Toplotni talas koji je jula 2022. harao većim delom Evrope, poznat kao Lucifer, podsetio me je na jedno „vrelo” prošlogodišnje snimanje. Zanimljiv letački dan u 204. vazduhoplovnoj brigadi, sa svim elementima za super fotke, i atmosferskim prilikama koje su pretile da maksimalno otežaju posao.

Visoke temperature i fotografisanja na aerodromu nisu baš najsretnija kombinacija. Za sve je kriva toplotna izmaglica, jara, hejz, ili jednostavno vreo vazduh koji nam „muti” sliku. Suština ovog fenomena je u razlici između temperature površine nekog objekta (betona/piste u našem slučaju) i vazduha koji je uvek nešto hladniji. Isparenje koje se javlja u vidu uzavrelog vazduha izuzetno negativno utiče na kvalitet fotografije. Taj efekat je tokom najtoplijih sati letnjih meseci toliko jak, da je gotovo nemoguće fotografisati sa tele-foto i super tele-foto objektivima, i generalno sa daljina većih od par desetina metara. To su ozbiljna ograničenja, jer se uglavnom upravo radi sa tele-foto objektivima i sa nešto većih daljina, jer nije uvek moguće, niti bezbedno biti pored same piste. Videografima je nešto lakše, jer je jara „živa”, optički se vidi kretanje vazduha i takvi kadrovi ikao nemaju potpunu oštrinu, ipak jasno dočaravaju atmosferu i imaju neki šmek.
U mom slučaju, uglavnom većina ovakvih kadrova završi u đubretu. Ali ima i izuzetaka. Izuzetak je baš ova teme, gde dobar deo fotografija u normalnim okolnostima ne bi dočekao svetlost dana, ali ovaj tropski talas mi je dao inspiraciju da mahom baš njih odaberem za ovu temu. Primetićete i savršeno oštre kadrove, tu su da upotpune priču i nastali su sa mnogo manjih distanca, gde ovaj efekat nije toliko destruktivan.

Događaj na kome su nastale ove fotografije je bio poseban sam po sebi. Ne viđa se često 10 Migova 29 na nebu, a još ređe gotovo simultano poletanje ovog broja letelica. Sve se ovo dešavalo tokom vežba „Munjeviti udar” na kojoj su Migovi iz sastava 101.lae Vitezovi učestvovali u zadacima vazdušne podrške i čuvanja vazdušnog prostora. 

Pored vizuelne komponente koja je ostavljala bez daha, i sva ostala čula imala su šta da osete. Zemlja se tresla, nebo grmelo od buke, a neutralni miris vazduha su zamenila isparenja kerozina. I sve se to dešavalo odjednom. Deset aviona je iz raznih pravaca zauzelo svoje pozicije za uzletanje na obe piste, i za manje od jednog minuta odletelo u pravcu Peštera. Buku motora je ubrzo opet zamenio zvuk zrikavaca, a borbenu atmosferu vratio u idiličnu. I tako do povratka Migova sa zadatka, koji je bio nešto manje dinamičan i pružao nešto više vremena za planiranje kadrova. Zapravo, sad kad gleda, ovi kadrovi su mi simpatični, iako nisu po „mojim standardima”.

Eto, na kraju je zloglasni “Lucifer” zaslužan što sam se setio ovih kadrova i podelio ih ;)

Tekst i fotografije Dimitrije Ostojić photo © 2021-2022

Read More