Jedna od onih godina koje ostaju u pamćenju i po dobrom i po zlu. Godina kada su sukobi na Kosmetu bili u jeku, vodio se rat, a opet život je tekao kao normalno. Gledali smo “Titanik” i “Spasavanje redova Rajana”, slavili košarkaško zlato u Atini, a bilo je ponešto i zaljubljenike u avijaciju.Tu 1998. godinu ćemo pamtiti i po tri vazduhoplovnih događaja u našoj zemlji (SR Jugoslaviji), po aeromitinzima u Podgorici, Lađevcima i Batajnici.
Malo je onih snimanja za koje mogu da kažem da su od početka do kraja tekli onako kako sam zamislio. Snimanje fotografija za potrebe Žandarmerije MUP-a Srbije je jedno od njih. Pre svega zahvaljujući velikoj profesionalnosti pripadnika Žandarmerije uspeli smo da za dva dana snimanja napravimo veliki broj uspešnih kadrova, od kojih su se mnogi našli i na kalendaru jedinice za 2018. godinu. Deo materijala nastalog za potrebe Žandarmerije možete videti u ovoj temi…
Višecevni bacač raketa „modernizovani Oganj“ ispaljuje rakete GRAD 122mm
Na Dan pobede nad fašizmom, 9. maja, održana je vrlo interesantna svečanost „Čelik 2017“, gde je između ostalog prikazana i većina novog naoružanja i borbenih sistema koji su trenutno u razvoju. Na poligonu Nikinci, tokom prikaza korišćena su bojeva sredstva i sve se dešavalo neposredno ispred novinara, pa je vizuelno-zvučni efekat bio vrlo ubedljiv. Ubedljiva je bila i preciznost većine prikazanih sistema. Od pomenutih novih sredstava, u akciji smo između ostalog mogli videti haubice Nora B-52, oklopna vozila Lazar i Miloš, višecevne bacače raketa Oganj (modernizovani) i Morava, modenezovani tenk M-84 AS-1 kao i modernizovani BVP M-80, PVO sistem PASARS i još dosta zanimljivih sistema i delova opreme. Pored VS u prikazu su aktivno učestvovali i pripadnici MUP-a Srbije, a većina prikazanih sredstava su projekti u razvoju kopnaija Jugoimport SDPR, EDPro i Vojnotehničkog instituta. Fotografije će kao i uvek reći više…
Šar Planina – Brezovica, nekada omiljeni ski centar ozbiljnih skijaša i takmičara, danas zaboravljen od strane onih koji su ga pre 1999. najviše posećivali. Posle puno godina vratio sam se na Šaru i sada mi samo nije jasno šta sam čekao ovoliko dugo. Brezovica i dalje radi. Istina žičare su malo zastarele za današnje standarde, objekti ne baš najnoviji, ali sve je to pristojno i suštinski ski-centar funkcioniše normalno. Nego, glupo je ići na Brezovicu da bi se samo vozili po stazama, jer ova planina je izmišljena za free ride ili ti skijanje van uređenih staza. Gde god pogledate možete neći neku dobru „liniju“ za spuštanje…Ima svega, od blagih i strmih padina, šumica, pa do prelepih kuluara. Ovo nije odlika samo Brezovice, već manje-više cele Šar-planine. Zahvaljujući visini, ali i dobroj klimi, snega uglavnom ima tokom cele sezone. Kad smo kod visine, skijalište se prostire od 900 metara nadmorske visine sve do 2500, to jest do najvišeg vrha – Piribreg (2524 m.). Do Piribrega vodi žičara, koja godinama ne radi, ali to i nije neki problem jer je ovaj, kao i svi okolni vrhovi, lako dostupan skijašima, pešacima ili još bolje na turno skijama. To je upravo i jedna od boljih osobina Brezovice – sve je lako dostupno.
Znam da većinu ljudi brine bezbednost i da je to glavni razlog zašto posle rata ne idu tamo. U realnosti na Brezovici nema nikakvih problema i nema razloga za brigu. Svi ljudi koji rade u ski centru, od žičara do hotela i kafića su Srbi. Obližnje selo Brezovica kao i Štrpce su takođe Srpske enklave i mogu poslužiti kao alternativa za smeštaj ukoliko su svi objekti na samom ski centru puni. Do Štrpca i Brezovice postoje svakodnevne autobuske linije iz Beograda, ali je moguće doći i automobilom.
Ako ste free ride skijaš ili border opasnost o kojoj stvarno trebate da brinete su lavine. Bez adekvatne opreme i znanja ne krećite u avanture van staza. Šara ima idealne odlične „off piste“ terene, što je često ekvivalent pogodnim terenima za lavine. Naravno, ljudi koji skijaju samo po stazama ne moraju da brinu o ovim stvarima.
Četiri dana, koliko sam bio na Brezovici, bilo je dovoljno za celodnevno skijanje na i van staza, kao i za popodnevne turno uspone na okolne vrhove, ali ova planina ima još puno toga da ponudi. Oprema je spremna, čeka se samo pola metra svežeg snega i eto mene opet tamo. Šta vi čekate ?
Vrh Ošljak (2212) i njegov prepoznatljivi greben, a u pozadini premoćni vrhovi Prokletija.
Jedna od free ride arena Šare…U gornjem levom uglu možete videti vrh Crni kamen, visok 2526 metara.
Evo i mene sa druge strane objektiva. Dosta sam fotkao, vreme je da uživam u snegu. Foto: Marija Subošić
Gledam u prelepe linije spusta i ljubomoran sam što nisu moje :)
Kada žičare prestanu sa radom pravo je vreme za uspon turno skijama do obližnjeg vrh-a. Žurimo da stignemo pre zalaska.
Vrh Piribreg 2523m. (levo) obasjan poslednjim zracima Sunca, trenutak pred zalazak. Na ovoj slici možete videti i veći deo žičara, uključujući i „Velike livade“ (skroz desno) koja se najviše koristi i uvek radi.
Zalazeće sunce nestaje tačno iznad vrha Koritnik (2393 m), dok je dalje u pozadinii i nešto levo može videti i planina Gjalica (2485 m). Obe planine su u Albaniji, Gjalica u potpunosti, dok je Koritnik na samoj granici.
Posle lagane turno ture do vrha Crna Čuka (ili „Kanta“ zbog metalne kante na vrhu) uživamo u zalasku.
Ostrvica (levo) 2092 m, jedan od najsevernijih vrhova Šarskih planina. Duboko u pozadini, sa druge strane Metohijske kotline, uzdižu se moćne Prokletije.
Napušteni planinarski dom „Stojkova kuća“, nekada jedan od simbola Brezovice.
Hotel „Molika“ – najveći ugostiteljski objekat na ski centru Brezovica.
Tekst i fotografije © Dimitrije Ostojić 2017
This work by Dimitrije Ostojic is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License.
Based on a work at www.dimitrijeostojic.com/blog
Još jedan dan otvorenih vrata na batajaničkom aerodromu i još jedno lepo druženje sa 204. vazduhoplovnom brigadom. Mogao bih da kažem da je ovaj događaj sličan kao i predhodnih godina, ali onda ne bih bio potpuno u pravu. Veliku razliku je napravio prikaz nedavno dospelih helikoptera Mi-17V5. Ovo je zapravo bila prva prilika da šire narodne mase uživo vide ove nove letelice . I ne samo da smo ih videli, već je i jedan od novih Mi-17, koji je inače dobio ime „Irina“, pokazao vrlo atraktivno letenje u simuliranoj CSAR misiji.
Organizator se potrudio da pored statičke postavke aviona iz sastava 204.vb prikaže i pravo letenje. Najveći neprijatelj svih fotografa – mere bezbednosti, su se opet postarale da nastup aviona MiG-29 i grupe od tri Supergaleba G-4 budu predaleko od nas. Ne kažem ovo bez razloga. Avioni stvarno dalje nego na većini velikih aeromitinga koji poštuju rigorozne bezbednosne propise. Međutim to nikako nije umanjilo kvalitet nastupa, kao ni oduševljenje publike. Avion MiG-29 je poleteo pravo sa dežurne jedinice, naoružan sa dve rakete R-60MK i dopunskim rezervoarom za gorivo, što je egzotika koja se retko viđa na javnim nastupima. Nastup trojke G-4 iz sastava 252. eskadrile „Kurjaci sa ušća“ je takođe bio za svaku pohvalu. Jedino što je falilo je stari dobri MiG-21, koji ovog puta nije nastupio.
Sve u svemu svojevrsni mini aeromiting. Kod ovakvih manifestacija ne treba očekivati mnogo letenja, jer je akcenat pre svega na druženju domaćina sa gostima. To je dan kada porodice zaposlenih, prijatelji i svi ostali koji poštuju rad ove elitne formacije Vojske Srbije dolaze na aerodrom i uživaju družeći se pored naših vazduhoplova. Tako je bilo i ovog puta, 204. vazduhoplovna brigada nas je lepo ugostila i pružila priliku ne samo da se družimo sa letelicama i osobljem brigade, već i da se veliki broj vazduhoplovnih entuzijasta uživo sretne. Ne treba ni da pominjem da je ovo bila sjajna prilika da se osveži arhiva fotografija, naročito novih Mi-17V5 :)
Pored aviona i helikoptera iz sastava 204. vazduhoplovne brigade RViPVO Vojske Srbije, statičku postavku je obogatio i jedan NJ-22 Orao iz sastava 98.vb iz Lađevaca. Inače gosti su imali priliku da vide i deo tehnike i ljudstva iz sastava Specijalne brigade , 250. raketne brigada i 210. bataljona beze VS.
Lovac MiG-29 9.12 (broj 18102) iz sastava 101. lae „Vitezovi“ . Mig je poleteo pravo iz sistema dežurstva sa bojevim raketama R-60MK na krilima i dopunskim rezervoarom PTB-1500 ispod trupa.
Bez dileme, zvezda otvorenog dana bio je novi Mi-17V5. Na prvom mestu bilo je zadovoljstvo videti nove letelice iz bliza, a zatim jednu od njih i u atraktivnoj simulaciji vežbe borbenog traganja i spasavanja (CSAR), u kojoj su pored Mi-17 i Gazele iz sastava 890. helikopterske eskadrile „Pegazi“ učestvovali i pripadnici 63. padobranskog bataljona Specijalne brigade. Helikopteri Mi-17V5 nose evidencijske brojeve 12491 i 12492, a dobili su nadimke Anja i Irina respektivno. U letačkom delu programa je učestvovala Irina, dok je Anja bila u statičkom delu postavke.
Svaki put kada vidim nove Mi-17V5 meni je srce puno, kako zbog činjenice da su to prvi helikopteri kupljeni posle mnogo godina, tako i zbog kamuflažne šeme bojenja u čijem kreiranju sam učestvovao.
Desant pripadnika STS tima 63. padobranskog bataljona Specijalne brigade VS iz helikoptera Mi-17V5.
Ova fotografija nam otkriva nešto zanimljivo… Po prvi put vidimo pilote transportnih helikoptera sa novim kacigama MSA Gallet ( ili sličnim modelom). Ovo je ogroman korak napred, pre svega po pitanju bezbednosti, jer do sada piloti helikoptera nisu nosili pilotske kacige.
Trojka Supergaleba G-4 iz sastava 252. štae „Kurjaci sa Ušća“, nakon sjajnog nastupa, odradila je i fantastičan „razlaz“ pred sletanje.
I na glavi pilota maj. Dragana Mrdaka možemo videti novu MSA kacigu, što može da znači da ove kacige polako počinju da zamenjuju stare PK 75-M i u 252. eskadrili.
Piloti „Kurjaka“ očigledno zadovoljni nakon nastupa
Helikopter SA-342 Gazela sa padobrancima 63. padobranskog bataljona.
Spomenik pripadnicima RV palim u odbrani zemlje, novina na aerodromu Batajnica, i dobra prilika da se setimo svih stradalih pripadnika 204. vb odnosno jedinica iz kojih je ona nastala.
Tekst i fotografije © Dimitrije Ostojić 2016
This work by Dimitrije Ostojic is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License.
Based on a work at www.dimitrijeostojic.com/blog
Kanjoning. Čuli ste za ovu relativno mladu outdoor disciplinu? Ako niste sledi kratko objašnjenje…Kanjoning je aktivnost u kojoj je cilj proći kroz kanjon ili neki njegov deo, od vrha ka dnu. Obično se ne radi o velikim kanjonima pored kojih prolaze putevi ili u kojima može normalno da se pešači, već o malim, skrivenim usecima koje prave planinski potoci ili manje reke. Ovakvi kanjoni su često puni velikih vodopada, vartikalnih odseka, kaskada, bazena i drugih oblika koje je voda hiljadama godina klesala u steni. Sve ove vodene i stenovite prepreke predstavljaju izazov, pa je kanjoning prava avanturistička disciplina koja pored hodanja, skakanja i plivanja, podrazumeva i spuštanje niz uže (tzv. abzajling) kao i još neke tehnike pozajmljene iz „vertiklanih“ sportova (speleologija, penjanje i sl.). Naravno, nije za sve kanjone potrebna oprema, neki se prolaze lagano uz šetnju i takođe mogu biti lepi poput kanjona Mrtvice, ali nas prevashodno zanimaju ovi „strmiji“. Ako vam i dalje nije jasno kako to izgleda, posle celog teksta i svih fotografija stvari će biti malo jasnije.
Fotografski gledano, najgore vreme za fotkanje je oko podneva i generalno u satima kada je sunce u zenitu. Kada na to dodate leto, vrućine i visoku vlažnost, dobijate gotovo nemoguće uslove za fotografisanje bilo čega što je više od par desetina metara udaljeno od vas. Kakve to veze ima sa aeromitinzima? Velike. To su upravo uslovi koji vladaju na aeromitinzima. Većina najznačajnih vazduhoplovnih manifestacija se odigrava baš u sred leta i uglavnom su glavni nastupi između 12-15 sati, dakle u najgore moguće vreme za fotkanje. U ovo vreme svetlo je jednostavno loše! Manjak kontrasta, višak senki i vazduh pun „jare“, sve ono što nam ne treba. BIAS 2016 je odstupio od pravila i pružio šansu da se naprave drugačije fotografije…
Nemam puno šta da pišem, još jedna centralna proslava Dana Policije , na istoj lokaciji kao i svaka do sad, ali ovoga puta konačno vidimo i nešto nove tehnike. Fotografije sa vežbe nisu ništa posebno jer sam zbog gužve, loše pozicije, a kasnije i kiše, vrlo malo snimaka napravio. Od zanimljivih stvari na vežbi povodom Dana policije moglo se videti: Helikopterska jedinica MUP-a sa helikopterima Agusta Bell AB 212 i SA-342 Gazela, borbena vozila BOV M11, M10 i Lazar 2, nove uniforme SAJ-a i još po nešto.
Na privremenom poligonu „Pešter“, u okviru taktičko-komandne vežbe „Morava 2016“, 2. juna 2016. godine je održana vežba „Izvođenje napadne operacije“. Pored Četvrte brigade KOV-a u vežbi su učestvovali i delovi Druge brigade, Mešovite artiljerijske brigade, Specijalne brigade, kao i 98. i 204. vazduhoplovne brigade. Cilj vežbe je bio provera sposobnosti komandi za planiranje i komandovanje u operacijama i provera obučenosti snaga za brzo reagovanje.
Tenk M-84 , 4. Brigada KOV Vojske Srbija / Main battle tank M-84, 4th Army Brigade, Serbian Army
Maglovito i tiho oktobarsko jutro na aerodromu Batajnica. Ko bi rekao da se tokom cele predhodne nedelje ovde čula samo buka avionskih i helikopterskih motora. Još teže bi bilo naslutiti da će odavde za samo nekoliko sati, u razmaku od nekoliko minuta poleteti 7 Migova 29 i jedan Il-76…
(више…)
Realistični kolor crteži projekcija aviona, poznatiji kao „profili„, su sastavni deo svake ozbiljnije publikacije sa vazduhoplovnom tematikom. Sa ovim fantastičnim crtežima susreo sam se još kao klinac, prvo kroz časopise Aerosvet i Aeroplan, a onda i kroz razne druge publikacije. Kao neko ko crta avione bukvalno od ka zna sebe normalno da sam bio oduševljen ovim radovima, i da sam želeo da i ja jednog dana budem u stanju nešto tako lepo da nacrtam.
Prošlo je 70 godina od kako su pripadnici NOVJ i Crvene Armije oslobodili srpsku prestonicu od okupatora. Događaj koji svakako zaslužuje dostojno obeležavanje. Vojna parada „Korak pobednika“ je upravo to i bila. Odlično uvežban defile, sa uglavnom starom, ali uglancanom tehnikom, i ponosnim vojnicima.
Koliko je politička konotacija celog događaja ogavna, toliko je sam nastup Vojske Srbije i sve što je predhodilo tome za svako divljenje. Vojska je pokazala da u besmisleno kratkom peridu može da se pripremi za jedan veliki događaj, koji obično iziskuje mesece planiranja i uvežbavanja. Angažovati 3000 vojnika, 300 komada razne tehnike, 40 letelica i ceo program izvesti po izuetno složenem meteo uslovima je za divljenje.
Viđao sam svakakve životinje unutar prostora vojnih aerodroma i drugih velikih vojnih objekata, ali ovo do sada nisam. Lane – Bambi, kako su ga članovi 101. lovačke eskadrile nazvali, se pojavilo niotkuda pravo na stajanici sa avionima MiG-29. Bambi je radoznao, voli ljude, ali očeglidno i avione. Ne mesta mu čak ni buka bučnih RD-33 motora, kada krene pokretanje letelica, Bambi se samo skloni sa stajanke i sa ostatkom osoblja posmatra šta se dešava. Odakle ovo lane ovde niko nema pojma, s vremena na vreme se pojavi i opet nestane u dubini šume.
24. decembra 1912. godine Kraljevina Srbija osnovala je Komandu vazduhoplovstva i time zvanično postala jedna od prvih zemalja u svetu koju je koristila avijaciju u vojne svrhe. To su bila plemenita vremena kada je vrh zemlje na čelu sa Kraljom Petrom I bio svestan važnosti tada nove tehnologije. Vizija koju smo tada imali stavila nas je ispred svog vremena, a mnogi događaji iz tog vremena su značajni deo svetske istorije avijacije.
Prvog dana rata 1999. godine, dok su bombe uveliko padale po Srbiji, komandant 98. Avijaciskog puka pukovnik. Sreto Malinović je pilotima 241. Eskadrile „Tigrovi“ ispred naoružanih i za poletanje spremnih aviona „Orao“ održao kratak govor koji će verovatno jednog dana, poput besede majora Gavrilovića, ući u udzbenike istorije… Nakon besede je i sam seo za komande jednog aviona i poveo formaciju Orlova u akciju protiv terorističkih snaga na Kosovu. (више…)
Fotografije koje slede ste možda već videli na „starom“ blogu, nastali su februara 2009. godine tokom posete letačkim aktivnostima 101. lovačko avijacijske eskadrile „Vitezovi“ Vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Vojske Srbije. Ovoga puta sve fotografije su u nešto većoj rezoluciji, a ima i nekih koje nisu bile objavljene do sada.
