Hot ‘n Cold

Kliknite na fotografije za punu veličinu

Stižemo u Žabljak, i bez obzira što je već mrak idemo da prošitamo do Crnog jezera – jednog od dragulja Durmitora. Prelep prizor, vrhovi Durmitora iznad zaleđenog jezera, a na nebu milijarde zvezda. Rasklapam stativ, montiram aparat i pravim par snimaka. Falilo mi je malo mesečine da skratim ekspoziciju i zamrznem zvezde, ali ni ovo sa tragovima zvezda nije loše ispalo ;)

Bole i ja, negde iznad Prle. (foto: Ivan Uroševic)
Sutra dan oko 11h krećemo na uspon, treba preći dosta kilometara i savladati veliku visinsku razliku sa punim rancima na ledjima. Cilj za taj dan je Valoviti Do, gde ćemo napraviti naš mali kamp.

Verzija panorame bez natpisa.

Pogled iz Valovitog Dola ka masivu Bobotovog Kuka: U dnu je ogroman bolder poznatiji kako „Kleknata Glava“, u centru Bobotov Kuk, desno Bezimeni vrh a levo Lučin Vrh.
Posle oko 6 sati hoda eto nas u Valovitom Dolu. Prelepa uvala ispod Bobotovog Kuka, opkružena najvišim durmitorskim vrhovima.

Bobotov Kuk, Bezimeni Vrh, Jupiter, Venera i moj primus, sve na jednom snimku :) Tek kasnije sam saznao da su ove dve sjajne zvezde ustvari planete Venera u Jupiter. Uživam u pogledu dok topim sneg za sutrašnji uspon. Posle dužeg posmatranja vrha odlučujemo da probamo uspon sa severne strane preko sistema snežnih polica i kuluara, iz šatora deluje skroz izvodljivo…

04.09h – spremni za uspon na Bobota!
Ustajemo u 03h, pakujemo se i krećemo neki minut posle četiri ujutru. Zbog visokih temperatura krucijalno je da što ranije izađemo na vrh, dok sneg još „drži“ i dok je opasnost od lavina manja. Krećemo, i posle 40ak minuta stižemo do početka severne stene. Zbog lošeg snega menjamo plan, ipak napadamo „Bobota“ preko Škrškog pogleda (praktično sa druge strane).

Divokoza, tik ispod Lučinog vrha, a u pozadini Zupci.
Stižemo do prevoja, već svanjava, vidimo divokozu i pitamo se šta li traži na ovoj visini…

Škrški pogled. U desnom delu fotografije se vidi zaleđeno veliko i malo Škrško jezero.

Brzo napredujemo i stižemo do Škrškog pogleda odakle počinje teži deo uspona. Navezujemo se i posle kratke pauze nastavljamo. Prvo prečimo 40-ak metara ulevo po strmoj padini, zatim direktno gore, prolazimo jedan kuluar i stižemo do najtežeg dela uspona- do strme mix deonice snega stena i leda.

Bole (Bojan Marić) u završnim delovima uspona.

Stižemo do najgadnijeg dela. Krećem direktnom linijom preko stene i snega, prvi deo je gola stena (~UIAA III). Već sam 20ak metra iznad Bojana bez međuosiguranja, a ispod mene rupa od 700 metara. Nastavljam oprezno dalje i u jedom trenutku vidim bolt kako viri iz stene, ali bez pločice. Ah, svašta mislim u sebi i psujem onoga ko ga je skinuo. Nastavljam dalje, i posle par metara primećujem mali komad metala koji viri iz ledom okovane stene. Par udarca cepinom i na površinu izranja bolt sa sve pločicom. Osmeh na mom licu, i veliko olakšanje :) Improvizujem sidrište, i osiguravanje Boleta koji dolazi do mene i nastavlja da vodi. (penjemo cug na cug sve vreme).

Bobotov Kuk – 2523m – najviši vrh Durmitora.
Čujem glasan uzvik- siguran znak da je Bole na vrhu! Uspeli smo, posle tri i po sata eto nas na vrhu. A tamo fantazija, prelep dan, gotovo da nema vetra, vreme kakvo se i leti retko doživljava na Durmitoru! sada ostaje samo još da bezbedno siđemo…

Odpenjavamo lagano problematičnu deonicu do Škrškog pogleda, sneg je već primetno mekši…

Bole pravi autoportret, a eto i mene u pozadini. Foto: Bojan Marić

Razvezivanje i kratak predah na Škrškom pogledu. Foto: Bojan Marić

Pogled na krečnjačku stenu Bobotovog Kuka sa prevoja. Na prevoju pravimo kratku pauzu za doručak i fotkanje.

Home sweet home. Naš šator – 200 metara ispod nas, čak se vidi i treći član ekipe – Skaki (Ivan Urošević) koji je ostao u kampu.

„E tu smo bili!“.
Stigosmo najzad i do kampa.

Kakav dan, izmišljen za skakanje. foto: Skakamendin Jusuf Hasanović a.k.a Ivan Urošević

Ma kakav Bobot i ostali vrhovi, ovo je hard-core alpinizam uz kremu za sunčanje i šolju tople kafe :) Dobro je, uopšte nema + 20 C. foto: Skakamendin Jusuf Hasanović

Kleknata Glava, Bobotov Kuk i Lučin Vrh. Tokina 11-16/2,8 + CP

Perfektan dan od početka do kraja. Sa prvim mrakom idemo na spavanje, sutra je u planu uspon na Oblu Glavu i Čvorov Bogaz, obilazak Ledene pećine i povratak u civilizaciju.

Izlazak sunca, najfotogeničniji deo dana. Zato ne gubim vreme i bacam se na fotkanje.

Bole (Bojan Marić) i ja (Dimitrije Ostojić) na jednom od mnogobrojnih boldera u Valovitom Dolu. Foto: Skakamendin Jusuf Hasanović

Lučin vrh (2396) obasjan prvim zracima sunca.

Detalji sa uspona na oblu Glavu.

Na Obloj Glavi ( 2303 m)

Ledena Pećina.
Nastavili smo dalje uspon ka Čvorovom Bogazu, ali zaboravili smo da se slikamo na vrhu :( Sa vrha, dosadno i beskrajno spuštanje do Žabljaka….Ni sam ne znam koliko sam puta propao u sneg do pojasa, čista frustracija…

Sa desna na levo: Skaki, Bole i ja.
Posle iscrpljujućeg dana, prvi full obrok i naravno pivo :) Naši drugari koji su u to vreme bili na zimskoj alpinističkoj obuci (neki instruktori a neki tečajci ;) ) su nas lepo ugostili …

Pogled na kanjon Tare sa mosta. Posle četiri fenomenalna dana moramo nazad :( Pravimo pauzu na Djurdjevića Tari i nastavljamo put kući. Već imamo planove za narednu godinu ;)