1998

Jedna od onih godina koje ostaju u pamćenju i po dobrom i po zlu. Godina kada su sukobi na Kosmetu bili u jeku, vodio se rat, a opet život je tekao kao normalno. Gledali smo “Titanik” i “Spasavanje redova Rajana”, slavili košarkaško zlato u Atini, a bilo je ponešto i zaljubljenike u avijaciju.Tu 1998. godinu ćemo pamtiti i po tri vazduhoplovnih događaja u našoj zemlji (SR Jugoslaviji), po aeromitinzima u Podgorici, Lađevcima i Batajnici.

Prvi put posle raspada SFRJ, 1997. godine održan je fantastičan aeromiting „Batajnica ’97“, sjajan događaj koji je ogromnom broju ljudi omogućio da uživaju u sjajnom letačkom performansu. Još uvek se priča o predobrom nastupu francuskog pilota na Mirage 2000 koji je uspeo da baci u drugi plan Su-30, inače “zvezdu” aeromitinga. To je ujedno i prvi aeromiting na kome sam ikad bio. Možda je to bio znak da je RV i PVO konačno moglo da se bar malo relaksira od ratnih tenzija i odbrane zemlje i bar na kratko posveti nekim bezazlenijim i lepšim aktivnostima.

Još nešto je značajno za tu 1998. To je godina kada sam počeo ozbiljnije da se zanimam za fotografiju, a samim tim i za fotografisanje aviona. Međutim, tada je bilo neuporedivo teže počinjati sa ovim hobijem. Teško je bilo doći do “znanja”, a još teže do foto opreme. Povrh svega, sve da si i imao znanje i opremu, nije bilo baš prilika za fotografisanje. Ljudi koji fotografišu avione u blizini aerodroma i dan danas imaju velike probleme sa aerodromskim obezbeđenjem, pokušajte samo da zamislite šta bi bilo da se devedesetih pojavite na žici Surčina ili ne daj Bože vojnog aerodroma Batajnica. Zato su aeromitinzi tokom ‘97 i ‘98 i bili toliko bitni, jer je posle dužeg vremena pružena šansa nama entuzijastima da se dokopamo motiva za fotografisanje, bez da strahujemo da će neko da nas uhapsiti.

Na aeromitingu Batajnica ‘97 sam shvatio da sa “idijotom” nije moguće napraviti pristojne snimke čak ni za moja tadašnja (amaterska) shvatanja. Bolji aparat nisam imao, para još manje za kupovinu nečega ozbiljnijeg, a trebalo se adekvatno pripremiti za naredne događaje. U stvari lažem, kao i većina građana ex SFRJ, i ja sam u kući imao neku prastaru Smenu 8, što je ipak mnogo bolje od plastičnog noname “idijota”. Situaciju je ipak spasio prijatelj koji mi je pozajmio foto-aparat Praktica LTL sa fiksnim objektivom. Imao sam čak i nešto vremena da se upoznam sa novom tehnikom i “spreman” odem na svoje prvo fotografisanje sa SLR aparatom (bez onog D). Svakako nisam očekivao nikakve “wow” rezultate, ne sa mojim znanjem i opremom koju sam imao. Cilj je bio napraviti korektne kadrove statičke postavke (avioni parkirani na zemlji) i što više fotografija detalja avona (maketari će razumeti o čemu pričam ;) ).

Batajnica ‘98

G-4M modernizovani Super Galeb, projekat sa početka 80ih, koji je vaskrso pred aeromiting Batajnica ’98

Došao je i taj 14. juni 1998. godine. Do tada sam već znao elementarne stvari: šta je blenda, brzina okidanja, osetljivost negativa, kako se menja film i kako koristiti ugrađeni svetlomer u aparatu. Nažalost maksimum para koji sam mogao da sakupim je bio dovoljan da kupim samo dva negativa (Kodak Gold 200), što je u najboljem slučaju samo 72 snimaka za ceo događaj. Probajte da zamislite da odete danas na aeromiting i napravite 70-ak snimak. Poređenja radi, danas se dešava da 70 snimaka napravim za manje od 10 sekundi (tokom nekih atraktivnih trenutaka akcije na aeromitinzima).

Najavljivan kao veliki internacionalni aeromiting, ali na kraju ipak to nije bio, bar ne ovo “internacionalni”. Politička situacija se previše zakomplikovala, pa su i gosti iz prijateljske Grčke sa Miražem 2000 morali da u poslednjem minutu odustanu od učešća i odlete nazad. Otišli su u nedelju ujutru pred sam početak aeromitinga, iako su uredno dan ranije bili na generalnoj probi. Odluka je razumljiva s obzirom da je NATO od juna meseca intezivno pojačao vojnu aktivnost u susednim zemljama, naročito Albaniji i kroz seriju vojnih vežbi eksplicitno demonstrirao silu. Grčka kao članica NATO-a i nije imala mnogo opcija, čudi što su uopšte i pokušali. U kontekstu aktuelnih dešavanja tog vremena i sam aeromiting Batajnica ‘98 se mogao smatrati svojevrsnim “pokazivanjem zuba” sa naše strane.

Formacija „Letećih Zvezdi“ i JAT-ovog DC-10

RV i PVO Vojske Jugoslavije je prezentovao sve što je imao i to više nego ubedljivo. Odličan nastup pokojnog generala Ljubiše Veličkovića je otvorio letački program, a tada već perfektno utrenirane “Leteće zvezde” ga zatvorile. Prelet “zvezdi” sa JAT-ovim DC-10 je bio šlag na tortu. Između se moglo videti svašta, ali kao vrhunac događaja bih, pored već pomenuta dva nastupa, izdvojio i nastupe akro grupe “Stršljeni” na helikopterima Gazela i simuliranu blisku vazdušnu borbu (“dog fight”) četiri aviona MiG-29. Fotografije svih tih sjajnih nastupa na nebu ovde nećete videti. Nisam imao opremu koja bi mi omogućila tako nešto, a i da sam je imao, pitanje je da li bi znao da je adekvatno koristim.

Beli G-4M sa Mavericima i R-60 me je toliko oduševio, da sam pola prve rolne filma potrošio na njega. Nije prošlo puno vremena pre nego što sam “ispucao” i ostatak negativa, uglavnom na statiku (poređane avione) ili TT (taktičko-tehnički) zbor po vojnoj terminologiji.

I onda je nastupio pokojni general Veličković i nakon sletanja bukvalno ušao u publiku, a ja sam mogao to samo nemo posmatrati, jer u aparatu nije bilo više nijednog “kvadrata” filma :( Nije bilo filma ni za skrivenu atrakciju aeromitinga – “Sadamov” avion MiG-23. Prvo sam bio u čudu i nisam verovao svojim očima. Odakle bre irački MiG-23 u sred Batajnice? Tada mi nije bila poznato da smo početkom devedesetih “tajno” remontovali te avione i da je 6 primeraka ostalo kod nas usled sankcija. Moram da napomenem da je ova letelica bila van postavke, daleko od stajanke sa avionima, tako da ne znam da li je neko zaboravio da skloni ovog Miga od očiju javnosti ili je tu postavljen da zavarava potencijalne neprijatelje. Nekim čudom, na par desetina metara od baš tog MiGa 23 je stajao čovek koji je prodavao negative, što je spasilo dan. Poslednjim parama sam kupio još jedan negativ i uslikao irački MiG-23, bar onoliko koliko sam uspeo, dok mi vojni policajac nije rekao da prekinem.

MiG-21 Bis, ili L-17 kako se vodio u našoj evidenciji, iz sastava 126. lae „Delte“

Po stanju ovog MiG-21 Bis na fotografije moglo bi se reći da je ovaj 17225 prošao remont ne mnogo pre nastanka ove fotografije

Orao J-22 sa kompletnim asortimanom naoružanja, među kojim dominiraju rakete AGM-65B Maverick i kasetne bombe BL-755

A ko bi rekao te ’98 da će tačno 10 godina kasnije, baš ovaj Orao sa brojem 25207 biti ofarban u specijalnu šemu bojenja, u čijem stvaranju sam i ja učestvovao…

Njegovo veličanstvo MiG-29 Fulcrum. Oslonac odbrane našeg neba tada i sada. Piloti Milenko Pavlović i Zoran Radosavljević su dali svoje živote braneći svoju zemlju u ovim avionima. Na žalost što zbog lošeg stanja, što zbog nadmoći protivnika ali i loše taktičke upotrebe, 29ke nisu uspele puno toga da urade tokom rata ’99

Rakete R-27R i R-73

Super Galeb G-4, broj 23727. Preživeo ratove i učestvovao u njima.

G-4M Super Galeb. Jedno od iznenađenja aeromitinga.

Helikopter Mil Mi-8 (HT-40) sa saćastim lanserima nevođenih raketa S-5

Helikopteri Mil Mi-8 demonstriraju gašenje požara uz pomoć vitla za vodu.

Gazela SA-341, ili ti HN-42M GAMA , ev. broj 12837

An-26, jedan u statičkoj postavci, dok je 3 aviona An-26 učestvovalo u letačkom programu i to u niskom preletu u formaciji.

Dornier Do 28D-2 Skyservan (ev. broj 70501), jedan od dva aviona ovog tipa koji se u RViPVO koristio za aero-foto snimanja. Ovi avioni već duži niz godina nisu u letnom stanju, bez ikakvih planova da se remontuju i da im se eventualno nađe bolja primena.

MiG-23 ML (ev. broj 23269), jeden od 10 „zaboravljenih“ aviona RV Iraka, koji su kod nas tajno tošli na remont tokom 89/90 godine, i nikada se nisu vratili u Irak. U vreme nastanka ovih fotografija mali broj ljudi je znao da ovi avioni uopšte postoje.

Gazela SA-342

Ladjevci ‘98

Manje od dva meseca nakon Batajnice usledio je još jedan aeromiting. Povod je bio Dan RV i PVO, 2. avgust. Nas nekoliko drugara je krenulo autobusom do Kraljeva i nekako stiglo do aerodroma Lađevci. Miris kerozina, plavo nebo bez oblaka, poređena linija aviona na stajanci na čijem kraju se nazirala i “dvorepa” silueta. Veliki trenutak i veliko uzbuđenje za jednog 15-o godišnjaka. Zaista je sve izgledalo dobro, čak nije bilo ni prevelike gužve kao na aeromitingu Batajnica 97. To je omogućavalo poseticima da nesmetano obilaze avione, pa čak i da sednu u kokpit jednog Orla ( verovatno je i suvišno pomenuti da tu priliku nisam propustio) .Letačkog programa se i ne sećam detaljno, bilo je letenja, ali vrhunac programa je bio nastup domaće akro grupe “Leteće Zvezde” sa avionima G-4 Super Galeb.
Foto-oprema se nije promenila ali ovog puta sam imao čitavih tri negativa :) Fotke manje više slične kao i pre, za sadašnje standarde to su samo dosadne tipske fotografije, ali… Dvadeset godina kasnije svaka fotografija iz tog perioda je dragocena, pa tako i ove. Sve u svemu vrlo lep događaj, i na žalost jedan od poslednjih nastupa Letećih Zvezdi, čiji su avioni uništeni nekih 8 meseci kasnije uništeni na aerodromu Golubovci, tokom NATO agresije.

Solo G-4 Super Galeb, akro grupa RViPVO „Leteće Zvezde“
Na Lađevcima je atmosfera bila znatno opuštenija nego na Batajnici, pa je tako publika mogla da priđe na svega 20ak metara od stajanke gde su bili parkirani avioni Letećih Zvezda. Odmah nakon startovanja motora, svi avioni su simultano uključili beli dim, što je bilo spektakularno, i odlično za fotografisanje.

Od 7 aviona G-4, 6 su nastupala, dok je jedan bio u rezervi.

G-4 © Dimitrije Ostojic // www.dimitrijeostojic.com

Oduševljeni posetilac nakon sletanja čestita Kapetanu prve klase Tomislavu Bećagoviću, pilotu Letećih Zvezdi. Po završetku nastupa Letećih Zvezdi, publika je došla do aviona bukvalno pre nego što su piloti izašli iz kokpita. Situacija kakvu danas gotovo nije moguće videti, pre svega zbog rigoroznih bezbednosnih pravila organizacije aero-mitinga.

Amblem akro-grupe Leteće Zvezde na avionu kap. I kl. Saše Ristića, vođe sinhro para

Prvi pokušaji kreativnosti…

MiG-29 UB (18301), gost Lađevcima, kojim je ako se dobro sećam pilotirao lično gen. Ljubiša Veličković, tadašnji komandant RViPVO. „Dvorepi“ nije učestvovao u letačkom programu ali jeste upotpunio događaj svojim prisustvom.

Još jedan gost na Lađevačkom aerodromu – MiG-21 UM (NL-16) ev. broj 16180

Soko NJ-22 Orao bro 25530, avion koga sam job dosta puta fotografisao na ovoj lokaciji, samno dosta godina kasnije.

Rakete vazduh-zemlja AGM-65B Mavecrick, tada (a i danas) najsavremenija raketa V-Z u aresenalu RViPVO

Gazela SA-341H (H-42M) GAMA, ev. broj 12824

Danas, posle 20 godina, aeromitinge na Batajnici i Lađevcima, pamtim kao dva veličanstvena događaja, posebno Batajnicu. Može biti da sam tada bio mlad i da mi je sve bilo novo i zanimljivo, te da su u mojim očima ti događaji bili veći nego što jesu. Iskustvo koje sam tada stekao definitivno je puno uticalo na razvoj mene kao vazduhoplovnog fotografa, a i fotografa uopšte. Počeo sam sebi da postavljam više ciljeve, da se više zanimam za opremu i ultimativno da se pomerim od fotkanja “statike” ka pravoj akciji. Da budem iskren, mislim da je ono gde sam sad daleko iznad mojih želja i očekivanja iz tog vremena. Tada nisam ni slutio da ću jednog dana te iste Migove 29 slikati u vazduhu iz drugog aviona ili da će se neke moje fotografije naći i na naslovnim stranama eminentnih domaćih i stranih vazduhoplovnih/vojnih časopisa. I ova 2018 je zanimljiva, ko zna možda napišem jedan ovakav tekst ponovo za 20 godina, pa da vidimo gde smo…