(Srpski) 101. eskadrila: hronologija dobrih kadrova

Sorry, this entry is only available in Serbian. For the sake of viewer convenience, the content is shown below in the alternative language. You may click the link to switch the active language.

Pre šest godina pojavio se kalendar koji je potpuno osvežio pomalo dosadnu kalendarsku scenu. Ako pratite ovu tematiku sigurno znate da se radi o kalendaru 101. lovačke avijacijske eskadrile „Vitezovi“. Ovaj štampani artifekt je dobio kultni status među ljubiteljima avijacije, pa su limitirani tiraži uglavnom nestajali preko noći. Ne samo da su Vitezovi pokazali da mogu da naprave produkcijski odličan proizvod, već i nešto čija promotivna vrednost prevazilazi okvire jedinice, pa i samog vida.

Ništa se naravno nije slučajno dešavalo. Mnogo sati je provedeno iza foto-aparta u lovu na prave kadrove, u osmišljanju optimalnog dizajna, u selekciju fotografija i na samom kraju u kontroli štampe. Količina uloženog truda se jednostavno primećuje i zato toliko odskače od svih drugih. Bez preterivanja se može reći da je kalendar „sto prve“ postavio neke nove standarde koje su drugi pokušavali da slede.

Početak nove (2021) godine je možda dobar trenutak da se napravi mala retrospektiva i prikažu sve fotografije čiji sam autor, a koje su objavljene u prethodnim kalendarima.  Neke ste videli, a neke sigurno po prvi put vidite u digitalnom obliku.

Maglu na aerodromu niko ne voli, ali Migovi u ovom mističnom svetlosnom ambijentu jednostavno oduzimaju dah.
MiG-29 9.12 18102 iz „dežurne pare“ (dežurni par lovaca), naoružan raketama R-60MK.
Aerodrom Batajnica, januar 2014. godine.

Par lovaca MiG-29 (broj 18108 i 18102) negde iznad plodne vojvođanske ravnice.
Fotografija je nastala iz aviona An-26 tokom snimanja promo fotografija povodom 100 godina vojne avijacije u Srbiji. Iako je glavno snimanje bilo kroz otvorenu utovarnu rampu, neplanirano smo uhvatili i nekoliko zanimljivih kadrova dok su nas lovci pratili.
Tokom leta iznad Vojvodine, juli 2012. godine.

Buka na poletanju od koje bole uši i grudi vibriraju, zaštitni zank hladnoratovske legende. Migovi 21 uvek poleću sa uključenim forsažom, što ih čini posebno atraktivnim modelima za fotografisanje, jer sa plamenim tragom sve izgleda moćnije. Na ovoj fotografiji je MiG-21UM (NL-16) broj 16185 sa podtrupnim rezervoarom od 490 litara i nosačima za rakete R-60. Na žalost, ovaj avion je izgubljen 25. septembra 2020. godine u udesu, a tom prilikom su poginuli piloti major Dejan Krsnik i kapetan prve klase Zvonko Vasiljević, pripadnici 101. lae „Vitezovi“.
Aerodrom Batajnica, maj 2017. godine

Nekih 30 sekundi ekspozicije bilo je dovoljna da se uhvate svetlosni tragovi baterijske lampe, kojom je mehaničar osvetljao aviona i vršio provere pred naredni noćni let. Mig-21 UM 16178 koji je vredno radio te martovske večeri.
Aerodrom Batajnica, mart 2016. godine.

Sletanje u paru aviona MiG-29 (9.13) i MiG-29UB tokom bilateralne vežbe BARS (Bratstvo avijatičara Rusije i Srbije) 2018.
Aerodrom Batajnica 4. oktobar 2018. godine

Tokom letnjih meseci prag 12 piste br.2 je mesto gde se prave najbolje fotografije sa zalaskom. Sve što treba je da se “sklope kocikice” i da avioni koriste baš taj pravac i tu pistu za sletanje, i naravno da se sve dešava u pravom trenutku kada je Sunce tek malo iznad horizonta.
Aerodrom Batajnica, avgust 2015. godine

Hladan februarski dan i poletanje aviona MiG-21 Bis (L-17) broj 17232. Sivi „dim“ iza motora je ustvari isparenje čestica vode iz blago smrznute piste, naravno nakon trenutnog zagrevanja od toplote moćnog motora Tumanski R-25-300. Više fotografija iz ove serije možete videti u jednoj od prvih tema sa bloga: Snežni Migovi . Aerodrom Batajnica, februar 2009. godine.

Vojska Srbije je tokom 2017. godine postala bogatija za 6 aviona MiG-29 (verzije 9.12,9.13 i 9.51) koje je dobila kao donaciju od Ruske Federacije. Ovi avioni su prvi put javno predstavljeni 20. oktobara 2017. tokom prikaza sposobnosti VS „Sloboda 2017“. Svi avioni su bili izloženi sa raznom paletom podvešenog naoružanja, pa je ovo bila i idealna prilika za „statično“ fotografisanje. Konkreto na ovoj fotografiji je jedan od „novih“ aviona, MiG-29 9.13 ev. broj 18202 sa dve rakete R-27R i četiri rakete R-73 – standardnim borbenim kompletnom za lovačke zadatke . Snimak je nastao u ranim jutarnjim časovima, pre gužvi i dok je svetlo još imalo fine tople tonove. Iz ovog ugla, još pod ovakvim svetlom i u ovim novim mat bojama, 29-ka pokazuje zašto je jedan od najlepših aviona na svetu.
Aerodrom Batajnica, 20. oktobar 2017. godine

Neke fotografije nedostatak kolorita upotpuni. Ovo je jedna od njih, i onog trenutka kada sam pritisnuo dugme okidača znao sam da će biti crno-bela. Iako je nastala 2015. godine, fotografije prosto miriše na sovjetsku eru i rane ’70.
MiG-21 UM (16178) aerodrom Batajnica, avgust 2015. godine.

Poletanje aviona MiG-29 sa forsažem, koji pravi ogromne plamene tragove („šargarepe“), više je izuzetak nego pravilo. Izuzetno snažni motori RD-33 obezbeđuju dovoljan potisak za poletanje bez dopunskog sagorevanja sa relativno kratkim zaletom, te je uključivanje istog rezervisano samo za posebne prilike (brza reakcija, naglo penjanje, namenske obuke i sl). Audio-vizuelni trenutak poletanja 29-ke sa forsažom po mraku je nešto vrlo specijalno. U tim trenutcima niko na aerodromu nije ravnodušan, svi pogledi su upereni ka avionu koji se poput rakete vertikalno panje.
Aerodrom Batajnica, april 2015. godine.

Siluete dva vrlo različita aviona za obuku. U prvom planu MiG-21UM, avion za obuku pilota Migova 21 (MF i Bis), i na nebu mala Utva-75, avion za osnovnu obuku pilota.
Aerodrom Batajnica, avgust 2015. godine.

Pripadnik vazduhoplovno-tehničke službe daje signale pilotu kako bi uparkirao letelicu na stajanci nakon sletanja.
MiG-29 18108, aerodrom Batajnica, avgust 2015. godine.

Sparka broj 16185 je verovatno najzastupljenija letelica, ili bar MiG-21, u kalendarima 101. lae, i to sa razlogom. Prvo, to je poslednji remontovan MiG-21 uopšte (2016. godine), i tokom proteklih nekoliko godina najviše je leteo od svih „jednorepih“ migova. To je i logično jer je u jednom trenutko ostao jedini operativni avion MiG-21 u RViPVO Vojske Srbije. Druga stvar koja je uticala na njegovu zastupljenost je izgled. Tokom remonta ovaj UM je dobio novu kamuflažnu šemu bojenja, sličnu kao i „dvorepi“. Nema sumnje da je ovako obojen bio prilično fotogeničniji od ostalih, pomalo orolonulih dvae’s kečeva. Ima još jedna interesantna stvar vezana baš za ovu letelicu, to je najmlađi proizvedeni i isporučeni MiG-21 tadašnjoj JNA, koji je u RViPVO pristigao decembra 1986. godine. Zaslužio je 16185 da po završetku karijere nađe svoje mesto u Muzeju vazduhoplovstva, ali na žalost u udesu 25. septembra 2020. godine 101. eskadrila je ostala bez dva viteza, dok je 16185 potpuno uništen.
Aerodrom Batajnica, maj 2017. godine

Na kalendaru su u fokusu uglavnom avioni, ali prava vrednost „Vitezova“ su ljudi. Pilot major Zoran Jokić u kabini aviona MiG-29.
MiG-29 18102, aerodrom Batajnica, jun 2016. godine

Niski prelet uz oštri zaokret iznad Niša tokom prikaza sposobnosti VS i MUP-a „Odbrana Slobode 2019“. Zapravo, ovaj snimak je nastao pre početka same parade tokom izviđačkog leta aviona MiG-29 UB.
Niš, 10. maj 2019. godine

Tač daun, trenutak kontakta letelice teške skoro 7 tona sa pistom br.2 batajničkog aerodroma, pri brzini nešto manjoj od 300 km/h. 
MiG-21UM (NL-16) 16185, aerodrom Batajnica, maj 2017. godine

Mig-29 9.12 18102 sa dve rakete R-60 i dodatnim rezervoarom za gorivo od 1500 litra, nekoliko trenutaka pred sletanje.
Ako vam nije baš najjasnije šta se dešava na fotografiji evo i kratkog objašnjenja…U pitanju je avion tokom noćnog sletanja, uslikan u trenutku pre praga piste. Fotografija je nastala kombinacijom tehnike duge ekspozicije i upotrebe bliceva. Razmazane svetle linije su u stvari farovi aviona, koje senzor aparata usled duge ekspozicije (okidanje koje traje nekoliko sekundi) beleži kao svetlosne tragove – linije. Međutim, da nije bliceva koji su osvetlili avion, ništa se sem tih mrlja ne bi ni videlo. Da bi se ovaj efekat postigao bilo je neophodno precizno isplanirati trenutak okidanja bliceva, postaviti ih na odgovarajuća mesta, sinhronizovati njihovo okidanje i podesiti odgovarajuću jačinu. Ovo je lakše isplanirati i zamisliti nego u praksi izvesti. Mig-29 u ovoj fazli sletanja leti brzinom od oko 300 km/h i u kadru je samo delić sekunde. Dugo sam planirao ovu fotografiju i uz puno sreće uspeo da je realizujem, ali siguran sam da to ne bih usepo da nije bilo pomoći kolege Dušana Atlagića koji mi je puno pomogao u setup-u bliceva. Ovo je definitivno fotka na koju sam najponosniji iz 2016. godine. Inače fotografija je na naslovnoj strani kalendara 101. lae “Vitezovi” za 2017. godinu.  Veliko hvala 101. lae na pomoći prilikom realizacije ovog snimka.
Aerodrom Batajnica, april 2016. godine

Svakog dana 24h, 365 dana u godini, dva aviona MiG-29 iz sastava 101. lae „Vitezovi“ su u sistemu dežurstva i spremni da polete nekoliko minuta od prijema signala. MiG-29 18102 iz sastava dežurne jedinice, naoružan sa dve samonavođene IC rakete R-60MK.
Aerodrom Batajnica, januar 2014. godine

Jedno sasvim obično popodne na stajanci 101. eskadrile.
Aerodrom Batajnica, juni 2017. godine.

Oči u oči.
MiG-21UM 16180, aerodrom Batajnica, maj 2011. godine.

Letanja te večeri nije bilo, vidljivost od ispod 10 metara je premala za bezbedno letenje čak i na relativno sofisticiranim letelicama poput ovog Miga 29. Svetlosni uslovi koji se retko viđaju, a koje su pravili magla i aerodromska rasveta, nisu smeli da se propuste. Napravio sam sjajnu seriju statičnih fotografija dežurnih aviona, ali i nekoliko fantastičnih kadrova sa pilotom. I to ne bilo kojim pilotom, već tadašnjim komandantom 101. lae „Vitezovi“ majorom Dejanom Bedom. Inače čovekom koji je najviše zaslužan što kalendar uopšte postoji i koji je od samog početka priče forsirao pomalo elitistički koncept realizacije, gde je u kalendaru sve moralo da bude kako treba, od fotografija, preko dizajna pa do štampe. Čak i van konteksta kalendara, njegov doprinos promociji RV kroz dobre fotografije i beleženju moderne istorije 101.lae pa i čitave 204. vaduhoplobne brigade je ogroman, ali to je neka druga priča.
MiG-29 9.12 18102, aerodrom Batajnica, januar 2014. godine

MiG-21 UM, sletanje u suton.
Aerodrom Batajnica, avgust 2015. godine

Tačno iznad ovog aviona MiG-21UM (16178) jasno se naziru sedam karakterističnih zvezda sazvežđa Veliki medved (Ursa Major). Da je kadar samo malo širi videla bi se i zvezda Severnjača (Polaris) i bila bi na samom vrhu fotografije, otprilike iznad kraja levog krila. To znači da se pravac severa nalazi na zamišljenoj liniji imeđu položaja fotografa i kraja levog krila (desnog na slici), što je prilično tačno ako uzme u obzir da svetla piste u levom delu fotografije zauzimaju pravac 300°, te je otklon od njih do pomenute zamišljene linije taman nekih 60°. Inače, zbog svetlosnog zagađenje u beogradskom kraju je jako teško na vedrom noćnom nebu uočiti čak i najsvetlija sazvežđa, poput ovog.
Aerodrom Batajnica, avgust 2015. godine.

Poslednje provere nakon sletanja, punjenje gorivom, odvlačenja aviona i noćna smena je gotova… 
MiG-29 18108 aerodrom Batajnica, april 2015. godine.

Noćno sletanje MiG-21 UM broj 16178. Kadar koji sam mnogo puta pokušao da uslikam, a baš malo puta uspeo. Avion inače sleće u potpunom mraku velikom brzinom i jedina šansa da se napravi upotrebljiv kadar je kratki trenutak kada je avion delimično obasjan svetlima  „prodžektora“ – jakih reflektora na kamionima koji obasjavaju prag piste kako bi piloti imali bolju percepciju nivoa piste. Ova tehnika osvetljavanja praga piste se koristi kod ruskih lovaca starijih generacija, dok modernije letelice poput MiG-29 sleću i bez njihove pomoći. Treba ovde pomenuti da zbog velike brzine sletanja, loše preglednosti i generalno karakteristika upravljanja na malim brzinama, MiG-21 pretstavlja izuzuzetno zahtevnu letelicu za pilotiranje.
Aerodrom Batajnica, avgust 2015. godine

Tradicija je nastavljena. Kalendar 101. lae „Vitezovi“ za 2021. godinu je izašao iz štampe, a u njemu 12 odličnih fotografija koje će nam ulepšati životni ili radni prostor tokom ove (nadamo se mnogo bolje) godine. Autori fotografija su Nebojša Stanojević (2), Žarko Skoko (1), Aleksa Mladenović (1), pilot maj. Aleksandar Marinković (2) i Dimitrije Ostojić (6).  Za odličan dizajn koji je fin balans između akcentovanih fotografija i upotrebljivosti kalendarijuma, standardno je zadužen Dušan Atlagić, i to po peti put do sada.

I za sam kraj: prvih tri čitalaca koji se jave u komentarima će dobiti jedan primerak kalendara. Nema nikakvih uslova sem da žive na teritoriji Republike Srbije.

Tekst i fotografije Dimitrije Ostojić photo © 2009-2020