OSTOJIC_DIMG_7005_EDFX1600P

Spasavanje na gvozdenom putu

Pad

Aleksu je trebala neverovatna snaga i fokus da pored neizdrživog bola nekako izvadi telefon iz unutrašnjeg džepa jakne i pozove Gorsku službu spasavanja. Rekao je šta mu se desilo, u kakvom je stanju i taman kada je počeo da opisuje svoju lokaciju telefon se ugasio. Ostao je potpuno sam na steni via ferate Gornjak, u gustoj magli, teško povređen. Ostalo mu  je samo da se nada da su spasioci čuli njegovu lokaciju pre nego što mu se ugasio telefon.

Via ferate (via ferrata) su izuzetno popularne zadnjih godina. Veliki broj planinara, neretko i turista, upušta se u ovaj vid  vertikalne aktivnosti koji pruža osećaj blizak penjanju uz znatno manje rizika i potrebnog nivoa kondicije. Same via ferate predstavljaju svojevrstan vid staza u steni, nešto poput penjačkog smera (zamišljene linije penjanja stene), samo sa dosta veštačkih pomagala u vidu metalnih sajli, hvatišta ili gazišta, pa čak i lestvica u previsnim ili dužim vertikalnim deonicama. Otud i naziv koji u prevodu doslovce znači gvozdeni put”.  Ferata penjači su svojom opremom (via ferata setom) povezani sa sistemom sajli i to im daje osećaj sigurnosti i mentalno olakšanje. Sigurnost postoji; zato je ova aktivnost i pogodna za šire mase outdoor entuzijasta. Međutim, pod specifičnim okolnostima, na primer ako dođe do pada na vertikalnim deonicama, sile koje trpi oprema su daleko veće od onih koje se normalno javljaju u drugim penjačkim aktivnostima. Upravo te sile mogu da dovedu do ozbiljnih povreda, pa čak i totalnog otkaza opreme. Upravo zato, ljudi koji se inače bave nekom od tehničkih aktivnosti u steni i dobro razumeju termine poput faktora pada, su vrlo često prestravljeni  bezbednošću” na via feratama.

OSTOJIC_DIMG_6531_ED_ED

Aleks je posle nekoliko pokušaja pomeranja noge shvatio da sam neće moći nigde; odmah iznad njega je vertikalna stena sektora XII via ferate – najzahtevnij detalj čitavog uspona, a ispod njega oštar greben i ambis sa svih strana. Za njega je tog subotnjeg jutra krenulo sve naopako, niz nesretnih okolnosti i pogrešnih odluka koje su ga dovele u situaciju gde mu je život itekako ugrožen.

Tog dana na penjanje via ferate trebalo je da krene sa drugarom, ali je ovaj u poslednjem trenutku odustao. Prevelika želja za bekstvom iz grada i odlaskom u prirodu naveli su ga da ipak krene sam u planinarsku avanturu. To je bila prva greška – u planinu, a naročito u stenu se nikada ne ide sam… osim ako nisi jedan drugi Aleks koji se preziva Honold.

Vremenske prilike tog jutra u Gornjačkoj klisuri su bile povoljne samo za ispijanje tople kafe u čvrstom objektu. Ekstremno loša vidljivost, niska temperatura i povremena kiša. Aleks ni ovde nije znao da povuče ručnu” i stane. Jednom je već prošao ovu feratu i smatra da je poznaje, pa zašto ne probati kada je već prevalio toliki put, a vremenske prilike ionako uglavnom nisu idealne. Ovde nastaje druga, verovatno najveća greška – on kreće na uspon po apsolutno nepovoljnim vremenskim uslovima.

Sve je teklo iznenađujuće dobro sve do pred sam kraj uspona. Aleks se brzo penjao i sem čestih pauza za po koji selfi za socijalne mreže, nije ni pravio ozbiljne pauze. Ferati se bližio kraj i do silaska i obavezne pastrmke u obližnjoj kafani Kod Rajka” delilo ga je manje od sat vremena. I onda, nekoliko metara visine iznad početka poslednje i najteže deonice, desna noga je proklizala, Aleks je izgubio balans i odlepio se od stene. Dok je padao, njegov zaštitni set opreme je klizio po sajli sve dok konačno nije došao do velikog klina i stao. U tom trenutku je oprema odradila svoj posao – ogroman dinamički udar na sebe je preuzeo ferata set, gurtna za apsorciju udara je u deliću sekunde počela da se odšiva i umesto penjača primila udar, a Aleks je nastavio da pada još metar, sve dok se gurtna nije potpuno otvorila. Na njegovu nesreću pre nego što mu je oprema u potpunosti ublažila pad, udario je u stenovitu policu koja je bila ispod njega. Urlik od bola se odbijao od litica Gornjačke klisura ali nije imao ko da ga čuje…

Dok je ležeo na vlažnoj i oštroj steni, Aleks je imao vremena da razmišlja o svim svojim pogrešnim koracima. O kretanju bez partnera, o ignorisanju lošeg vremena, o Instagram postovima koji su mu dodatno ispraznili već polu-praznu bateriju mobilnog telefona…

Pretraga

Za to vreme u Beogradu, Kruševcu i Nišu su ekipe spasilaca uveliko pakovale opremu u vozila i bile spremne da krenu ka Gornjaku. Dežurni dispečer GSS-a je ipak primio minimum potrebnih informacija pre nego što se veza prekinula. Nije bila poznata mikro lokacija, ali znalo se da je teško povređen i da je negde u ferati Gornjak”. Tim za helio spasavanje je odmah stavljen u pripravnost, dok su zemaljski” dežurni timovi po lokalnim stanicama obavešteni o događaju i dobili signal za pripremu akcije spasavanja.

Najveća šansa za Aleksa bilo je spasavanje uz pomoć helikoptera, svaka druga spasilačka akcija na tom terenu značila je puno potrošenog vremena na dolazak, pristup povređenom i samu evakuaciju. Iz Helikopterske Jedinice MUP-a ubrzo je stigla poruka da je pri trenutnim meteo uslovima nemoguće bezbedno leteti na takvom terenu. Ova informacija je bila očekivana, pa je u tom trenutku 25 spasilaca, mahom članova prestižnog tehničkog tima za spasavanja iz stena, već jurilo službenim vozilima ka Gornjačkoj klisuri.

Prvi timovi su stigli. Stari, vođa akcije, izlaže okviran plan pretrage i evakuacije, vrši se brza provera tehničke opreme i svako kreće ka svojoj poziciji. Kako će se evakuacija izvršiti biće apsolutno poznato tek kada se Aleks pronađe. Tačno u 10.25 časova, prva ekipa sačinjena od 5 spasilaca krenula je od polaza via ferate prema vrhu, u nadi da će naleteti na povređenog. Kako nije bilo vremena za gubljenje, gotovo istovremeno, još dva tima spasilaca krenula su okolnom stazom ka vrhu i izlazu ferate, kako bi bili spremni za postavljanje spasilačkih instalacija. Još jedan tim je raspakivao opremu i čekao dalje instrukcije.

Samo 40 minuta kasnije, tim za pristup locirao je Aleksa. Bio je bled, povređen i pothlađen, ali vidno srećan kada je iznad sebe ugledao nekoga i čuo reči „Zdravo, ja sam doktor Visuljko iz Gorske službe, došli smo da ti pomognemo”.

Spasavanje

 

OSTOJIC_DIMG_6602_EDFX1600P

Pored velike količine opreme i tereta, spasiocima je trebalo svega 40 minuta da stignu do povređenog. Običnim planinarima, za istu razdaljinu, po lepom vremenu, potrebno je gotovo dva sata. 

OSTOJIC_DIMG_6747_EDFX1600P

„Pakovanje” povređenog u nosila, na eksponiranom grebenu, bio je izazov čak i za iskusne spasioce. Ovo je prvi korak tehničkog spasavanja, koji je nakon smeštanja povređenog u nosila podrazumevao vertikalno izvlačenje do vrha stane. Za to vreme ostali timovi su uveliko postavljali svoje instalacije i spremali sisteme za dalji transport.

OSTOJIC_DIMG_6768_EDFX1600P

OSTOJIC_DIMG_6844_EDFX1600P

Na vrhu, via ferate ekipa za izvalačenje uz pomoć vinča izvlači nosila i pratioce.

OSTOJIC_DIMG_6795_EDFX1600P

Aleks, se posle nekoliko sati prvi put smeje, iako bol još uvek nije prestao.

OSTOJIC_DIMG_6901_EDFX1600P

Trenutak izvlačenja povređenog na vrh, to jest izlaz via ferate.

OSTOJIC_DIMG_6936_EDFX1600P

Zbog kiše i klizavog terena, vođa akcije odlučuje da se povređeni ipak ne spušta strmom stazom pored via ferate, već da se umesto toga nastavi tehničko spasavanje kroz stenu. Zato je bilo neophodno nosila preneti (ovog puta ručno) do Kudelinove tvrđave, gde je sistem za spuštanje niz vertikalnu litucu već bio spreman. 

OSTOJIC_DIMG_7005_EDFX1600P

Vreme prolazi, a meteo uslovi se ne poboljšavaju. Oktobarski dan je kraći, i valja požuriti i spustiti nosila niz vertikalnu stenu visine preko 70 metara po dnevnom svetlu. Za bezbednost Aleksa zadužena su dva pratioca koji se staraju da on bezbedno bude transportovan do podnožja stene. Tamo ga već čeka naredna ekipa…

OSTOJIC_DIMG_7083_EDFX1600P

Mrak je uveliko pao. Poslednja deonica koja vodi kroz gustu listopadnu šumu je daleko više naporna nego što se to očekivalo. U poređenju sa vertikalnim, ovaj horizantalni transport je trebao da bude mačiji kašalj. Blato, klizavo lišće i strm teren primorale su spasioce da tokom cele deonice koriste sisteme za obezbeđenje nosila. Ipak neverovatno uigran tim i savršeni timski rad dali su rezultate. Nešto pre 19 časova nosila su bila na magistralnom putu gde je čekalo vozilo hitne pomoći. Akcija spasavanja je upravo završena.

OSTOJIC_DIMG_7178_EDFX1600P

OSTOJIC_DIMG_7210_EDFX1600P

Kraj

Ovaj Aleks nije stvaran, ova povreda u Gornjaku se nikada nije dogodila. Međutim, mogućnost da se nešto ovako desi je više nego realana. „Aleksine” greške su stvarne, u praksi se GSS stalno sreće sa elementima njegovog ponašanja i postupaka. Zato spasioci Gorske službe uvežbavaju baš ovakve, ekstremno složene situacije. Ova priča je zasnovana na scenariju vežbe spasavanja iz via ferate koju je GSS izveo 16. oktobra 2021. godine. Ovo je samo jedna u nizu vežbi održanih u sklopu projekta pod nazivom  Podizanje kapaciteta Gorske službe spasavanja za traganje i spasavanje u 2021. godini” koji je finansiran od strane Ministarstva Odbrane Republike Srbije.

 

Tekst i fotografije GSS/Dimitrije Ostojić photo © 2021

 

Read More

Otvoreni Dan, 204. Vazduhoplovna Brigada, Vojska Srbije, Batajnica 2016 © www.dimitrijeostojic.com

Otvoreni Dan 2016: 204. Vazduhoplovna Brigada

Otvoreni Dan, 204. Vazduhoplovna Brigada, Vojska Srbije, Batajnica 2016 © www.dimitrijeostojic.com

Još jedan dan otvorenih vrata na batajaničkom aerodromu i još jedno lepo druženje sa 204. vazduhoplovnom brigadom. Mogao bih da kažem da je ovaj događaj sličan kao i predhodnih godina, ali onda ne bih bio potpuno u pravu. Veliku razliku je napravio prikaz nedavno dospelih helikoptera Mi-17V5. Ovo je zapravo bila prva prilika da šire narodne mase uživo vide ove nove letelice . I ne samo da smo ih videli, već je i jedan od novih Mi-17, koji je inače dobio ime „Irina“, pokazao vrlo atraktivno letenje u simuliranoj CSAR misiji.

Organizator se potrudio da pored statičke postavke aviona iz sastava 204.vb prikaže i pravo letenje. Najveći neprijatelj svih fotografa – mere bezbednosti, su se opet postarale da nastup aviona MiG-29 i grupe od tri Supergaleba G-4 budu predaleko od nas. Ne kažem ovo bez razloga. Avioni stvarno dalje nego na većini velikih aeromitinga koji poštuju rigorozne bezbednosne propise. Međutim to nikako nije umanjilo kvalitet nastupa, kao ni oduševljenje publike. Avion MiG-29 je poleteo pravo sa dežurne jedinice, naoružan sa dve rakete R-60MK i dopunskim rezervoarom za gorivo, što je egzotika koja se retko viđa na javnim nastupima. Nastup trojke G-4 iz sastava 252. eskadrile „Kurjaci sa ušća“ je takođe bio za svaku pohvalu. Jedino što je falilo je stari dobri MiG-21, koji ovog puta nije nastupio.

Sve u svemu svojevrsni mini aeromiting. Kod ovakvih manifestacija ne treba očekivati mnogo letenja, jer je akcenat pre svega na druženju domaćina sa gostima. To je dan kada porodice zaposlenih, prijatelji i svi ostali koji poštuju rad ove elitne formacije Vojske Srbije dolaze na aerodrom i uživaju družeći se pored naših vazduhoplova. Tako je bilo i ovog puta, 204. vazduhoplovna brigada nas je lepo ugostila i pružila priliku ne samo da se družimo sa letelicama i osobljem brigade, već i da se veliki broj vazduhoplovnih entuzijasta uživo sretne. Ne treba ni da pominjem da je ovo bila sjajna prilika da se osveži arhiva fotografija, naročito novih Mi-17V5 :)

Otvoreni Dan, 204. Vazduhoplovna Brigada, Vojska Srbije, Batajnica 2016 © www.dimitrijeostojic.com

Pored aviona i helikoptera iz sastava 204. vazduhoplovne brigade RViPVO Vojske Srbije, statičku postavku je obogatio i jedan NJ-22 Orao iz sastava 98.vb iz Lađevaca. Inače  gosti su imali priliku da vide i deo tehnike i ljudstva iz sastava Specijalne brigade , 250. raketne brigada i 210. bataljona beze VS.

Otvoreni Dan, 204. Vazduhoplovna Brigada, Vojska Srbije, Batajnica 2016 © www.dimitrijeostojic.com

Lovac MiG-29 9.12 (broj 18102) iz sastava 101. lae „Vitezovi“ . Mig je poleteo pravo iz sistema dežurstva sa bojevim raketama R-60MK na krilima i dopunskim rezervoarom PTB-1500 ispod trupa. 

Otvoreni Dan, 204. Vazduhoplovna Brigada, Vojska Srbije, Batajnica 2016 © www.dimitrijeostojic.com

Otvoreni Dan, 204. Vazduhoplovna Brigada, Vojska Srbije, Batajnica 2016 © www.dimitrijeostojic.com

Otvoreni Dan, 204. Vazduhoplovna Brigada, Vojska Srbije, Batajnica 2016 © www.dimitrijeostojic.com

Otvoreni Dan, 204. Vazduhoplovna Brigada, Vojska Srbije, Batajnica 2016 © www.dimitrijeostojic.com

Bez dileme, zvezda otvorenog dana bio je novi Mi-17V5. Na prvom mestu bilo je zadovoljstvo videti nove letelice iz bliza, a zatim jednu od njih i u atraktivnoj simulaciji vežbe borbenog traganja i spasavanja (CSAR), u kojoj su pored Mi-17 i Gazele iz sastava 890. helikopterske eskadrile „Pegazi“ učestvovali i pripadnici 63. padobranskog bataljona Specijalne brigade. Helikopteri Mi-17V5 nose evidencijske brojeve 12491 i 12492, a dobili su  nadimke Anja i Irina respektivno. U letačkom delu programa je učestvovala Irina, dok je Anja bila u statičkom delu postavke.

Otvoreni Dan, 204. Vazduhoplovna Brigada, Vojska Srbije, Batajnica 2016 © www.dimitrijeostojic.com

Svaki put kada vidim nove Mi-17V5 meni je srce puno, kako zbog činjenice da su to prvi helikopteri kupljeni posle mnogo godina, tako i zbog kamuflažne šeme bojenja u čijem kreiranju sam učestvovao.

Otvoreni Dan, 204. Vazduhoplovna Brigada, Vojska Srbije, Batajnica 2016 © www.dimitrijeostojic.com

Otvoreni Dan, 204. Vazduhoplovna Brigada, Vojska Srbije, Batajnica 2016 © www.dimitrijeostojic.com

Otvoreni Dan, 204. Vazduhoplovna Brigada, Vojska Srbije, Batajnica 2016 © www.dimitrijeostojic.com

Desant pripadnika STS tima 63. padobranskog bataljona Specijalne brigade VS iz helikoptera Mi-17V5.

Otvoreni Dan, 204. Vazduhoplovna Brigada, Vojska Srbije, Batajnica 2016 © www.dimitrijeostojic.comOtvoreni Dan, 204. Vazduhoplovna Brigada, Vojska Srbije, Batajnica 2016 © www.dimitrijeostojic.com

Otvoreni Dan, 204. Vazduhoplovna Brigada, Vojska Srbije, Batajnica 2016 © www.dimitrijeostojic.com

Ova fotografija nam otkriva nešto zanimljivo… Po prvi put vidimo pilote transportnih helikoptera sa novim kacigama  MSA Gallet ( ili sličnim modelom). Ovo je ogroman korak napred, pre svega po pitanju bezbednosti, jer do sada piloti helikoptera nisu nosili pilotske kacige.

Otvoreni Dan, 204. Vazduhoplovna Brigada, Vojska Srbije, Batajnica 2016 © www.dimitrijeostojic.comOtvoreni Dan, 204. Vazduhoplovna Brigada, Vojska Srbije, Batajnica 2016 © www.dimitrijeostojic.com

Trojka Supergaleba G-4 iz sastava 252. štae „Kurjaci sa Ušća“, nakon sjajnog nastupa, odradila je i fantastičan „razlaz“ pred sletanje.

Otvoreni Dan, 204. Vazduhoplovna Brigada, Vojska Srbije, Batajnica 2016 © www.dimitrijeostojic.com

Otvoreni Dan, 204. Vazduhoplovna Brigada, Vojska Srbije, Batajnica 2016 © www.dimitrijeostojic.comOtvoreni Dan, 204. Vazduhoplovna Brigada, Vojska Srbije, Batajnica 2016 © www.dimitrijeostojic.com

Otvoreni Dan, 204. Vazduhoplovna Brigada, Vojska Srbije, Batajnica 2016 © www.dimitrijeostojic.comOtvoreni Dan, 204. Vazduhoplovna Brigada, Vojska Srbije, Batajnica 2016 © www.dimitrijeostojic.com

Otvoreni Dan, 204. Vazduhoplovna Brigada, Vojska Srbije, Batajnica 2016 © www.dimitrijeostojic.com

Otvoreni Dan, 204. Vazduhoplovna Brigada, Vojska Srbije, Batajnica 2016 © www.dimitrijeostojic.com

Otvoreni Dan, 204. Vazduhoplovna Brigada, Vojska Srbije, Batajnica 2016 © www.dimitrijeostojic.com

Otvoreni Dan, 204. Vazduhoplovna Brigada, Vojska Srbije, Batajnica 2016 © www.dimitrijeostojic.com

I na glavi pilota maj. Dragana Mrdaka možemo videti novu MSA kacigu, što može da znači da ove kacige polako počinju da zamenjuju stare PK 75-M i u  252. eskadrili.

Otvoreni Dan, 204. Vazduhoplovna Brigada, Vojska Srbije, Batajnica 2016 © www.dimitrijeostojic.com

Piloti „Kurjaka“ očigledno zadovoljni nakon nastupa

Otvoreni Dan, 204. Vazduhoplovna Brigada, Vojska Srbije, Batajnica 2016 © www.dimitrijeostojic.com

Helikopter SA-342 Gazela sa padobrancima  63. padobranskog bataljona.

Otvoreni Dan, 204. Vazduhoplovna Brigada, Vojska Srbije, Batajnica 2016 © www.dimitrijeostojic.com

Otvoreni Dan, 204. Vazduhoplovna Brigada, Vojska Srbije, Batajnica 2016 © www.dimitrijeostojic.com

Spomenik  pripadnicima RV palim u odbrani zemlje, novina na aerodromu Batajnica, i dobra prilika da se setimo svih stradalih pripadnika 204. vb odnosno jedinica iz kojih je ona nastala.

Tekst i fotografije © Dimitrije Ostojić 2016

Read More

© Dimitrije Ostojic  www.dimitrijeostojic.com

Bambi na stajanci

© Dimitrije Ostojic www.dimitrijeostojic.com

 

Viđao sam svakakve životinje unutar prostora vojnih aerodroma i drugih velikih vojnih objekata, ali ovo do sada nisam. Lane – Bambi, kako su ga članovi 101. lovačke eskadrile nazvali, se pojavilo niotkuda pravo na stajanici sa avionima MiG-29. Bambi je radoznao, voli ljude, ali očeglidno i avione. Ne mesta mu čak ni buka bučnih RD-33 motora, kada krene pokretanje letelica, Bambi se samo skloni sa stajanke i sa ostatkom osoblja posmatra šta se dešava. Odakle ovo lane ovde niko nema pojma, s vremena na vreme se pojavi i opet nestane u dubini šume.

(више…)

Read More

No To Terrorism  - exercises

Smrzavanje sa vrućim cevima

No To Terrorism - military exercises

Fotke koje slede su ljudi koji prate moj rad verovatno već videli, ali nije na odmet da ih prikažem i ovde na blogu, ovaj put u nešto većoj rezoluciji. Dakle, fotke su nastale jednog prehladnog decembarskog dana 2007. na pokaznoj vežbi specijalnih snaga policije pod nazivom „Ne terorizmu“. Zanimljiv naziv i tajming održavanja – svega nekoliko dana posle velikog protest za nezavisnost Kosova u Prištini.
(више…)

Read More