Šar planina: Brezovica free ride

U jednoj od predhodnih tema konstatovao sam da je Šara jako dobra za free ride skijanje. Dve godine kasnije i nekoliko poseta bilo je dovoljno da shvatim da su moje reči bile preblage. Šara je u stvari ludilo od planine, raj za turno i fri rajd (slobodne?!) skijaše. Usudiću se da kažem da na Balkanu za ove vidove zimske rekreacije nema bolje planine, a obišao sam ih dosta.
Nije ni čudo da mi je jedna od najboljih zimskih avantura u 2018. godini upravo bila na Brezovici. Za nekoliko dana, između 15-18. februara , uspeli smo da “spustimo” dosta padina, dobro se družimo i neplanirano odradimo jedan od lepših turno uspona (i spustova) ikad, uspon na vrh Bistra!

Dan1: Zagrevanje

Magla, i to baš. Sa prozora “Sport turasa” jedva se naziru žute mimoilazeće kabine zubčastog lifta koje prevoze ljude i stvari do hotela “Molika”. Vidljivost od ispod 50 metara ne obećava puno aktivnosti za ovaj dan, pa nam se ne žuri. Uz jutarnju kafu smišljamo šta bismo mogli da radimo po ovakvom vremenu. Nema puno opcija, držimo se ski staza i malo šaramo pored ako nam se ukaže prilika. Vreme je toliko bljak, pa donosim odluku da nema smisla da nosim foto aparat sa sobom i ostajem naoružan samo mobilnim telefonom (ah kakva greška!).

Krećemo žičarom “Velika livada”, jedinom koja radi tog dana, i nakon visinskog skoka od nekih 500 metara dolazimo do izlaza. Na trenutke se iznad pojavljuje jača svetlost koja nagoveštava da bi gornja baza oblaka mogla biti blizu. Brzo menjamo planove, idemo na Piribreg. Probaćemo, idemo polako pa ako do prevoja probijemo oblak idemo dalje, a ako ne, nazad na staze. Petnaestak minuta kasnije ispod nas je more oblaka, a iznad Sunce i plavo nebo. Sve se vidi, cela Šara, Prokletije, Kopaonik…Nastavljamo našu turu puni elana i ubrzo stižemo na vrh Piribreg (2524 mnv.)

Blizu vrha Piribreg, pogled na jugo-zapad, ka Crnom Kamenu, Jezerskom vrhu i Bistri

Na vrhu Piribreg (2524 mnv.). Prava je šteta što sam ostavio foto aparat u hotelu. Sve fotke od prvog dana su napravljena uz pomoć telefona Huawei Honor 9.

Tu odlučujemo da nastavimo grebensku turu koja vodi preko Meančeta do (Štrbačke) Crne čuke, odakle se direktno možemo spustiti nazad u ski centar. Vreme je nestabilno, pa žurimo da se što pre spustimo jer oblaci kao da se lagano penju… Crnu čuku, koja se sa Piribrega videla, polako guta oblak, koji je i nama sve bliži.

Silazak sa Piribrega i nastavak grebenske ture ka „kanti“

Negde na oko 2300 metara visine, isto onako kako se odjednom pojavilo sunce, sada se pojavila magla. Vidljivost je užasno mala, jedva se grupa međusobno vidi, a moramo da nastavimo kretanje po terenu koji nije naivan u ovakvim uslovima. Prvi u grupi sam ja i lagano otklizavam grebenom trudeći se da budem što bliži samoj ivici, kako me ne bi suviše odvukla istočna padina i kako ne bismo završili u Štrpcu umesto na Brezovici :) Znam dobro ceo taj potez jer sam tu i pre išao turno skijama, ali u ovoj magli mi predhodno iskustvo i nije od prevelike koristi. Pojma nemam da li ima streha i gde su tačno odsečeni delovi koji mogu biti jako opasni. Na svakih 5 minuta gledam u GPS da proverim da li sam još na dobroj putanji. Uporno pokušavam da nađem jedan kuluar kojim sam se predhodne godine popeo na taj greben, a koji se nalazi par stotina metara jugo-istočno pre “kante”, ali mi ne polazi za rukom. Na kraju dolazimo do mesta odakle bi imalo smisla da pokušamo silazak sa grebena. Nailazimo na dosta dobar svežiji sneg i srećni idemo na dole punim gasom. Zavšavamo u potoku, padina nas je odvela pravo u vodoslivnicu, ali nije strašno, uz malo gimnastike i skidanje skija uspevamo da pređemo na drugu obalu. Sad smo već umorni, iako nismo nismo prešli neki naročitu distancu, te je jednoglasna odluka da današnje turno skijanje nastavimo u kafani.

Ova tura se može smatrati jednim od klasika ski centra Brezovica, nije prezahtevna, može da se odradi za pola dana, pa vam ostavlja drugu polovinu za skijanje po stazama ili neku drugu aktivnost. U isto vreme pružiće vam odličan pogled na istočni krak Šare, a kompletan ski centar će sve vreme biti sa vaše leve strane. Ukoliko ne koristitie žičaru napravićete i fini uspon od skoro 900 metra.

Evo i male novine na blogu, od sada tu su GPS trekovi. Kako bih vam bolje vizuelizovao kretanje po ovakvim akcijama, rešio sam da dodam gps rute u sve teme ovog tipa. Bilo je toga i pre u nekim temama, ali kao linkovani fajlovi i bez vizuelizacije. Posle dosta mozganja opredelio sam se za gpsies jer omogućava direktan download trekova iz samog prozora na blog strani (bez posete sajta), iako je wikiloc vizuelno dopadljiviji. Tako da sada možete direktno skinute trekove i koristiti ih, analiziriti i raditi šta god, ali molim vas obavezno pročitajte sledeće upozorenje!

Dan2: Durlov potok i noćno skijanje

Durlov potok

Dan fantastičan. Juče sam se zeznuo pa nisam poneo foto aparat, ali danas neću. Nositi profi foto opremu u ovakve avanture predstavlja veliki teret. Pre svega tu je briga da se nešto ne uništi/smrzne/pokisne/ispusti, ali i u bukvalnom smislu predstavlja teret, jer ranac postaje teži za nekoliko kg opreme (što zna jakoooo da smeta pri jačim turama). Otud svaki put preispitvanje „da li mi baš danas treba aparat“. Na kraju se ispostavi da svaki put treba i do sada nikad nisam zažalio što sam ga poneo, a više puta sam zažalio što nisam. Na ovu turu sam išao sa DSLR aparatom Canon 6D i dva objektiva: 24-105 LIS i 50/1.8. To mu dođe i neki maksimum opreme za celodnevne ture…

Ujutru nam se pridružuje Siniša poznatiji kao Cupe, izuzetno aktivan lokalni turno skijaš i naš dobar prijatelj. Zapravo tada smo ga upoznali, ali na planini vidiš najbolje kakav je neko čovek, tako da smo se vrlo brzo skontali i sad imam onaj utisak kao da se znamo 100 godina. On je već bio svuda gde mi planiramo da idemo, pa je bilo logično pustiti ga da nam on predloži aktivnosti za ovaj dan.

Dogovor je pao, idemo na fri rajd ultra klasik Brezovice: spust kroz Durlov potok. Ulaz ima nekoliko varijacija, može se krenuti sa Crnog Kamena (2536) ili malo niže sa sedla ka koti 2454. Mi se odlučujemo za ovu drugu varijantu. Krećemo žičarom, dok se penjemo uživamo u pogledu na okolne vrhove, ali i čitav venac Prokletija. Na skijama nastavljamo ka Piribregu, ali na grebenu skrećemo desno ka Crnom Kamenu, te nam Piribreg ostaje iza leđe. Prolazimo i kotu 2454, poslednje uzvišenje na grebenu i sad smo praktično u podnožju Crnog Kamena. Cupe kaže da je to pravo mesto za ulazak. Stojim na grebenu i gledam u ogroman amfiteatar ispod mene, oivičen strmim padinama koje se spuštaju sa okolnih vrhova. Deluje zeznuto, ali ne i štrašno. Skidamo krzna, stežemo cipele, prebacujemo vezove u ski mod i krećemo.

Severna strana Crnog kamena 2536 (prvi levo), toliko strma da izgleda neskijivo. Iza njega moćni greben koji vodi ka Jezerskom vrhu, Bistri i tako u nedogled, do kraja Šare.

Kratak spust ka prvom sedlu između Piribrega i Crnog Kamena, a onda opet uzbrdo…

Penjemo se polako i na kotu 2454, uzvišenje na grebenu negde označeno kao Raša ili Rafša, a negde se ovaj topon im koristi za prevoj koji se nalazi malo niže. Iza nas ostaje Piribreg, dominantni vrh skijališta Brezovica.

Posle prvih par stidljivih zaokreta, telo izlazi iz grča, a osmeh postaje sve veći. Ovo je predobro! Potpuno smo odsečeni od sveta, sami na svom terenu u pravom alpskom ambijentu. To je taj osećaj zbog koga sve manje vremena provodim na skijalištima, a sve više tražim ovakve destinacije.

Nakon serije strmih i blažih delova, uključujući i jedan odličan kuluar, spust se završava u Durlovom potoku koji izlazi na put, nekih 300-400 metara ispod samog ski centra. Odatle ste za manje od 10 minuta u nekom od kafića, gde možete da se okrepite i smislite gde ćete dalje, jer ostalo vam je još pola dana za avanturu.

Cupe kreće prvi da proveri kakvo je stanje…

Punim gasom!

Na prvoj zaravni, kratka pauza. Ne zato što smo umorni, već zato što u ovom ambijentu treba uživati. Posmatramo severnu stranu Crnog kamena i gledamo gde bi se moglo „proći“.

Durlov potok je vanserijska vožnja, vrlo divlje, a opet dovoljno pitomo da može da se skija. Međutim, ova tura nije za svakoga. Teren je izuzetno komplekasan, a prolazi se i kroz prilično lavinozne i opasne deonice. Dakle, za skijanje van staza u ovakvim uslovima morate biti malo više od dobrog skijaša, morate razumeti teren po kojem se krećete. U ovakve ture se ne ide kada uslovi nisu povoljno, jer je šansa da izazovete lavinu vrlo realna. Čak i u dobrim uslovima treba biti oprezan, a bez lavinskog bipera, sonde i lopate i ne pomišljajte da krećete.

Celo brdo na severnoj strani Durlovog potoka je izuzetno lavinozno, čemu svedoče i česte spontane lavine.

Grebenska tura i zalazak

Pravimo pauzu za ručak, ali ne žurimo. Plan je da se opet popnemo na onaj greben od juče i da se spustimo u ski-centar. Za razliku od predhodnog dana, sada “napadamo” greben direktno ka Meančetu. Juče je bila magla, pa drugari iz ekipe nisu ni videli tu stranu planine kako treba, red je da ponovimo.

Naša velika grupa postaje još veća gde nam se u popodnevnoj turi pridružuje još jedna legenda Brezovice – Paja Ilić. Sa izlaza žičare Velike livade skijamo do polaza žice Piribreg (koja je van funkciije godinama). Odatle koso penjemo direktno na greben, ka koti 2440, a po izlasku nastavljamo ka Livadicama. Uslovi su vanserijski, vetra nema čak ni na grebenu, a pogled oduzima dah. Već je kasno popodne, Sunce je nisko, pa Šara lagano dobija one zlatne tonove. Skrećemo ka Meančetu i nastavljamo još malo dalje grebenom do jednog sedla. Pred sam spust ka ski centru Brezovica odlučujemo da napravimo jednu veću pauzu i sačekamo zalazak Sunca. Polovina grupe kreće ranije da zauzme mesto u kafani, a ostatak čeka da Sunce ode iza horizonta.

Ljuboten (2498) – veličanstvena piramida na servero-istočnom kraju Šare

Verujem da nekima od vas nije baš najjasnije kako si mi to krećemo skijama i uzbrdo i nizbrdo. Ukratko, imamo specijalnu opremu za turno skijanje (strani termini: ski touring, radonee skiing …). U suštini skije i pancerice su jako slične kao i za alpsko skijanje, s tim da su uglavnom olakšane i malo prilagođene specifičnostima turnog skijanja. Glavna razlika je u vezu, koji nije fiksiran, već postoji mogućnost „otključavanja“ pete i „zaključavanja“ prednjeg dela veza kod cipele, što omogućava dosta lakše i prirodnije kretanje po uzbrdici i ravnom terenu. Za kretanje uzbrdno neophodna su i krzna ili kože koja se prilikom uspona lepe na donju površinu skije, a prilikom spuštanja skidaju. Krzna omogućavaju da skija klizi na gore, a struktura od sitnih dlakica sprečava klizanje na dole (do nekog nagiba). Kada skijate nizbrdo, skidate krzna i zaključavate vezove. Sa turno skijama se verovatno možete kretati najbrže zimi na planini.

Nigde ne žurimo, glupo je propustiti zalazak po ovakvom danu.

Padine Šare, Koritnik, Paštrik, Ošjak, delovi Prokletija…

Deo ekipe kreće na dole. Duboko u pozadini se vidi selo Brezovica, a u njemu hotel „Narcis“, dominantni objekat koji na žalost propada, sada već decenijama.

Autor ovog teksta i ovih fotografija, visoko iznad ski centra. Foto: Aleksandar Grgić

Postalo je mračno i hladno, pa smo rešili da polako odskijamo na dole pod svetlom čeonih lampi. Prvi deo spusta je OK, ali što više spuštamo sneg postoje lošiji i teži za skijanje. Poslednjih 100-200 metara visine skijao sam (ako se to može nazvati skijanjem) najgori sneg u životu. Sneg koji je tokom dana zbog temperature omekšao, sada je počeo da se steže, pa je postao nedovoljno čvrst da ostaneš sa skijama na površini i nedovoljno mekan da možeš da manevrišeš. Bukvalno katastrofa. Nervirao sam se, jer nisam znao šta da radim, koju god tehniku da sam probao, podjednako sam loše i teško skijao. Nisam bio siguran da li sam mnogo umoran pa mi loše ide ili jednostavno ne znam da skijam :) Malo mi je laknulo kada smo se spustili, prvo što sam i dalje u komadu, ali i zato što se po uzdasima i komentarima videlo da je sve mučila ista muka…Dan završavamo u kafani i dogovaramo se gde ćemo sutra. Moj plan da idemo na Ljuboten pada u vodu, Cupe ima bolju ideju. Idemo na Bistru! A ta avantura zaslužuje zasebnu temu…

Krećemo i mi, Sunce je već ispod horizonta, pa je svetlost lampi neophodna za bezbedno spuštanje.

Noćno skijanje van staza. Nije lako, ali itekako uzbudljivo i jedinstveno.

Dehidrirani i gladni, oporavljamo se kod Daneta u kafani i smišljamo planove za sutra…

GPS trek od drugog dana naše avanture. Na kruje je naša tura poprimila oblik koji podseća na srce :)

Upozorenje!

Priloženi GPS trekovi su postavljeni u svrhu ilustracije putanje kretanja, te ne predstavljaju nužno niti pravi niti bezbedan put. Planinsko okruženje predstavlja potencijalno vrlo opasnu sredinu, a odlike terena umnogome zavise od godišnjeg doba i vremenskih uslova u datom trenutku, te trekove ne čini univerzalno primenjivim. U prirodi morate uvek biti spremni na iznenađenja. Trekove možete koristiti u svrhu analize, pripreme i upoznavanje terena pre vaše ture, ali NIKAKO i kao putanju kojoj možete verovati. S tim u vezi, na svakom pojedincu ostaje da proceni nivo svojih sposobnosti pre nego što se upusti u avanturu i da dobrom pripremom svede rizike na minimum. Uvek imajte broj telefona odgovarajuće spasilačke službe. Za teritoriju Republike Srbije to je Gorska služba spasavanja Srbije, koju 24/7 možete kontaktirati putem dežurnog telefona +381 (0)63 466 466.

Tekst i fotografije Dimitrije Ostojić © 2019