©2010  Dimitrije Ostojic // www.dimitrijeostojic.com

Montenegro: 3in1

Četri dana, tri vrha, dve planine i jedan kanjon, to je moguće samo u Crnoj Gori! Za svakog ljubitelja outdoor sportova Crna Gora je dobitna kombinacija.

Tako smo i mi po ko zna koji put krenuli ka nama omiljenim planinama. Cilj ture je bio uspon na neke malo teže vrhove Prokletija i Komova, i penjanje jednog alpinističkog smera. Međutim vreme nas je sputavalo u ostvarivanju naših ciljeva , pa smo za 5 dana nekoliko puta menjali naše precizno isplanirane maršrute, da bi se na kraju sve pretvorilo u put bez ikakvih planova, gde smo uveče ujutru planirali šta ćemo raditi sledećeg tog jutra …Što bi pametni ljudi rekli „Jutro je pametnije od večeri“.

Prokletije

Pošto nas je na Komovima dočekala kiša, produžili smo do Prokletija. Tamo smo u naredna tri dana popeli Severni Vrh (), Očnjak, penjali neke sportske smeri i uživali u prirodnim lepotama kraja. Idemo redom…

click images to enlarge / kliknite na fotografije za veće

Pogled iz doline Grbaje ka albanskim vrhovima Prokletija. Dolina Grbaja je bila polazna tačka naših uspona.

Cilj prvog uspona je vrh Očnjak, visok 2185 metara, nije najviši ali je zato najteži vrh u masivu crnogorskih Prokletija. Nekada je do vrha bilo moguće stići samo alpinističkim smerom, ali od sredine šezdesetih postoji i planinarska staza, koja je u nekim delovima prilično eksponirana i opasna.

Naš plan je bio da se na vrh popnemo alpinističkim usponom preko južnog grebena, smerom Radničkog, ali pošto nismo našli „ulaz“ u smer krenuli smo normalnom rutom.

Očnjak

Očnjak (2185 mnv.)

Pogled na Očnjak sa Severnog vrha.

Južni greben Očnjaka.

Neposredno pred vrh. Završni deo uspona vodi preko izuzetno strmog terena. Sajle na ekponiranim detaljima koje su davno postavljene su propale, pa je pametnije ne oslanjati se njih. U pozadini se vidi Grbaja, dolina iz koje smo krenuli.

I konačno na vrhu. Upisivanje u knjigu, lupanje pečata, sunčanje i polazak nazad. BTW to mi je bio treći uspon na Očnjak u životu..

Istim putem nazad…

Ropojana

Sumorni dan smo iskoristili za obilazak Ropojane, prelepe doline na samoj granici sa Albanijom. Ropojana i njene znamenosti zaslužuju zasebnu temu na blogu, pa ćete Savino Oko, Alipašine izvore i ostala mesta koja smo obišli videti u nekoj drugoj temi ;)

Dolina Ropojana.

Pored šetnje uspeli smo da ispenjemo i dosta sportskih smeri u steni koja se nalazi na desetak minuta od Alipašenih izvora.

Poskok (Vipera ammodytes), najotrovnija evropska zmija.

Severni Vrh

Vidljivost od svega par metara nije obećavala penjanje tog dana. Šator nam je bio u oblaku, a mi bez rezervih dana za uspon. Rešili smo da rizikujemo, krenuli ka Severnom vrhu sa nadom da ćemo brzo izaći iz oblaka. Tako i bi, posle pređenih 200 metara nadmorske visine, oblak je ostao ispod nas u dolini.

Karanfili su sigurno najdominantniji vrh (tj. grupa vrhova) crnogorskih Prokletija. Jedan ot tri vrha Karanfila je i Severni vrh (2460 mnv), koji se strmo uzdiže između doline Grbaje i Ropojane. Sam uspon do vrha nije jednostavan, ima nekoliko eksponiranih i snežnih deonica, ali je svakako jeste jedan od najlepših na Prokletijama. Tokom uspona moguće je videti obe doline (Ropojanu i Grbaju), a sa vrha i gotovo sve vrhove Prokletija.

Zahvaljujući sjajnim vremenskim prilikama, do vrha smo stigli brzo i bez ikakvih problema. Veći deo puta kretali smo se normalnom planinarskom stazom, osim na grebenu, gde smo radi pripreme za Alpe uvežbavali simultano kretanje naveza.

„Rekao sam ti da će biti lepo vreme.“

Severni vrh je par stotina metari iznad nas… U ovoj impozantnoj steni nalazi se i dosta alpinističkih smerova.

„Čekaj čekaj, samo da stavim dereze“

Krećemo se pored stene Severnog vrha ka Krošnjinim vratima – uzanom prolazu koji nas vodi na Ropojansku stranu planine.

Strmi deo pre Krošnjinih vrata je uvek pod snegom, pa je na ovakav uspon poželjeno krenuti sa derezama i cepinima.

Pogled na Zastan (1384m) , mesto na kome se nalazi letnja karaula nekadašnje Vojske Jugoslavije. Dok je vojska bila tu ovo je bio potpuno funkcionalan objekat, gde su i planinari bili česti gosti. Danas, kada vojske tu više nema ovaj objekat je potpuno oronuo i raščerupan. Neverovatna šteta, da je bilo pametnih ljudi, ovaj objekat je mogao da se adaptira u odličan planinarski dom, gotovo bez ulaganja. Inače krajolik oko karaule je nestvarno lep!

Pogled sa vrha na Maja Jezerces (2694 mnv.) – najviši vrh Prokletija i Dinarskih Alpa.

Plav i Plavsko jezero.

I posle nešto više od četiri sata hoda eto nas na vrhu.

 

Kanjon Mrtvice

Konjon reke Mrtvice nalazi se u centralnom delu Crne Gore, na svega 40 km od Podgorice. Kanjon je prilično dubok, a visina litica dostiže i 1100 metara. Ono što je karakteristično kod ovog kanjona je njegova prohodnost. Duž celog kanjona postoji lepo uređena pešačka staza dugačka oko 12 km, što ga čini dostupnim i za turiste. Ovao mesto je nestvarno lepo, i svakom toplo preporučujem da ga obiđe.
Planiram da uskoro ponovo posetim ovaj kanjon, ali ovaj put natenane i sa kompletnom foto opremom. Prošlog puta smo bili u škripcu sa vremenom, pa gotovo i da nisam fotografisao.
 

Reka Mrtvica

Kapija Želja
 
 

Komovi

Masiv Komova se sastoji od više vrhova od kojih su najpoznatiji Kučki Kom (2487 nmv), Vasojevićki Kom (2461 mnv) i Ljevoriječki Kom (2469 mnv). Provobitni plan je bio odradimo “prečenje Komova” tj. da ih sve obiđemo u jednom danu “jakom” grebenskom turom. Međutim pošto smo uspon već jednom odlagali zbog vremenskih prilika, vremena za tu dugačku i napornu turu nije bilo. Umesto toga odlučili smo da se popnemo samo na Vasojevićki Kom, a da nam taj uspon bude neka vrsta provera kondicije.
Krenuli smo u “lite” varijanti, bez rančeva, foto opreme i ičega što bi nas usporavalo. Ubrzanim tempom na vrhu smo bili za neki minut manje od sat vremena, što i nije loše prolazno vreme ;)

Pogled iz Štavne ka Komovima. Levi vrh je Vasojevićki Kom (2461 mnv), a desni Kučki Kom (2487 nmv).

Turbo ekipa sa vrha (L-D) : braća Marić, myself & braća Pajić

*sve ovo se dešavalo juna 2010.

Tekst i fotografije © Dimitrije Ostojić 2011

Be Sociable, Share!

5 thoughts on “Montenegro: 3in1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *