Od 2024. godine na blogu nije objavljen nijedan novi tekst. Nedostatak tema svakako nije bio razlog,  naprotiv. Mnogo zanimljivih snimanja, putovanja i raznih drugih projekata jednostavno su ostavili premalo vremena za pisanje. Posle duže pauze pravo je vreme da blog oživi jednom malo drugačijom pričom. 

POVRATAK MAKETARSTVU

Ako ste odrastali sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina velika je verovatnoća da su vam makete aviona prošle kroz ruke. Za mnoge je sklapanje maketa bilo samo jedna prolazna faza, ali je kod zaljubljenika u avijaciju i vojnu tehniku taj hobi često prerastao u mnogo više od igre. Bio je to početak jednog interesovanja koje je trajalo čitav život.

Pošto sam avione i vojsku voleo otkad znam za sebe, bilo je sasvim prirodno da se i sam „zarazim“ ovim hobijem. Zapravo, upravo me je maketarstvo uvelo u svet fotografije. U početku mi je fotoaparat služio isključivo da napravim što kvalitetnije referentne fotografije nekog aviona ili helikoptera kako bih imao dobru osnovu za izradu makete. Vremenom je fotografija prerasla tu prvobitnu namenu, zatim postala opsesija, a na kraju i profesija.

Početkom dvehiljaditih, sa studijama su nestali i vreme i prostor za sklapanje maketa. Ljubav prema hobiju, međutim, nikada nije iščezla. Nastavio sam da pratim maketarsku scenu, nove proizvođače, obilazio sam takmičenja i izložbe i potajno čekao trenutak kada ću ponovo sesti za radni sto. Taj trenutak konačno je došao krajem prošle godine.

Kontrast tamne noći i osvetljenog MiG-a-21bis naglašava jedinstven spoj elegancije hladnoratovskog nadzvučnog presretača i sirove estetike sovjetskog dizajna.

MAKETA

Preskočiću nekoliko koraka i odmah preći na glavnog junaka ove priče – Eduardov MiG-21bis u razmeri 1:72 , maketu koju sam od dragog prijatelja dobio za rođendan.

Već pri otvaranju kutije bilo mi je jasno da se ne radi o prosečnoj maketi. Preda mnom je bilo pravo malo remek-delo maketarskog inženjerstva. Za dvadesetak godina koliko nisam ozbiljnije sklapao makete tehnologija projektovanja i proizvodnje napredovala je neverovatnom brzinom. Gledajući stotine delova na ramovima, nisam mogao da se ne divim preciznosti odlivaka i količini sitnih detalja.

Preko 200 delova, stotine dekala, pregledna sastavnica…Uz malo truda sve ovo postaje prelep MiG-21 72 puta umanjen.

Pored plastičnih delova, u kutiji se nalaze i ecerovani  metalni (PE) delovi, maske za farbanje kabine i detalja, kao i odlično ilustrovano uputstvo za sklapanje – sve ono po čemu je Eduardova Profipack serija danas prepoznatljiva među maketarima. Sadržaj kutije prosto mami da počnete sa radom.

Ne mogu da ne napravim paralelu sa svoja dva neuspešna pokušaja sklapanja MiG-a 21 iz devedesetih godina. Tada mi je jedina realno dostupna opcija bila maketa češkog proizvođača KP, i to verzije MiG-21 MF. Sećam se da je bila izuzetno zahtevna za sklapanje, sa skromnim detaljima i vrlo lošim uklapanjem delova. Verovatno deo krivice ide i na moje tadašnje iskustvo, ali danas sam prilično siguran da ni sama maketa nije mnogo pomagala. Nikada nisam uspeo da napravim model kojim bih bio zadovoljan. U to vreme postojala je i Fujimijeva dvadesetjedinica, koja je važila za daleko bolju za sklapanje, ali tehnički manje vernu originalu, no ona mi je bila nedostupna. Danas je situacija potpuno drugačija. MiG-21 proizvode mnogi , u više razmera i gotovo svim varijantama, ali je upravo Eduard postavio standard kome ostali pokušavaju da se približe.

SASTAVLJANJE I IZBOR AVIONA

Posle nekoliko jednostavnijih maketa koje su mi poslužile da „vratim osećaj u ruke“, došao je red na MiG-21bis. Ispostavilo se da nisam mogao da izaberem bolji projekat za povratak ozbiljnijem maketarstvu. Maketa je fantastična gotovo u svakom pogledu. Uklapanje delova je odlično, inženjering promišljen, a količina detalja impresivna za razmeru 1:72. Gitovanje je bilo svedeno na minimum, što je uvek najbolji pokazatelj koliko je komplet dobro projektovan. Ako bih tražio neku manu, rekao bih da je kit mogao proći i sa nešto manje delova uz zadržavanje iste količine detalja.

Mnogo veća dilema od samog sklapanja bila je izbor konkretnog aviona. Svakako neki srpski ili jugoslovenski, ali ja bih, posle višedecenijske maketarske apstinencije, sve migove od šezdesetih do danas. To je verovatno razlog zašto sam ubrzo nabavio još par Eduardovih migova različitih verzija ;)

Završena maketa na sastavnici iz kutije i to delu koji opisuje bojenje i označavanje našeg aviona

Među ponuđenim opcijama u kutiji nalazi se i MiG-21bis Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije, evidencijskog broja 17409. Reč je o avionu koji po našem sistemu označavanja nosi naziv L-17(K), odnosno verziji MiG-21bis (izdelije 75A), koji je ujedno bio i poslednji operativni „bis“ u našem vazduhoplovstvu. Zašto ne bih krenuo od kraja? Umesto da prva maketa predstavlja jedan od aviona iz perioda najveće slave MiG-a 21, odlučio sam da napravim upravo njegov poslednji aktivni primerak u našem Ratnom vazduhoplovstvu.

Eduard je u uputstvu dao sasvim korektnu rekonstrukciju šeme bojenja, ali i prilično štur tekst o istoriji konkretnog aviona. Predložena varijanta predstavlja izgled 17409 iz poslednjih meseci njegove službe, tokom 2014. i 2015. godine. U tom periodu avion je zbog veoma lošeg stanja originalnog premaza delimično prefarban. Nažalost, nova boja nije odgovarala nijednoj standardnoj nijansi koja je ranije korišćena na našim MiG-ovima 21. Nije bila ni karakteristična svetla siva iz fabrike, niti tamnija siva koja se mogla videti na drugim tipovima aviona našeg Ratnog vazduhoplovstva. Rezultat je bio prilično neobičan izgled, pa je avion, paradoksalno, posle „osvežavanja“ delovao još umornije nego pre toga.

„Zabojeni“ 17409 snimljen aprila 2015. godine, tokom popodnevnih letačkih aktivnosti.

Nije isključeno da je upravo moja serija fotografija sa ovog bloga poslužila kao jedna od referenci za Eduardovu rekonstrukciju, jer iz tog kratkog perioda ne postoji mnogo javno dostupnih fotografija ovog aviona. Ipak, iskreno mi nije jasno zašto su se odlučili baš za ovu šemu, kada je mnogo jednostavnije bilo rekonstruisati njegov daleko prepoznatljiviji izgled iz prethodnih godina.

Za mene takva varijanta nije dolazila u obzir. Dobro sam se sećao kako je 17409 izgledao nekoliko godina ranije, pa sam prekopao sopstvenu arhivu i pronašao fotografije nastale tokom 2011. i 2012. godine. Tada je avion već nosio vidljive tragove dugogodišnje upotrebe – boja je bila izbledele, na mnogim mestima probijao je goli metal, a na krilima su se jasno nazirali tragovi žutog cink-hromatnog prajmera. Upravo taj izgled mi je bio najzanimljiviji – tipični MiG-21 tokom eksplatacije.

MiG-21 Bis (Fishbed-L) ev.broj 17409 fotografisan na aerodromu Batajnica maja 2011. godine

NAORUŽANJE

Sledeća važna odluka odnosila se na izbor podvesnog tereta. Eduard je u kutiji ponudio praktično kompletan arsenal koji je MiG-21 tokom svoje službe mogao da nosi, od raketa vazduh–vazduh poput K-13, R-3S, R-3R, R-13M i R-60, preko lansera UB-16, raketa S-24 i različitih bombi iz serije FAB, pa sve do dodatnih rezervoara za gorivo. Izbor je zaista veliki.

Međutim, cilj mi nije bio da napravim atraktivno naoružanu maketu, već da što vernije predstavim avion 17409 u periodu koji sam izabrao. Tokom čitave svoje karijere 17409 služio je u lovačkoj jedinici, pa je gotovo isključivo mogao da se vidi sa lovačkim naoružanjem. Eduard je u sastavnici ponudio jednu od najpoznatijih konfiguracija naoružanja za MiG-21bis, ali ona odgovara sovjetskoj praksi i nije reprezentativna za avione koji su služili u Jugoslaviji, odnosno kasnije u Srbiji.

Konfiguracija sa 2 ili 4 rakete R-60MK  i jednim podtrupnim rezervoarom od 490L je bila najčešća dokom dežurstva Migova 21  od perioda kada su deo 101. lae „Vitezovi“

17409 svega desetak dana nakon poslednjeg leta i povlačenja iz operativne upotrebe. Tokom „Otvorenog dana“, održanog 19. maja 2015. godine na aerodromu „Pukovnik-pilot Milenko Pavlović“, prikazano je više aviona MiG-21, svaki u drugačijoj konfiguraciji naoružanja. Avion 17409 bio je opremljen sa dva dopunska rezervoara od 490 litara, dve rakete UZR-60 (vežbovna verzija rakete R-60) i izviđačkim kontejnerom RP-V-D. Pored njega, avion 17232 nosio je retko viđene skupne bombonosače MBD-2-67U sa vežbovnim bombama HM-3/23, dok je 17163 bio naoružan lanserima UB-16 i UB-32. Na avionu 17407 je pored duplih nosača APU-60-2 sa UZR-60 podvešen i rezervoar od 800L, nešto što nikada pre uživo nisam video jer su naši migovi uvek leteli sa onim manjim od 490L.  Za maketare i vazduhoplovne entuzijaste ovo je bila prava poslastica, zahvaljujući inicijativi tadašnjeg komandanta 101. lae, potpukovnika Dejana Bede, da MiG-21 po poslednji put predstavi u neuobičajenim konfiguracijama naoružanja.

Od kraja devedesetih godina naši MiG-ovi 21bis gotovo isključivo su leteli sa infracrveno samonavođenim raketama R-60 (retko sa 2xR-3S+ 4xR-60MK). U zavisnosti od zadatka i perioda, mogle su se videti različite kombinacije:  sa šest raketa R-60  (4 na dvostruka lansera APU-60-2 i 2 na APU-60), sa četiri rakete na pojedinačnim nosačima APU-60 ili jednostavno sa dve rakete na unutrašnjim nosačima. Naravno, tokom osamdesetih i ranih devedesetih bilo je daleko zanimljivijih konfiguracija, uključujući rakete R-3R i R-13M, ali one pripadaju jednom drugom vremenu i drugačijem izgledu naših dvadesetjedinica.

Pregledajući arhivsku dokumentaciju, primetio sam da je 17409 najčešće fotografisan u dežurnoj jedinici sa dve rakete R-60MK, podtrupnim rezervoarom PTB-490 i praznim spoljnim nosačima za odbacive rezervoare goriva od 490L. Vredi pomenuti da se nosači za rezervoare razlikuju od standardnih nosača za ostalo podvesno naoružanje, što je detalj koji se često previdi.

Ipak, odlučio sam se za konfiguraciju sa četiri rakete R-60MK i podtrupnim rezervoarom od 490 litara. Takva konfiguracija nije bila neuobičajena i vizuelno je ostavljala mnogo upečatljiviji utisak, a pritom je ostala potpuno u okvirima onoga što je ovaj avion zaista nosio u službi.

Rakete koje se nalaze na maketi nisu iz Eduardovog kompleta, već ih je proizveo ResKit. Iskreno, nije bilo nikakve potrebe da ih menjam – Eduardove su sasvim korektne. Razlog je mnogo jednostavniji: tokom sklapanja uspeo sam da upropastim originalne, pa je zamena bila najbezbolnije rešenje.

BOJENJE

Osnovnu sivu nijansu mešao sam od Mr. Hobby H308, H325 i male količine bele H11, u približnom odnosu 4:2:1. Verujem da bi za tek remontovan ili sveže ofarban avion H308 sa malo bele bila sasvim odgovarajuća nijansa. Međutim, fotografije pokazuju da boja na našim MiG-ovima 21 tokom godina poprima nešto topliji ton. Umesto hladne nijanse koja odgovara Light Ghost Grey, postepeno prelazi ka nijansi bližoj Light Gull Grey. Naravno, to je pre svega moj utisak zasnovan na dugogodišnjem fotografisanju ovih aviona i poređenju velikog broja fotografija snimljenih u različitim periodima i pod različitim svetlosnim uslovima. Zelena boja dielektričnih panela, usisnog konusa i felni mešana je ručno, prema fotografijama konkretnog aviona.

Završena maketa MiG-21 Bis – RViPVO Vojske Srbije, 204. vazduhoplovna brigada, 101. lovačka avijacijska eskadrila „Vitezovi“. Maketa: Eduard MiG-21bis 1/72 Profipak no. 70146

Kod boje kabine, prvobitna ideja bila je da nijansu prilagodim Eduardovim bojama na  PE instrument-tablamа i bočnim konzolama. Međutim, tokom rada pokazalo se da je boja na PE delovima primetno plavlja nego što bi trebalo da bude, pa sam se odlučio za nešto zeleniju nijansu koja više odgovara mom utisku pravog aviona. Kao osnovu koristio sam Vallejo 70.838, uz dodatak plave i bele boje, dok se razlika između PE delova i ostatka kabine na kraju gotovo i ne primećuje.

Pogled na pilota i kokpit aviona L-17 17409. Uvidom u fotografije može se primetiti da je od remonta (~2005) do 2011-12 avion bio opremljen sedištem KM-1M sa crnim naslonom, dok je kasnije zamenjeno klasičnim sivim koje se viđa kod većine Migova 21.

Na našim MiG-ovima 21 dodatni rezervoari za gorivo uglavnom su bili ofarbani istom sivom bojom kao i avion. Međutim, na fotografijama 17409 jasno se vidi da je ovaj avion često leteo sa podtrupnim rezervoarom u  boji aluminijuma, sa oznakom 107 ispisanom na boku.

Pretpostavljam da je reč o rezervoaru koji je preuzet sa rashodovanog MiG-a 21R. Upravo su izviđačke dvadesetjedinice koristile aluminijumske rezervoare sa identično postavljenim oznakama, pa mi se to čini kao najlogičnije objašnjenje. Naravno, to nije moguće tvrditi sa apsolutnom sigurnošću, ali fotografije prilično ubedljivo idu u prilog toj pretpostavci.

Završna faza bila je „oživljavanje“ makete. Tragovi eksploatacije rađeni su kombinacijom uljanih boja, AK Interactive olovki za sitna oštećenja i ogrebotine, kao i AMMO by Mig Missing Link seta za efekat habanja i zaprljanosti. Trudio sam se da ne preteram.

17409 u letu sa uključenim fosažom.

MiG-21 17409 jeste bio vidljivo izbledeo i pohaban, ali nikada nije bio zapušten avion. Upravo zato weathering nije trebalo da privlači pažnju sam za sebe, već da samo verno dočara utisak aviona koji je veći deo međuremontnog ciklusa proveo pod vedrim nebom.

O PRAVOM L-17K 17409

MiG-21bis evidencijskog broja 17409 (L-17K, izdelije 75A) jedan je od zanimljivijih primeraka ovog tipa koji su leteli u našem Ratnom vazduhoplovstvu. Reč je o poslednjem nabavljenom MiG-u 21bis, isporučenom 1983. godine, koji je praktično čitav svoj radni vek proveo na aerodromu Batajnica u sastavu 204. lovačkog avijacijskog puka, odnosno kasnije 204. vazduhoplovne brigade.

Ironično, upravo je najmlađi primerak flote devedesetih godina završio u muzeju. Zbog tadašnjih planova reorganizacije i odluka vojnog vrha bio je povučen iz operativne upotrebe, ali je ta odluka kasnije promenjena. Pokazalo se da nema mnogo logike slati u penziju najmlađi i resursno najperspektivniji MiG-21bis, pa se 17409 vratio tamo gde mu je i bilo mesto – prvo na remont, a onda i u eskadrilu.

Nakon remonta, zajedno sa avionom 17407, dobio je mogućnost nošenja izviđačkog kontejnera, čime je, pored osnovne lovačke namene, mogao po potrebi da izvršava i izviđačke zadatke. Takvih aviona nije bilo mnogo, pa je i po tome predstavljao zanimljiv izuzetak među našim „bisovima“.

Od 2006. godine nalazio se u sastavu 101. lovačke avijacijske eskadrile „Vitezovi“, u kojoj je proveo poslednju deceniju svoje službe. Kako je broj ispravnih MiG-ova 21 iz godine u godinu opadao, 17409 je postajao sve važniji deo flote. Kao jedan od retkih aviona koji su još imali dovoljno resursa, često je bio angažovan u sastavu dežurne jedinice zadužene za zaštitu vazdušnog prostora Srbije.

Pilot maj. Nikola Mihailović ispred aviona MiG-21 Bis i MiG-21 UM  u sastavu dežurne jedinice. Ovo je bilo jedno od poslednjih dežurstava aviona 17409, a ova fotografija je nastala sredinom avgusta 2015. 

To je bila njegova svakodnevica sve do kraja operativne upotrebe MiG-a 21 u našem Ratnom vazduhoplovstvu. Poslednji let 17409 ostvario je 8. septembra 2015. godine, čime je završena više od tri decenije duga karijera jednog aviona koji je simbolično obeležio i kraj čitave jedne epohe našeg lovačkog vazduhoplovstva.

Postoji posebno zadovoljstvo kada avion koji si godinama fotografisao i gledao na kraju oživi i na radnom stolu, u razmeri 1:72. Rad nije bez mane, ali sam vrlo zadovoljan. Jedno jako jako prijatno iskustvo. Idemo dalje – jedan od Sadamovih migova je već na stolu…

Ideja ove teme je da malo baci svetlo na jedan veoma zanimljiv hobi, ali i da pruži reference svima koji bi poželeli da naprave minijaturnog MiG-a-21. Oduvek sam smatrao da je lepota u deljenju znanja i iskustva, zato (možda naivno) i dalje verujem da treba da delimo ono što znamo i imamo, a ne samo da koristimo ono što su drugi stvorili.

Na samom kraju moram da pomenem nekoliko ljudi. Pre svega pilota MiG-21 i MiG-29, potpukovnika Dejana Bedu. Dok su MiG-21 još leteli, ja sam bio potpuno opčinjen MiG-ovima-29. Oni su me fascinirali od najranijeg detinjstva, pa sam „dvadesetjedinicama“ posvećivao znatno manje pažnje. Ipak, odlično pamtim njegov prijateljski savet: „Slikaj kečeve, uskoro više neće leteti, a dvadesetdevetke će biti tu još dugo.“ Tako je i bilo. Vreme je proletelo, a jedorepi lovci otišli su u penziju. Zahvaljujući tom savetu danas imam mnogo više njihovih fotografija nego što bih ih inače imao.

Veliku zahvalnost dugujem i svom prijatelju Antić Aci, koji mi je poklonio ovu maketu i ustupio fotografije aviona iz perioda kada ga još nisam fotografisao.

Na kraju, hvala svim „Vitezovima“, pilotima, tehničarima i svima koji su leteli, održavali i čuvali ove avione. Da nije bilo njih, ne bi bilo ni fotografija, ni uspomena, ni ove makete, a samim tim ni ove priče.

Ako vas zanima priča o MiG-u-21, ovo nije prva tema na mom blogu posvećena ovom legendarnom avionu. Ako već niste, pogledajte i:

MiG-21: 50 godina u službi
Stari Vitez

 

Pratite me na Facebooku i Instagramu

Tekst i fotografije Dimitrije Ostojić photo © 2026

Read More