BOV M16 Miloš

Tokom vežbe „Sadejstvo 2020” mogao se videti veliki broj novih borbenih sistema, od kojh je posebnu pažnju privuklo novo višenamensko oklopno vozilo Miloš. Videli smo ga i pre, ali sada ih je konačno bilo u većem broju i to sa prvim domaćim korisnicima – pripadnicima 72. Brigade za specijalne operacije. Jedinstveni ambijent Peštera, vrhunski profesionalci iz 72. i 10 potpuno novih vozila BOV M16 Miloš, bili su idealna prilika da se namenski napravi jedan dobar foto sešn. Kocke su se sklopile i prilika je iskorišćena, a rezultati su pred vama.

Osnovna verzija Miloša opremljena je daljinski upravljanom borbenom stanicom M15.

Miloš opremljen turelom sa moćnim šestocevnim rotirajućim mitraljezom 7,62mm M134D MiniGun.

Miloš je ustvari šta?

Miloš, ili BOV M16 Miloš je kao što kažu ovi akronimi Borbeno Oklopno Vozilo koga je dizajnirala i proizvela domaća kompanija Jugoimport SDPR. Pošto je BOV malo širi pojam, možda je bolje reći da se radi o višenamenskom visokoprohodnom vozilu sa pogonom na četiri točka, koje je u stanju da primi ukupno do 8 vojnika i svojim oklopom ih zaštiti od pešadijske vatre. Ovaj tip vozila je konstruisan za širok spektar zadataka, i zavisno od konfiguracije može da se koristi za potrebe specijalnih vojnih i policijskih snaga, patrolne i izviđačke misije, protiv-oklopnu borbu i podršku, kao komandno vozilo, kao vozilo za podršku i u druge svrhe gde je potrebno bezbedno prevesti manju grupu ljudi na potencijalno opasnoj teritoriji. Što se pomenute bezbednosti tiče, Miloš je od početka projektovan kao vozilo sa MRAP karakteristikama, pa je tako posada zaštićena od dejstva pešadijskog naoružanja kalibra 7,62mm spreda i sa boka (STANAG 4569 III sa preda IIa i IIb sa strane). Pored toga, V-oblikovan pod omogućava mu preživljavanje eksplozije nastale aktiviranjem i do 8 kg eksploziva ispod točka. Vrlo cool video testiranja eksplozije anti-tenkovske mine možete pogledati ovde. Motor CUMMINS ISB 300 od 300KS, uparen sa automatskim menjačem Allison 3500 SP, omogućava Milošu da i pored težine od 12 tona (praznog!) postiže brzinu od oko 110 km/h.

U osnovnoj verziji vozilo je opremljeno daljinski upravljanom borbenom stanicom (DUBS) M15, to jest mitraljezom 12.7mm spregnutim sa dnevnom i noćnom kamerom, kao i laserskim daljinomerom. U pitanju je sasvim korektno rešenje koje između ostalog ne izlaže posadu direktnoj vatri, jer operater iz unutrašnjosti vozila upravlja sistemom. Dalja evolucija i nove verzije će verovatno doneti i nova sredstva, pa je tako vrlo izvesno da ćemo videti i Miloša sa protiv-oklopnim raketama, bacačem granata i td. Vojska Srbije je u svoje naoružanje do sada uvela 10 Miloša, dok se uskoro očekuje isporuka novog kontigenta. Prvi korisnik je 72. Brigada za specijalne operacije, ali nema sumnje da će se Miloš dobro uklopiti i u neke druge jedinice, naročito kada se paleta specijalizovanih verzija proširi. Ovde treba biti iskren i reći da Miloš nije pravljen po tehničko-taktičkim specifikacijama Vojske Srbije, što znači da je vozilo razvijano bez primerane ideje da ga koristi naša vojska. Dodatno komplikuje stvari činjenica da postoji nekoliko vozila (familija BOV i BRDM-2 npr.) čija se uloga delimično ili potpuno preklapa sa potencijalnom upotrebom Miloša, a za koje se zna da će još dugo ostati u naoružanju. To sve utiče na to da se Milošu zaprvo sada traži adekvatno mesto u sistemu, i kako stvari stoje nađeno je specijalnim jedinicama (što je nekako naopaka praksa, jer se obično neko sredstvo nabavlja na osnovu jasne identifikacije potrebe za istim). Bilo kako bilo, Miloš je sada tu i nadamo se da će ga biti još u većem broju, jer prvi utisci pokazuju da se radi o sjajnom proizvodu.

Treba pomenuti da se naše vozilo nalazi i u sastavu Nacionalne Garde Kipra, gde je više primeraka Miloša isporučeno zajedno sa Norama B52 tokom 2019. godine.

To je te ukratko, bar na papiru. A u praksi?

Miloša sam prvi put video uživo 2017. godine na vežbi „Čelik 2017”. U pitanju je bio prototip, i odmah se moglo primetiti nešto interesantno. Za razliku od velikog broja domaćih projekata (namenske industrije) Miloš je od prvog prototipa izgledao kako treba i kao pravi industrijski proizvod. Ovo potpuno odstupa od prakse prikazivanja sklepanih prototipova koji još nisu došli ni blizu svoje konačne forme (oooo da bilo ih je dosta). Ovde nije bilo lutanja, gubljenja vremena, traženja prave forme proizvoda koje obično kao rezultat ima i predug i preskup razvoj, a često i gašenje projekta. Miloš je od dana nula prilično korektno konceptualno i estetski napravljen. Poređenja radi, Milošev stariji brat Lazar, od 2007. godine do danas je imao mnogo lutanja. Od Lazara I, koji je bio jedna velika greška, do vrlo pristojnog Lazara III, koji doduše možda još uvek malo traga za ličnim identitetom (dal je nabudženi oklopni transporter ili pak borbeno vozilo pešadije).

Tri godine kasnije i eto mene ponovo oči u oči sa Milošem, i to na velikoj vežbi “Sadejstvo 2020” koja se realizovala na Pešterskoj visoravni. Ovog puta nije u pitanju bio prototip, već deset serijskih primeraka za Vojsku Srbije. To je upravo druga pozitivna stvar kod ovog projekta, za relativno kratko vreme on se našao u formaciji naše vojske, što se u zadnjih 20-ak godina nije često dešavalo (ili bolje da kažem uopšte).

Gledati Miloša u akcije je verovatno i najpozitivniji deo cele priče. Ovo teško vozilo se sa neverovatnom lakoćom kretalo po zahtevnom terenu Pešterske visoravni. Blatnjavi putevi, jaki nagibi, kolotrazi razrovani od tenkovskih gusenica, sve je to Miloš sa lakoćom prolazio. Pripadnici 72. su pokazali da je moguće dosta brzo desantirati ili ukrcati šest vojnika u vozilo, što je takođe bitna stvar. Koliko sam čuo i korisnici su jako zadovoljni, a ima li šta bitnije od toga?

Sve u svemu Miloš je pravo osveženje i veliki korak napred za kompaniju Jugoimport SDPR, samim tim i za srpsku odbrambenu industriju. Što se mene tiče, prijatno sam iznenađen realizacijom ovog projekta, pa otud umesto planiranog pasusa teksta i mnogo fotografija, završavam ovu temu i sa puno fotografija i dosta više teksta nego što sam planirao.