasnije oni će nestati iza brda praćeni ehom buke sa obližnjih litica. Spuštene vilice, sa izgubljenim pogledom u daljinu, opijeni adrenalinom, pitaćete sebe “šta se ovo upravo desilo?”. Desio se Axalp. I ako vam se desio jednom, velika je šansa da će vam se desiti ponovo, jer na ovo se čovek, ljubitelj avijacije, lako navuče.

F/A-18C Hornet Švajcarskog RV u oštrom zaokretu tokom prvog dana vežbe Axalp 2018.

U krugu zaljubljenika u vojnu avijaciju, Axalp se danas smatra jednim od najzanimljivijih događaja otvorenog tipa. Ova reputacija je sa pravom zaslužena, jer je po mnogo čemu Axalp jedinstven. Pre svega u pitanju je prava vežba koju izvodi Švajcarsko ratno vazduhoplovstvo, a glavni deo vežbe je gađanje avionskim topovima meta koje se nalaze na nadmorskoj visini od preko 2000 metara, i to bojevom municijom. Ali ono što je zaista jedinstveno je činjenica da vežbu mogu da posmatraju i civili i VIP gosti sa obližnjih vrhova koji se nalaze na svega par stotina metara od meta. Tokom dva dana, koliko vežba traje, smatra se da je skoro 10000 ljudi posetilo poligon Axalp, od čega i veliki broj stranaca. Međutim, ovo nije samo uvežbavanje jurišnih dejstava i gađanje meta na zemlji. Tokom blizu dva sata programa (identični oba dana), Švajcarsko RV prikazuje i osposobljenost za čuvanje važdušnog prostora, helikoptersko spasavanja u planinama, gašenje požara, a program se tradicionalno završava nastupom akro-grupe Švajcarskog RV „Patrol Svis” (Patrouille Suisse). Sve ovo Axalp čini događajem koji je nеka vrsta hibrida između vojne vežbe i aeromitinga.

Eurocopter AS 532UL Cougar
Sa prilično sigurnosti tvrdim da ćete na Axalpu imati najbolje uslove da napravite dobru fotku helikoptera, naročito Kuguara/Super Puma. Imao sam više puta prilike da fotografišem helikoptere iz drugih helikoptera (air to air snimanja), ali to nije ni blizu uslovima koje je priroda stvorila na Axalpu. U prepodnevnim časovima pored vas će heliši toliko puta proći da ćete imati dovoljno vremena za razna eksperimentisanja sa ekspozicijom. Jedan od razloga više da poranite…

Prelet u formaciji odeljenja aviona F/A-18C Hornet, uz izbacivanje IC mamaca.

Nastanak

Nakon serija invazija nacističke Nemačke 1939. i 1940. godine Švajcarska je postala opkoljena sa svih strana. Glavnokomandujući švajcarske vojske, General Henri Guisan uvideo je ozbiljnost situacije i u svom čuvenom govoru iz juna 1940. pozvao švajcarski narod da se pripremi za moguću invaziju od strane Nemačke. Glavni koncept odbrane se zasnivao na povlačenju u planiske regije Švajcarske i svojevrsnu gerilsku borbu sa okupatorom. U cilju pripreme vojske i mobilisanog stanovništa održan je veći broj vežbi u Alpima. Na jednoj takvoj vežbi tokom leta 1942. godine general Guisan, nezadovoljan preciznošću avijacije prilikom dejstva avio bombama, odlučio je da se vazduhoplovstvo mora hitno bolje pripremiti za pružanje vazdušne podrške u planinama. Nakon ove odluke formiran je poligon Axalp-Ebenfluh u Alpima, pokraj planiskog sela Axalp (danas ski centra), a nedaleko od novoformiranog vojnog aerodroma Meiringen. Samo nekoliko meseci kasnije, oktobra 1942. na novoformiranom poligonu održana je i prva vežba bojevog gađanja na planinskom terenu, poznatija kao Axalp Fligeršizn (Axalp Fliegerschiessen).
Nakon završetka Drugog svetskog rata, tradicija se nastavila, svakog oktobra održavana je vežba, a klipne avione Meseršmit Bf-109 E3 i D-3800 (licencno proizvedeni Morane-Saulnier M.S.406 ) polako su zamenjivali posleratni mlaznjaci Vampajer (de Havilland Vampire), Venom (de Havilland Venom ), Hanter (Hokker Hunter), a kasnije i Miraž III (Dassault Mirage III).

Pogled na dolinu i poligon Aksalp-Ebenfluh (Axalp-Ebenfluh) sa vrha Tšingel (Tschingel). Na levoj strani poligona (istok) nalaze se mete od kojih se neke vide na ovoj panorami (na samom grebenu). Sa druge strane doline nalazi se dominantni vrh Vildgarst (Wildgärst ) visok 2891 metar.

Prolaz F/A-18 C kroz dolinu iz prvca istoka. U pozadini se vidi jedna od meta koja se nalazi na vertikalnim obroncima Vildgarsta

Uspon do vrha

Do poligona se može stići na dva načina: helikopterom ili pešačenjem. Prvi vid transporta je rezervisan za VIP goste i ponekog novinara, dok svima ostalim ostaje opcija planinarenja.

Uspon ka poligonu Axalp počinje u mestu Brienc (Brienz), koje se nalazi na obali istoimenog jezera, odakle posebni autobusi voze posetioce sve do planinskog mesta Axalp na 1560 nadmorske visine. Odatle je moguće iskoristiti žičaru koja vodi do visine od 1950 metara, i to je ujedno tačka odakle se put nastavlja na nogama. Za savladavanje preostalih 350 visinskih metara po strmom terenu, kolika je visinska razlika do vrha Tšingel, potrebno je nešto manje od dva sata hoda. Prostor za posetioce se nalazi duž tri uzvišenja oko vrha Tšingel, odakle pruža prelep pogled na dolinu koja je i glavna pozornica samog događaja. Iako sve ovo zvuči komplikovano, tipično perfektna organizacija Švajcaraca znatno olakšava dolazak do lokacije. Sve je organizovano do savršenstva i gotovo da nema šanse da se neko izgubi na putu do poligona. Šta više, švajcarska vojska je i na ovako nepristupačnom terenu obezbedila šatore sa hranom i pićem za posetioce. Hrana, piće, pa čak i montažni „Toi toi” toaleti se do lokacije za publiku donose pomoću vojnih helikoptera. Većina entuzijasta na uspon kreće u 05 časova, po mraku, kako bi zauzeli dobru poziciju, ali i posmatrali i jutarnje uvežbavanje vazduhoplova, koje je podjednako zanimljivo kao i glavni događaj.

Zvezdano nebo i kolona ljudi koja pod svetlom čeonih lampi prelazi najstrmiju deonicu uspona. Fotografi željni dobre pozicije i prilike da fotografišu jutarnje prolaze helikoptera, obično kreću po mraku i na vrh stižu kada i prvo svetlo.

Pogled sa poligona na jezero Brienc i mestašce Axalp, dok se skroz desno vidi vrh Aksalphorn. Sunce je još uvek iza horizonta, a svetlosni uslovi jedinstveni. Ako ste poranili i uhvatili prvi prevoz bićete nagrađeni spektakularnim pogledom na alpske krajolike.

Prvu jutranju kafu uz švajcarski kroasan sa kremom i lešnikom, koje je helikopter tu dovezao nešto ranije, ćete popiti sa pogledom na okolne planine koje polako obasjavaju prvi zraci Sunca. Što bi anglosaksonci regli „priceless”.

Sa jednog dela poligona jasno se vidi planina Ajger (Eiger).
Nekih 15-ak kilometara od poligona Axalp nalazi se čuveni Ajger. Sa svojih 3970 metara nije najviši alpski vrh, ali je u istoriji planinarstva i alpinizma opstao zabeležen kao najteži. Tačnije njegova severna strana, čiji se gornji deo vidi na ovoj fotografiji, je poslednji “veliki problem Alpa” i popeta je tek 1938. godine. I dan danas, uspon severnom stranom ove planine se smatra velikim poduhvatom. Svima koje zanima ova tematika najtoplije bih preporučio da pričitaju knjigu „White Spider” Hajnriha Herera, autora poznate knjige „Sedam godina na Tibetu”, i člana prve ekspedicije koja se uspešno popela na Ajger.

Planinska klima

Od 1942. pa do danas, Axalp planski nije održan samo 2014. godine i to zbog velikog aeromitinga „AIR 14” organizovanog povodom proslave 100 godina Švajcarskog RV. Surova Alpska klima u kombinaciji sa nestabilnim jesenjim vremenom unosi ogromnu dozu neizvesnosti u održavanje same vežbe. U proteklih 10 godina Axalp je otkazan čak 3 puta zbog izuzetno loših vremenskih uslova, i to uglavnom u poslednjem trenutku. Ove godine je nastup prvog dana blago izmenjen zbog nepovoljnog vetra, ali je i letenja i gađanja ipak bilo.

Eurocopter AS 532UL Cougar (ev br. T-340)
Surova planinska klima pokazala je svoju ćud i tokom Axalpa 2018. U par navrata vreme se pogoršavalo uz jake nalete vetra, pa je održavanje glavnog dela programa bilo neizvesno.

Par lovaca F/A-18C Hornet tokom prolaska kroz dolinu.
Na okolnim brdima u oktobru već ima snega, što je tipično za alpske predele. Posetiocima ostaje da se dobro pripreme za celodnevnu avanturu, jer je velika šansa da će u istom danu biti i u zimskoj jakni i samo u majici sa kratkim rukavima.

Akcija

Zvanični program počinje tačno u 14.00 iznenadnim pojavljivanjem para aviona F/A-18C Hornet u dolini i brzim preletom u formaciji uz izbacivanje IC mamaca. Sve se toliko brzo dešava da od trenutka pojavljivanja aviona na početku doline da njihovog “iskakanja” preko vrha Axalphorn prođe svega 5 sekundi. Od tada pa narednih dva sata kreće spektakl između alpskih vrhova. Glavni deo programa je bojevo gađanje, gde odeljenja aviona F/A-18C Hornet i F-5E/F Tajger II (Tigar II), svojim topovima kalibra 20mm gađaju mete na zemlji. Avioni se praktično ne vide i ne čuju do trenutka naglog iskakanje iznad okolnih vrhova, nakon čega sledi poluprevrtanje i kratki topovski rafali iz obrušavanja, a nekoliko sekundi kasnije siluete se opet gube u alpskom krajoliku. Program je toliko dinamičan i brz, da je teško ispratiti koji avion gađa koju metu. Dejstvovanje se ponavljaju dosta puta, iz različitih pravaca, po različitim metama uz primenu različitih manevara, a po onome što se moglo videti na ovogodišnjem Axalpu, švajcarski piloti su izuzetno precizni.

Dežurni par lovaca Hornet je demonstrirao i svoju ulogu u kontroli vadužnog prostora i to presretanjem aviona Cesna Citejšn (Cessna 560XL Citation Excel) iznad poligona Axalp. Ovo je inače bolna tema za Švajcarce, jer već duži niz godina ratno vazduhoplovstvo obezbeđuje dežurstvo samo tokom radnih sati. To u praksi znači da dežurni par lovaca ne dežura od 17 do 08 časova. Tako je februara 2014. godine oteti civilni Boing 767 (Boeing 767) Etiopijan Eirlajnsa (Ethiopian Airlines) dopraćen do ženevskog aerodroma od strane francuskih i italijanskih dežurnih lovaca, jer švajcarski piloti ne dežuraju tokom noći. Tokom 2016. godine vraćeno je dežurstvo vikendima (i dalje samo radnim satima), a po rečima komentatora Axalpa, inače oficir švajcarskog RV, planira se vraćanje sistema dežurstva 24/7 „već” od 2020. godine.

Helikopteri u Švajcarskom RV imaju jako važnu ulogu te je njihova demonstracija zauzela značajno ulogu tokom programa. I pre samog nastupa posetioci su od ranih jutarnjih časova mogli da vide desetine letova helikoptera Super Puma/Kuguar i Eurokopter EC635, koji su dovozili VIP goste ali i hranu i piće za veliki broj posetilaca. Posebno se izdvojio atraktivan nastup posade helikoptera AS-532 Kuguar (Cougar), koja je uspela da izvuče maksimum iz ove letelice, uz vrlo efektnu scenu ispaljivanja čitavog kompleta IC mamaca za nepune 3 sekunde.
Poslednji deo programa više podseća na mini aeromiting. Tokom solo nastupa pilot F/A-18 je pokazao kako izgleda konstantno letenje pod velikim napadnim uglovima, a stalno formiranje kondenzacionih oblaka na krilima i aerodinamičko cepanje strujnica je dodatno upotpunilo vizuelni efekat i velikom broju fotografa omogućilo da naprave nesvakidašnje fotografije. Švajcarski Pilatus PC-21, koji se inače proizvodi u fabrici u Stansu na svega 30-ak kilometara od poligona Axalp, je takođe imao atraktivan solo nastup. Axalp se tradicionalno završava nastupom “Patrol Suisa”, akro-grupe Švajcarskog RV koja leti na avionima F-5E Tajger (Tigar). Ove godine je simbolično publiku pozdravila i velika formacija od 12 aviona F-5 Tajger, šest iz sastava akro-grupe i šest formacijskih borbenih mašina. Lovci F-5E/F su na kraju svog životnog veka, u aktivnoj službi su 40 godina i Švajcarsko RV duže vreme planira njihovo povlačenje iz naoružanja. Međutim do nabavke novih lovaca, čiji je datum neizvestan, Tajgeri ostaju u naoružanju, ali prema zvaničnim informacijama “Axalp 2018” je bio poslednja vežba na kojoj su oni učestvovali u bojevom gađanju. To čini ovogodišnji događaj donekle posebnem, jer se kako stvari stoje više neće čuti grmljavina 20 milimetarskih topova M39 iznad poligona Axalp-Ebenfluh.

Tačno u 14.00 Horneti ulaze u zapadni deo doline iz pravca jezera Brienc. Sve se dešava munjevitom brzinom, a avioni se odjednom pojavljuju iza obronaka i prolaze kroz dolinu, praktično ispod nivoa posmatrača.

F/A-18C Hornet tokom dejstva sa šestocevnim rotirajućim topom 20mm M-61A1 Vulkan. Ako bolje zagledate uočićete i topovske granate ispred aviona.

Efekat dejstva topa po jednoj od meta.

Helikopter AS-532 Cougar u strmom penjanju ispaljuje čitav komplet IC mamaca.

Solo nastup švajcarskog Kuguara (Eurocopter AS 532UL Cougar) bio je uživancija za oči i radost za fotografe. Nakon niza brzih prolaza, ispaljivanja mamaca, strmih penjanja i polu-petlji, usledio je pozdrav za publiku. Da bi ovo izveli piloti moraju zajednički da kontrolišu letelicu. Ruka desnog pilota je na kolektivnoj palici, dok je ruka levog na cikličnoj palici.

Pejzaži oko Axalpa su toliko dobri, da uopšte ne morate da jurite krupne kadrove letelica. Savršena fuzija prirode i tehnike će doći do izražaja ako se vidi i sredina u kojoj se letenje dešava.

Nortrop F-5E Tajger II (Northrop F-5E Tiger II) izbacuje IC mamce tokom brišućeg preleta kroz poligon. Kao i Horneti, i Tajgeri su učestvovali u bojevom gađanju meta. Prema raspoloživim informacijama ovo je poslednji Axalp na kome će Tajgeri učestvovati u gađanju meta.

Avion F-5E Tajger II (Tiger II) iz sastava 6. lovačke eskadrile ”Patke” (Fliegerstaffel 6). Švajcarsko ratno vazduhoplovstvo danas ima tri aktivne eskadrile sa avionima F-5. Po nekim procenema poslednji Tajgeri će se povući iz naoružanja najkasnije do 2025. Godine, a pre toga će uslediti njihova zamena novim višenamenskim avionima.

Helikopter Eurokopter EC-635 ( Eurocopter EC635 / Airbus Helicopters H135M) u konfiguraciji za traganje i spasavanje.

EC-135 / EC-635 / H-135 familija helikoptera pokazala se fantastično u misijama medicinske evakuacije iz brdskih predela u praktično svim alpskim zemljama.

Dežurni lovac F/A-18C Hornet naoružan raketama AIM-120 i AIM-9. Švajcarski dežurni lovci nose dopunske rezervoare za gorivo na kojima je ispisana međunarodna frekvencija 121.50 Mhz koju koriste vazduhoplovi u nevolji.

Demonstracija minimalne brzine leta dežurnog Horneta, sa izvučenim stajnim trapom, i sve to na preko 2000 mnetara visine…

Pilatus PC-21

Formacija aviona za obuku Pilatus PC-7 i Pilatus PC-21 i moćnog F/A-18C Hornet

Učestali preleti helikoptera koji u prepodnevnim satima dovoze VIP goste će vam pružiti više nego dovoljno prilike za “paninge”.
1/25 @ 500mm+TC1.4

Helikopteri Aerospatiale AS.332M1 Super Puma sa vedrima tokom demonstracije gašenja požara.

Helikopter Agusta Westland AW109 švajcarske spasilačke službe Rega i jezero Brienc u pozadini.

Nije u pitanju demonstracija spasavanja, već prava spasilačka akcija. Nakon prvog dana Aksalpa, starija gospođa je pri silasku povredila nogu, pa je nakon intervencije pripadnika spasilačke službe evakuisana helikopterom. Rega je neprofitna organizacija koja se bavi helikopterskim spasavanjem i vazdušnim medicinskim transportom i po mnogo čemu je jedinstvena u svetu, ali ulazak u detalje bi izašao van obima ove teme…

Super-formacija 12 borbenih i akro Tajgera za početak spekatakularnog kraja. Aksalp (Axalp) se tradicionalno završava nastupom akro-grupe „Patrols Suis” (Patrouille Suisse) švajcarskog RV, koja leti na avionim F-5E Tajger II (Tiger II).

Švajcarski Tajgeri u „ogledalu”

Oprema…

Zaljubljenike u fotografiju će verovatno zanimati koju sam foto-opremu koristio za ove snimke. U pitanju su tela Canon 5D mark IV i Canon 1D mark IV i objektivi Canon 500/5LIS, 100-400 LIS mark II i 24-105/4 LIS. Mnogo opreme za nošenje uzbrdo koja je jedva stala u ranac (btw Lowepro Flipside 500AW), no vredelo je. Na Axalpu će vam telo visokoh performansi i brzi tele objektivi biti od velike koristi, ali to ne znači da ne možete napraviti pristojne snimke ni sa dosta slabijom (i jeftinijom) opremom.

Kris i Sale (deo četvoročlane ekipe fotografa iz Srbije) u akciji.

Autor ovih redova i fotografija na pauzi za kafu.
Foto-oprema je samo deo priče, za potpuni užitak korisno je imati i malo plinsko kuvalo (primus), dobru odeću i neku podlogu (šatorsko krilo, ćebe, podlošku) na kojoj ćete provoditi vreme tokom „praznog hoda”. Foto: Uroš Mitrović

Još malo kadrova za kraj…

Agusta Westland AW109 Axalp 2018 © www.dimitrijeostojic.com

Ovaj tekst u nešto kraćem obliku i sa manje fotografija objavljen u članku „Spektakal između alpskih vrhova” u 315. broju (1. novembar 2018) magazina „Odbrana” .

This work by Dimitrije Ostojic is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License.

Based on a work at www.dimitrijeostojic.com/blog

Odbrana slobode 2019

May 17, 2019May 17, 2019 dicus 3 Comments

Više od 50 tenkova M-84 zajedno sa gostom iz Rusije, tenkom T-72B3.

Jedan od dva jurišna helikoptera Mi-24VM (ev.br RF-13010). Tajnoviti gosti koji su stigli pravo iz Rusije samo da bi napravili prelet na paradi, a zatim se vratili nazad u Rusiju. Bilo ih je lepo videti na našem nebu.

Pripadnici 63. PB iskaču iz helikoptera Mi-8 u ne baš naivnim meteo uslovima. Padobranci su skokom sa visine od 2000 metara iz helikoptera Mi-8 (HT-40) otvorili vojno-policijsku paradu “Odbrana slobode”.

Pripadnik 63.PB Specijalne Brigade VS sa državnom zastavom. Prilikom ovog skoka padobranci su koristili padobrane UM-1.

Podešelon ratnih zastava jedinica vojske, koje nose kadeti Vojne akademija sa 100 zastava ratnih jedinica, od Prvog svetskog rata pa do NATO agresije na SRJ.

Podešelon izviđačke čete 1. i 2. brigade KoV.

Pripadnici izviđačkih jedinica su po projektu “1500” opremljeni između ostalog i sa uređajima za noćno osmatranje 3. generacije Dedal DVS-8. Pored toga, one su jedne od prvih formacijski primile u naoružanje automatske puške Zastava M-21, koje u konfiguraciji sa bacačem granata i optičkim nišanom možemo videti na ovoj fotografiji.

Tenk ruske armije T-72B3 sa ruskom posadom je bio “zvezda” kopnenog dela parade. Doleteo je pravo iz Rusije ogromnim transportnim avionom An-124 Ruslan, zajedno sa dva helikoptera Mi-24VM.

Verovatno najmoćniji deo parade je bio prolaz ešelona tenkova Vojske Srbije. Blizu 60 tenkova M-84 i M-84A je prošlo pored publike u perfektnoj formaciji.

Jedan od podešelona Specijalne brigade. Na fotografiji vidimo vojnike naoružane automatskim puškama HK-416.

Pripadnik 72. izviđačko-diverzantskog bataljona Specijalne brigade, naoružan automatskom puškom FN SCAR-L.

Podešelon 72. izviđačko-diverzantskog bataljona Specijalne brigade.

Više fotografija pripadnika 63. PB i 72.IDB Specijalne brigade Vojske Srbije.

Pripadnici vojne policije na oklopnim vozilima BOV M86.

Najmlađe sredstvo u naoružanju Vojske Srbije: Samohodne haubice Nora B52 M15.

Prototip raketnog sistema zemlja-zemlja “Šumadija” ispred kolone samohodnih haubica Nora B52.

Najmlađe sredstvo u naoružanju Vojske Srbije: Samohodne haubice Nora B52 M15.

Podešelon 250. raketne brigade RV i PVO. Rakete PVO sistema S125M1T Neva na kamionima za transport Zil-131.

Borbena vozila pešadije BVP-M80A.

Kolona vozila BOV-1 M83.

Kolona američkih terenskih vozila HMMWV ili Hamvi (Humvee) kako ih češće vojnici zovu. Iz nekog razloga kod nas pogrešno ova vozila nazivaju “Hamer” (Hummer) iako to nije oznaka vojne verzije, već isključivo civilne koja se proizvodila tokom 90-ih. Inače hamviji Vojske Srbije imaju nešto prerađenu kupolu kako bi se mogli montirati bacač granata BGA-30 ili mitraljez M87 12,7mm.

Komandno-izviđačko vozilo BOV KIV na čelu kolone Lazar 3. Novi BOV je modifikacija starijeg BOV-3 i još uvek je u fazi razvoja (nije u naoružanju Vojske Srbije).

Lazar 3, najmlađe oklopno vozilo u naoružanju Vojske Srbije. Još uvek se na vozilima ne vide evidencijski brojevi, ali zvanično su u sastavu Vojske Srbije od decembra 2018.

Podešelon sa sredstvima koja su još uvek u razvoju.

Hibridni PVO sistem PASARS-16.

Vozilo BOV sa modifikovanim protiv-oklopnim raketama Maljutka 2T5 (takođe u razvoju).

Po prvi put smo mogli videti i podešelon sa vojnim veteranima.

MiG-29UB iz sastava 101. lae “Vitezovi”.
Linija preleta avijacije je bila dosta pomerana od ose kretanja ešelona na paradi. To je praktično značilo da novinarske ekipe ne mogu gotovo ni da vide avijaciju a kamoli da je pošteno uslikaju ili snime. Velika šteta jer je vazduhoplovna komponenta bila značajan deo parde, a ostala je u senci zgrada i krošnji drveća…Ovaj snimak je nastao tokom izviđačkog leta pre same parade, pa je avion leteo malo bliže i pogodnije za fotografisanje.

Vazduhoplovni deo parade su činili preleti aviona Orao, G-4, MiG-29 i Lasta, kao i helikoptera Mi-8, Mi-17 i Gazela. Kao što sam pomenuo, posebna atrakcija na nebu su bili gosti iz Rusije, dva moćna jurišno-desantna helikoptera Mi-24VM.

Kvadovi Žandarmerije

Podešelon Specijalne antiteroristički jedinice MUP-a ( SAJ ).

Pripadnici SAJ-a naoružani su automatskim puškama SIG Sauer SIG516.

Jedan od podešelona Žandarmerije, posebne jedinice u okviru MUP-a.

Žandarmi naoružani automatskim puškama Zastava M05 E3, evolucijom dobro poznatog modela AP M70AB2. Nove jednobojne uniforme izgledaju odlično, što se može reći i za kompletnu opremu pripadnika Žandarmerije.

Još jedan podešelon sa pripadnicima Žandarmerije, ovoga puta u uniformama sa maskirnim dezenom.

Oklopna vozila Žandarmerija BOV M11 i M15.

Žandarmerijski primerci “Lazara”.

Helikopter AB212 helikopterske jedinice MUP-a.

Državni i vojni vrh aplaudira nakon parade.

Ne znam ni sam koja je ovo parada po redu u poslednjih 5-6 godina. Ono što je izdvaja je svakako broj angažovanih vojnika i tehnike i po tome je sigurno rame uz rame sa “Korakom pobednika” iz 2014. Vojne parade se organizuju sa razlogom. To može biti bitan istorijski datum, predstavljanje novog naoružanja i opreme, jačanje poverenja u vojsku i patriotskih osećanja, ali i pokazivanja zuba potencijalnim protivnicima. Zvanični povod za ovu vojno-policijsku paradu pod nazivom “Odbrana slobode” bio je 9.maj – Dan pobede nad fašizmom. Svakako plemenito odobran datum, bitan za istoriju našeg naroda, ali i celog sveta. Ostaje malo nejasno zašto je parada održana 10. maja, ako je već pomerena zbog predsednikovog boravka u Tirani, zašto nije pomerena za subotu 11.maj, pa da veći broj ljudi može da dođe da je gleda. Bez ikakve sumnje i 10. maj je bolji datum od 24. marta, dana kada je otpočela NATO agresija na SRJ, a koji je prvobitno planiran za ovaj događaj. Verovatno je neko dojavio političarima da bi taj datum bio i suviše degutantan čak i za njihove fleksibilne etičke standarde, pa je parada ipak pomerena. Jedno je sigurno, Vojsci Srbije i MUP-u nema šta da se zameri. Vojnici i policajci su opet pokazali koliki su profesionalci i koliko vrede. Što se mene tiče zaslužuju jedno “Vrlo dobro!”.

Na kraju, za razliku od 2014. ovaj put imam blago pomešana osećanja oko celog događaja. Kao ljubitelj vojske i vojne tehnike uživam u ovakvim događajima, ali sa druge strane racionalni deo mene postavlja neka pitanje…Neke stvari su evidentne, Vojska Srbije i pripadnici MUP-a izgledaju bolje nego ikad. Posle gotovo četvrt veka vojska je počela da se značajnije oprema novim sredstvima, i dalje to nije dovoljno, ali prvi korak je napravljen. Vojnici iz projekta “1500” zaista izgledaju svetski. Sveobuhvatno gledano, resor bezbednosti je jedini koji je primetno doživeo neke promene na bolje u poslednjih 10-ak godina.
Sa druge strane smatram da nema nikakvog smisla održavati svake godine po jednu paradu. Stičem utisak da se parade održavaju zbog političkih potreba pojedinaca, a ne naroda, vojnika i policajaca. Primera radi, u toku naredne godine Vojsci Srbije stiže veća količina nove tehnike i potpuno je prirodno organizovati neku paradu nakon toga, a ne sada. Ovakvi događaji jezivo koštaju i ta sredstva je mnogo pametnije uložiti u obuku, novu opremu ili još bolje rešavanje životnih problema vojnika i oficira. I sam predsednik republike je prošle gosdine izjavio: ,,Verovatno nećemo ići na paradu, nego na veliku vežbu. Da vidimo za šta nam je vojska sposobna. Da to ima nekog smisla, a ne da bude lakirovka. Ofarbamo 100 tenkova i provozamo kroz centralne ulice. Nego da vidimo da li vojska radi i da li može da posluži za odvraćanje potencijalnog agresora”. Očigledno je ovu, inače retko smislenu izjavu, odneo vetar, pa su vojnici umesto taktičke obuke na terenu ipak danima uvežbavali strojev korak. Da rezimiram: vojne parade svakako DA, ali u razumnoj količini da sve ne bi izgubilo smisao!

Za kraj moram i da pohvalim prisustvo podešelona vojnih i policijskih veterana. Nakon dužeg niza godina veteranima ratova se konačno posvećuje neka pažnja. Nadam se da je to samo početak.

This work by Dimitrije Ostojic is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License.

Based on a work at www.dimitrijeostojic.com/blog

Vek Pobednika

December 3, 2018December 3, 2018 dicus 2 Comments

Vežba „Vek pobednika 1918-2018“ održana je povodom stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata, i po obimu je sigurno najveća vežba organizovana u poslednjih dvadesetak godina. Istovremeno na 10 lokacija angažovano je oko 8000 pripadnika Vojske Srbije, 645 borbenih sistema i 24 vazduhoplova. Završnica vežbe odigrala se 10. novembra na svim lokacijama, a ja sam imao priliku tog dana da budem na privremenom poligonu „Pešter” i zabeležim kadrove iz ove teme.

Interesantno je primetiti da je cela vežba organizovana za manje od mesec dana, što je kada se u obzir uzme obim angažovanih snaga vrlo impresivno. Međutim kako to kod nas obično biva, razlog za takvu ad hoc organizaciju je otkazivanje velike vojne parade koja je trebala da se desi na Batajnici, a razlog je verovatno to što je glavna zvanica (Putin) odustala od posete Beogradu. Političari su naravno odmah promenili planove i “shvatili” da su parade, koje inače obožavaju, ustvari glupe. Ovakve vežbe se inače planiraju mesecima, pa i godinama unapred. Bilo kako bilo, vežba je na kraju ipak bila izuzetno uspešne i pokazala da je Vojska Srbije u stanju da za vrlo kratko vreme prilagodi novim situacija i vrlo brzo relocira čitave brigade na nove položaje. Neke stvari smo videli ponovo posle dužeg niza godina (da, opet decenije), poput 8 aviona MiG-29 na nebu ili neposrednog dejstva baterije SVLR Oganj M77 sa velikim brojem raketa. I noviteti o kojima se dugo priča su imali svoju ulogu: Nora B52, Lazari, PASARS, svi su dejstvovali (i pogađali). Sve u svemu, dugo ovako nije “grmelo”. Ostaje samo želja da ba budućim vežbama hladnoratovsku zaostavštinu poput BRDM-2, BVP M80 i M-84 modernizovati do nivoa da bude upotrebljiva u slučaju stvarne potrebe, jer ovi sistemi ovakvi kakvi jesu nemaju šta da traže na bojištu 21. veka.

Sa fotografske strane „Pešter” je bio blago razočarenje, sve je bilo predaleko, vremenski uslovi osrednji, organizacaija za novinare dosta tanka, te sam se kući vratio sa dosta manje dobrih kadrova nego što sam očekivao. A da sam samo prisustvoavao nekoj od proba, napravio bih verovatno pektakularne fotografije, jer ovo sve dugo nije viđeno…Za kraj još jednom veliko BRAVO za Vojsku Srbije!

Vežba je počela prolaskom izvi]ačke patrole sa izviđačko-oklopno vozilima BRDM-2.

Na nebu iznad Peštera bilo je čak 8 aviona MiG-29 koji su pružali “lovačku zaštitu” jurišnim avionima Orao. Naravno, da je pojavljivanje ovolikog broja Migova više “demonstriranje sile” i svojevrsna promocija novih aviona, nego što predstavlja realnu upotrebu ovih letelica u stvarnom sukobu. Bilo kako bilo, impresivno je videti ovoliki broj Migova 29 na našem nebu.

Zanimljivo je bilo primetiti da su svi avioni nosili trenažne IC samovođene rakete UZR-60 ili UZR-73

Orao NJ-22 (ev. br. 25528) naoružan nevođenim raketnim zrnima kalibra 57mm. Orlovi su u svom stilu došli niotkuda, šunjajuću se između brežuljaka Pešterske visoravni, a zatim nakon dinamičnog iskakanja “istresli” svoj tovor po metama i nestali u daljini.

Orao u “prevrtanju” sa 12 bombi FAB-100

Baterija samohodnih višecevnih lansera raketa (SVLR) M-77 Oganj ispaljuje 192 rakete 128mm na prvu liniju “protivnika”.

BOV M-83 ispaljuje navođenu protiv-oklopnu raketu 9M14P1 Maljutka

Protivnički “tenk” leti u vazduh. Tokom vežbe sve ispaljene rakete Maljutka, što one iz Gazela, što iz BOV-a, su izuzetno precizno pogodile svoje ciljeve.

Helikopter SA-341H Gazela ( HN-42M GAMA ) sa četiri rakete Maljutka. Odeljenje Gazela iz sastava 714. protivoklopne helikopterske eskadrile “Senke” je dejstvovalo protivoklopnim raketama 9M14M Maljutka iznad Peštera. Kako stvari stoje, “Senke” će posle više decenija dobiti i novi hardver, moćne jurišne helikopštere Mi-35M.

Dejstvo PVO sistema PASARS, granatama 40mm (Bofors L70 montiran montoran na doradjeni FAP2026). Iako je u pitnju PVO sistem koji prilikom prvog javnom pojavljivanja prezentovan ko hibridni sistem sa topom 40mm i modifikovanim IC samonvođenim raketma K-13, na Pešteru je dejstvovao po ciljevima na zemlji.

Tenk M-84 iz sastava rezerve “Borbene grupe 21” juri ka prvim linijama.

Tenkovski vod tenkova M-84, dok se BVP M80 vidi u prvom planu.

Tokom vežbe na Pešteru mogao se videti veliki broj tenkova M-84

Dejstvo tenka M-84

Drugi prototip sistema PASARS, primećuju se izvesne razlike u odnosu na prvi prototip.

Samohodna haubica NORA B-52 155mm.

Jedan od dva helikoptera Mi-17v5 RViPVO, koji su dopremili visoke zvanice…Mesta za novinare naravno nije bilo…

AW-119 “Koala” (E7-PCI) Helikopterskog servisa Republike Srpske, kojim između ostaloh doleteo i Milorad Dodik.

Na Pešteru je bilo angažovano oko 2000 vojnika i oko 100 borbenih sistema, uglavnom iz sastava 2. i dela 4. brigade KOV

This work by Dimitrije Ostojic is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License.

Based on a work at www.dimitrijeostojic.com/blog

© Dimitrije Ostojic // www.dimitrijeostojic.com

1998

September 19, 2018 dicus 4 Comments

Jedna od onih godina koje ostaju u pamćenju i po dobrom i po zlu. Godina kada su sukobi na Kosmetu bili u jeku, vodio se rat, a opet život je tekao kao normalno. Gledali smo “Titanik” i “Spasavanje redova Rajana”, slavili košarkaško zlato u Atini, a bilo je ponešto i zaljubljenike u avijaciju.Tu 1998. godinu ćemo pamtiti i po tri vazduhoplovnih događaja u našoj zemlji (SR Jugoslaviji), po aeromitinzima u Podgorici, Lađevcima i Batajnici.

(more…)

Otvoreni Dan, 204. Vazduhoplovna Brigada, Vojska Srbije, Batajnica 2016 © www.dimitrijeostojic.com

Open Day: 204th Air Brigade

October 4, 2016October 4, 2016 dicus 2 Comments

Još jedan dan otvorenih vrata na batajaničkom aerodromu i još jedno lepo druženje sa 204. vazduhoplovnom brigadom. Mogao bih da kažem da je ovaj događaj sličan kao i predhodnih godina, ali onda ne bih bio potpuno u pravu. Veliku razliku je napravio prikaz nedavno dospelih helikoptera Mi-17V5. Ovo je zapravo bila prva prilika da šire narodne mase uživo vide ove nove letelice . I ne samo da smo ih videli, već je i jedan od novih Mi-17, koji je inače dobio ime “Irina”, pokazao vrlo atraktivno letenje u simuliranoj CSAR misiji.

Organizator se potrudio da pored statičke postavke aviona iz sastava 204.vb prikaže i pravo letenje. Najveći neprijatelj svih fotografa – mere bezbednosti, su se opet postarale da nastup aviona MiG-29 i grupe od tri Supergaleba G-4 budu predaleko od nas. Ne kažem ovo bez razloga. Avioni stvarno dalje nego na većini velikih aeromitinga koji poštuju rigorozne bezbednosne propise. Međutim to nikako nije umanjilo kvalitet nastupa, kao ni oduševljenje publike. Avion MiG-29 je poleteo pravo sa dežurne jedinice, naoružan sa dve rakete R-60MK i dopunskim rezervoarom za gorivo, što je egzotika koja se retko viđa na javnim nastupima. Nastup trojke G-4 iz sastava 252. eskadrile “Kurjaci sa ušća” je takođe bio za svaku pohvalu. Jedino što je falilo je stari dobri MiG-21, koji ovog puta nije nastupio.

Sve u svemu svojevrsni mini aeromiting. Kod ovakvih manifestacija ne treba očekivati mnogo letenja, jer je akcenat pre svega na druženju domaćina sa gostima. To je dan kada porodice zaposlenih, prijatelji i svi ostali koji poštuju rad ove elitne formacije Vojske Srbije dolaze na aerodrom i uživaju družeći se pored naših vazduhoplova. Tako je bilo i ovog puta, 204. vazduhoplovna brigada nas je lepo ugostila i pružila priliku ne samo da se družimo sa letelicama i osobljem brigade, već i da se veliki broj vazduhoplovnih entuzijasta uživo sretne. Ne treba ni da pominjem da je ovo bila sjajna prilika da se osveži arhiva fotografija, naročito novih Mi-17V5 :)

Pored aviona i helikoptera iz sastava 204. vazduhoplovne brigade RViPVO Vojske Srbije, statičku postavku je obogatio i jedan NJ-22 Orao iz sastava 98.vb iz Lađevaca. Inače gosti su imali priliku da vide i deo tehnike i ljudstva iz sastava Specijalne brigade , 250. raketne brigada i 210. bataljona beze VS.

Lovac MiG-29 9.12 (broj 18102) iz sastava 101. lae “Vitezovi” . Mig je poleteo pravo iz sistema dežurstva sa bojevim raketama R-60MK na krilima i dopunskim rezervoarom PTB-1500 ispod trupa.

Bez dileme, zvezda otvorenog dana bio je novi Mi-17V5. Na prvom mestu bilo je zadovoljstvo videti nove letelice iz bliza, a zatim jednu od njih i u atraktivnoj simulaciji vežbe borbenog traganja i spasavanja (CSAR), u kojoj su pored Mi-17 i Gazele iz sastava 890. helikopterske eskadrile “Pegazi” učestvovali i pripadnici 63. padobranskog bataljona Specijalne brigade. Helikopteri Mi-17V5 nose evidencijske brojeve 12491 i 12492, a dobili su nadimke Anja i Irina respektivno. U letačkom delu programa je učestvovala Irina, dok je Anja bila u statičkom delu postavke.

Svaki put kada vidim nove Mi-17V5 meni je srce puno, kako zbog činjenice da su to prvi helikopteri kupljeni posle mnogo godina, tako i zbog kamuflažne šeme bojenja u čijem kreiranju sam učestvovao.

Desant pripadnika STS tima 63. padobranskog bataljona Specijalne brigade VS iz helikoptera Mi-17V5.

Ova fotografija nam otkriva nešto zanimljivo… Po prvi put vidimo pilote transportnih helikoptera sa novim kacigama MSA Gallet ( ili sličnim modelom). Ovo je ogroman korak napred, pre svega po pitanju bezbednosti, jer do sada piloti helikoptera nisu nosili pilotske kacige.

Trojka Supergaleba G-4 iz sastava 252. štae “Kurjaci sa Ušća”, nakon sjajnog nastupa, odradila je i fantastičan “razlaz” pred sletanje.

I na glavi pilota maj. Dragana Mrdaka možemo videti novu MSA kacigu, što može da znači da ove kacige polako počinju da zamenjuju stare PK 75-M i u 252. eskadrili.

Piloti “Kurjaka” očigledno zadovoljni nakon nastupa

Helikopter SA-342 Gazela sa padobrancima 63. padobranskog bataljona.

Spomenik pripadnicima RV palim u odbrani zemlje, novina na aerodromu Batajnica, i dobra prilika da se setimo svih stradalih pripadnika 204. vb odnosno jedinica iz kojih je ona nastala.

This work by Dimitrije Ostojic is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License.

Based on a work at www.dimitrijeostojic.com/blog

BIAS 2016

August 23, 2016September 20, 2016 dicus 3 Comments

Fotografski gledano, najgore vreme za fotkanje je oko podneva i generalno u satima kada je sunce u zenitu. Kada na to dodate leto, vrućine i visoku vlažnost, dobijate gotovo nemoguće uslove za fotografisanje bilo čega što je više od par desetina metara udaljeno od vas. Kakve to veze ima sa aeromitinzima? Velike. To su upravo uslovi koji vladaju na aeromitinzima. Većina najznačajnih vazduhoplovnih manifestacija se odigrava baš u sred leta i uglavnom su glavni nastupi između 12-15 sati, dakle u najgore moguće vreme za fotkanje. U ovo vreme svetlo je jednostavno loše! Manjak kontrasta, višak senki i vazduh pun „jare“, sve ono što nam ne treba. BIAS 2016 je odstupio od pravila i pružio šansu da se naprave drugačije fotografije…

(more…)

Police Day 2016

June 21, 2016June 22, 2016 dicus 1 Comment

Nemam puno šta da pišem, još jedna centralna proslava Dana Policije , na istoj lokaciji kao i svaka do sad, ali ovoga puta konačno vidimo i nešto nove tehnike. Fotografije sa vežbe nisu ništa posebno jer sam zbog gužve, loše pozicije, a kasnije i kiše, vrlo malo snimaka napravio. Od zanimljivih stvari na vežbi povodom Dana policije moglo se videti: Helikopterska jedinica MUP-a sa helikopterima Agusta Bell AB 212 i SA-342 Gazela, borbena vozila BOV M11, M10 i Lazar 2, nove uniforme SAJ-a i još po nešto.

(more…)

Morava 2016 – Pešter

June 17, 2016June 18, 2016 dicus 2 Comments

Na privremenom poligonu “Pešter”, u okviru taktičko-komandne vežbe “Morava 2016”, 2. juna 2016. godine je održana vežba “Izvođenje napadne operacije”. Pored Četvrte brigade KOV-a u vežbi su učestvovali i delovi Druge brigade, Mešovite artiljerijske brigade, Specijalne brigade, kao i 98. i 204. vazduhoplovne brigade. Cilj vežbe je bio provera sposobnosti komandi za planiranje i komandovanje u operacijama i provera obučenosti snaga za brzo reagovanje.

Tenk M-84 , 4. Brigada KOV Vojske Srbija / Main battle tank M-84, 4th Army Brigade, Serbian Army

(more…)