Grčki lovci nad Severnom Makedonijom

Pomalo nezapaženo je prošla vest da od 9. decembra vazdušni prostor (VaP) Severne Makedonije, ili preciznije njegov gornji sloj, čuva Grčko ratno vazduhoplovstvo. Nakon Albanije, Crne Gore i Slovenije, Severna Makedonija je postala četvrta članica NATO-a iz regiona čiji će VaP kontrolisati neko od savezničkih RV-a. U pitanju su zemlje koje nemaju lovačku komponentu u svojim vazduhoplovstvima. Zbog velikih troškova eksplatacije modernih lovačkih (ili višenamenskih) aviona, u kombinaciji sa relativno malom teritorijom, te zemlje nemaju potrebe, mogućnosti ili ekonomske opravdanosti za kontrolu VaP u sopstvenoj režiji.

F-16C iz sastava 337. eskadrile Ratnog vazduhoplovstva Grčke, nakon sletanja na Međunarodni aerodrom Skoplje.

Baš tog 9. decembra, povodom početka partnerske saradnje u okviru NATO na kontroli vazdušnog prostora, na nebu Severne Makedonije organizovan je prikaz presretanja civilnog aviona od strane para lovačkih aviona F-16C iz sastava 337. eskadrile Grčkog RV. Lovci su poleteli iz vazduhoplovne baze Larisa, ušli na teritoriju Severne Makedonije i presreli avion Lirdžet 60 makedonske Vlade sa kojim je „izgubljena” radio komunikacija. Mediji su celu pokaznu vežbu mogli da posmatraju sa stajanke skopskog aerodroma, delom svojim očima na nebu iznad njih, delom putem video linka iz Operativnog centra, odakle se videla i radarska situacija iznad Severne Makedonije. Događaj je upotpunilo i pojavljivanje letelice koja se retko viđa – NATO avaksa Boeing E–3 Sentry, koji je nakon nekoliko preleta iznad Skoplja sleteo na Međunarodni aerodrom Skoplje.

Tokom izlaganja predstavnika NATO-a, makedonske vojske i zvaničnika, moglo se čuti i dosta zanimljivih informacija o samom sistemu NATO „er polisinga” (Air Policing), poput one da je ova uslugu potpuno besplatna za partnerske zemlje, što je u potpunoj suprotsnosti sa opšte raširenim stavovima da se radi o izuzetno skupoj usluzi. Više o ovoj temi pročitajte u tekstu Balkanske Bezbednosne Mreže.

Formacija grčkih aviona F-16C i Learjet 60 Vlade Severne Makedonije.

Kako izgleda procedura prilikom presretanja? Evo nečega na tu temu iz zvaničnog press materijala:

Saveznički radari imaju prioritete za praćenje letova od interesa od 30.000 letova koji se obavljaju svakog dana u evropskom vazdušnom prostoru. Ako određeni vazduhoplov ne upotrebljava svoj transponder ili nije u radio-vezi sa civilnom kontrolom letenja ili nije podneo plan leta, o letu se obaveštava jedan od dva Združena vazduhoplovna operativna centra, u Uedemu (Nemačka) ili Torehonu (Španija), koji onda odlučuje da li da naredi poletanje aviona za brzu reakciju (presretača) iz jedne od savezničkih avio-baza koje su za takve misije na raspolaganju 24/7. Kada presretač uzleti, pod kontrolom Centra za kontrolu i izveštavanje on se približava neidentifikovanoj letelici. U skladu sa odgovarajućim dokumentima Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva i NATO-a, avioni u NATO vazdušnom patroliranju izvršavaju svoje letove profesionalno i predvidivo. Time se osigurava da pilot presretačkog aviona ima vizuelni kontakt i svest o tome kako presretanje napreduje. Bezbednost leta je od najvećeg prioriteta, što je dalje podržano nacionalnim vazduhoplovnim propisima. Združeni vazduhoplovni operativni centar će pratiti celu operaciju i izvestiti sedište Savezničke vazdušne komande, gde se sve informacije o presretanju beleže u Sektoru za vazdušnu patrolu i izveštavanje. Sve letove započinju ovi centri i izvršavaju ih vazduhoplovi NATO-a.

Kao što možete videti na fotografijama vremesnka situacija je bila dosta složena, na trenutke razočaravajuća. Međutim, igra svetla koje se probijalo kroz rupe u oblacima je napravila jedinstvene, vrlo zanimljive i dramatične svetlosne uslove za fotografisanje.