Tigrovi – prvih 60 godina

Prvog aprila 1961. godine, tokom velike reorganizacije JNA „Drvar-1”¹ formirana je 241. lovačko-bombarderska avijacijska eskadrila na aerodromu Petrovac kraj Skoplja. Šezdeset godina kasnije 241. lbae i dalje postoji. Leti na nekim drugim avionima, sa drugog matičnog aerodroma, ali istoriju ne zaboravlja i primerno obeležava svoj „rođendan”.

Na početku postojanja jedinice okosnicu jurišne avijacije RViPVO činili su američki avioni F-86G Tanderdžet (Thunderjet), pa je 241. lbae letela na ovim avionima sve do prijema domaćih jurišnika J-21 Jastreb početkom sedamdesetih. Preobuka na tada nove i moderne Orlove od 1986. godine označila je novu etapu istorije te jedinice. Ratna dešavanja koja su ubrzo usledela i povlačenje JNA iz SR Makedonije, primorali su eskadrilu da se prebazira na aerodrom Lađevci. Malo nakon toga, u prvoj polovini devedesetih, 241. lbae i zvanično dobija naziv Tigrovi, iako ambleme sa glavom tigra letelice ove eskadrile nose još od sredine šezdesetih. Tokom NATO agresije 1999. godine eskadrila dobija zapaženu ulogu u odbrani zemlje. Od prvog dana rata Tigrovi počinju da dejstvuju po položajima i objektima OVK na Kosovu i Metohiji. Tigrovi su preživeli i rat, i period stagnacije ratnog vazduhoplovstva nakon rata. Danas 241.lbae raspolaže sa najvećim brojem operativnih Orlova u zadnjih 20-ak godina, nalet se povećao i prosek godina pilota konačno smanjio. Ostaje samo da Tigrovi dobiju i mlađe i modernije letelice, kakve sigurno odavno zaslužuju.

Zbog cele Covid situacije, eksadrila je ovaj jubilej proslavila ne pretrano „bučno”, ako izuzmemo buku motora dva „specijalna” Orla koja su izvela mali letački program za okupljene prijatelje Tigrova. Upravo ta dva aviona J-22 Orao nedavno su dobila znimljivo obojene repne površine sa motivima tigra, a dan eskadrile je bila idealna prilika za premijeru novog izgleda. Novu šemu bojenja je dobio još jedan Orao, broj 25161 i to sa crtežom lika ppuk. Živote Đurića, bivšeg komandanta 241.lbae,  koji je poginuo tokom dejstva po položajima OVK 25. marta 1999. godine. Ovaj avion je već „penzionisan” pa će svoju karijeru verovatno nastaviti kao neki vid spomen-obeležja u krugu aerodroma.

Povodom 60. godina od formiranja 241. lovačko-bombarderske eskadrile, jedinicu je posetio, izvršio smotru i održao govor pred pripadnicima lično komandant RViPVO general-major Duško Žarković.

Tokom kratkog letačkog programa, par aviona Orao je demonstriralo više šema napada na ciljeve na zemlji. Međutim, „gužva” na aerdromu Lađevci usled redovnih letačkih aktivnosti i stalni niski preleti moćnih 35-ica (helikoptera Mil Mi-35M), napravili su mini aero-miting i dodatno upotpunili proslavu dana eskadrile. Nevezano za dan jedinice, evidentno je da se obim letenja na Lađevcima znatno povećao u poslednje vreme, što sigurno pozitivno utiče na statistiku naleta naših pilota, a samim tim i stepen obučenosti.

Specijali

Kao neko ko je učestvovao u dizajniranju šeme bojenja za više letelica u našem vazduhoplovstvu, i neko koga ova tematika generlno dosta zanima, moram da se osvrnem na „specijale”. Orlovi J-22 sa evidencijskim brojevima 25171 i 25175 dobili su identične motive tigra na repu. Generalno smatram da vojne letelice trebaju da imaju formacijski, vojni i kamuflažni izgled, i nisam preterani fan „šarenih” specijala koji se često viđaju kod vojnih letelica, posebno onih koje se koriste za demo nastupe. Sa druge strane, nemam ništa protiv diskretnih motiva na pojedinim letelicama, naročito ako ne narušavaju opšti kamuflažni izgled. Recimo motivi na nosu ili repu aviona često mogu da se jako lepo ukope u izgled letelice, praktično da pojačaju estetski dojam, a u isto vreme i da pozitivno utiču na moral pripadnika jedinice, a i šire mase, recimo potencijalne buduće pilote. Odmah da kažem, jako mi se sviđa kako je to ispalo u slučaju ova dva Orla. Imam sitne zamerke, npr. smatram da su državna zastava i evidencijski broj mogli bolje da se estetski reše, i da je bela boja trebala manje da se koristi. Bez obzira na to, ovakvi Orlovi sjajno izgledaju! Ne samo to, motiv se odlično uklopio u izgled letelice i ne remeti previše pojavu ovog jurišnika, šta više dopunjuje je. 

Sveže obojeni repovi aviona 25175 i 25171 sa tirgom, znakom 241.lbae.

Ideje pripadnika 241. u delo je sproveo mladi umetnik Lazar Piljojčić, čije radove možete videti na instagram profilu https://www.instagram.com/piljojcic.lazar11/ .  

Treći Orao je na repu dobio lik pilota Živote Đurića. U pitanju je avion sa evidencijskim brojem 25161, a broj 25104 koji se vidi na repu je tu u znak sećanja na avion sa kojim je Života nastradao i otišao u legendu. U pitanju je Orao koji je završio letačku karijeru pa će kao eksponat biti u krugu aerodrome i sećati nas na herojsko delo pokojnog komandanta Tigrova. Ovako to ima smisla, ali mislim da ne bi bila sjajna ideja da je u pitanju operativna letalica. Veliki sam protivnik da avioni koji lete nose likove poginulih pilota. Postoje drugi, mnogo bolji načini kako se ukazuje počast palim herojima od farbanja njihovog lika na rep operativne letelice. Pre par godina postojao je jak pritisak od dela internet zajednice da se na vertikalnim stabilizatorima naših Migova 29 nacrtaju likovi poginulih pilota tokom NATO agresije. To je plod slabog poznavanja vazduhoplovstva, manjka kreativnosti i kopiranja ideje koju su Poljaci primenili na nekim od svojih Migova (u čast sećanja na heroje eskadrile Kašćuško). Srećom ideja je od strane komande RViPVO blokirana i zdrav razum je pobedio.

Moram da naglasim da je situacija sa ovim Orlom drugačija, i s obzirom da je u pitanju statički eksponat, možda čak i neki vid spomen-obeležja, odavanje počasti stradalom pilotu na ovaj način ima smisla.

Kako je ceo događaj izgledao možete videti u kadrovima koji slede, a nije loše podsetiti se i nekih starijih tema na blogu čiji su akteri Tigrovi, poput ovih: Orlovi sa Morave, Tigrovi, Zlatni sat i Bojevo gađanje.

Poletanje para Orlova sa aerdroma Lađevci. U pozadini se vidi kontrolnji toranj i zgrada civilnog dela aerodroma, koji je poznatiji pod nazivom Morava.

Orlovi broj 25171 i 25175 tokom poletanja. Ovo su ujedno i dva primerka koja su dobila „spcijal“ na repu.

Simulaciju napada Orlova na zemaljske ciljeve nije lako uslikati, posebno ako si u reonu „cilja“. Pojave se neotkuda, sa ekstremno male visine iskoče i krenu u obrušavanje ka cilju. Od trenutka uočavanja do njegovog izlaska iz vidnog polja prođe prilično malo vremena, pa ako fotograf nije dovoljno brz, vrlo lako može da ostane bez fotografije. Koliko je to loše za fatografisanje, toliko je dobro za preživljavanje u stvarnim sukobima ;)

Komandant Ratnog vazduhoplovstva i PVO general-major Duško Žarković rukuje se sa pilotom kapetanom I klase M. Đorđevićem, nakon prikayanog letačkog programa.

U 241. eskadrili je došlo i do smene generacija, pa je sve više mladih pilota koji su ovladili ovom zahtevnom letelicom. To je možda i najlepša stvar u našem RV-u koja se primećuje u poslednje vreme. Najbitnija je svakako, jer nam od mladih pilota zavisi budućnost ratnog vazduhoplovstva.

Lik ppuk. Živote Đurića, komandanta „Tigrova“ od 1992. do 1999. godine, koji je poginuo tokom NATO agresije, prilikom dejstva po položajima tzv. OVK, naslikan je na rep aviona Orao J-22 sa evidencijskim brojem 25161. Po svemu sudeći ovaj avion je završio svoju letačku karijeru i ostaće eksponat u krugu aerodroma. Evidencijski broj 25104 na repu je tu samo u znak sećanja jer na avionu sa tim brojem Života i  nastradao 25. marta 1999. godine.

H-145M, vrlo čest gost na Lađevcima.

Prva borbena bespilotna letelica u naoružanja Vojske Srbije: CH-92A. Ujedno i moja prva upotrebljiva ove letelice u vazduhu :)

Helikopteri Mi-35M su upotpunili dan na Lađevcima. Uvek ih je lepo videti i čuti.

¹Podaci o inicijalnom nastanku i istorijatu jedinice preuzeti su iz knjige „Orao – pogled iz jugoslovenskog ugla” autora Aleksandra Radića. Inače u pitanju je knjiga koju svaki ljubitelj Orla mora da pročita.

Tekst i fotografije Dimitrije Ostojić photo © 2021